ISTINITE LAŽI: antologija priča o urbanim legendama

Goran Skrobonja se ne predaje, no gura dalje sa svojim horor planovima za 2009. godinu!

Nedavno najavljena zbirka priča domaćih autora pod naslovom ISTINITE LAŽI, a na temu stvarnih i izmišljenih urbanih legendi, poprimila je svoj finalni oblik, i Goran je obznanio njen sadržaj. Kao što ćete zapaziti, u odabranom društvu našla se i moja priča. Dakle, sadržaj je sledeći:

1. Ilija Bakić – KULA U RUŽI VETROVA
2. Darko Tuševljaković – DOK NE DOĐU ŠEJTANI
3. Adrijan Sarajlija – ABRAKADABRA
4. Jovan Ristić – GODINE U MAGLI
5. Nikola Petrović – DEVOJKA U BELOM
6. Vladimir Lazović i Miroslav Lazović – MUZIKA SRCA
7. Milivoj Anđelković – TRIDESETI DAN KOŠAVE
8. Vesna Ilić – ISTINITE LAŽI, ili REČ-DVE O BACANJU KOCKICA
9. Petar Petrović - ’AJDE DOBRO, SVAKOM SE TO DESI PONEKAD, AL’ TI, TI GA BAŠ PRETERA, BRATE ili Gotovo je mojih pet minuta
10. Oto Oltvanji – LEPŠE NEGO PTICE
11. Goran Skrobonja – POKLADE
12. Aleksandar Žiljak – JURA
13. Marko Pišev – GOSPODIN PEPERMINT
14. Ivana Milaković – ČELJUST KOJA DRŽI PRST
15. Zoran Pešić Sigma – TAJNA KOLIBE OD PEČURAKA
16. Spomenka Stefanović Pululu – MARA
17. Ivan Nešić – ODRAZI U RETROVIZORU (BLIŽI SU NEGO ŠTO SE ČINI)
18. Dejan Ognjanović – SEKTA PRLJAVIH
19. Dejan Mujanović – KUĆA LJUBAVI
20. Marjan Cvetanović – MANASTIRIŠTE
21. Zoran Ćirić – NOĆNA KRETANJA

Evo kako se priređivač ukratko osvrnuo na moj doprinos:

Ghoul je dobio napad Barkera, što je ispalo blagotvorno po njegovu prozu, i u ovoj dobroj dobroj priči ostao je jedino dužan čitaocu objašnjenje motiva glavnog junaka da postane ono što je postao, to jest, zbog čega je, kako kaže, "sve u vezi s Majom - zamajavanje"...

A evo kako se ja osvrćem na ovo moje pisanije:

Paralela s Barkerom (iz doba KNJIGA KRVI) jeste vrlo na mestu, ali da pojasnim kako to iz mog ugla izgleda – ta priča je pre svega jedan lavkraftovski autsajdersko-autistički sentiment ispričan pomalo na tragu old-school Barkera, a pomalo, u pokušaju, na tragu urbano-legendarne paranoične proze Thomasa Ligottija i Briana Hodge-a. To su, otprilike, uticaji: ne tvrdim da sam napisao nešto tako dobro kao oni, ali otprilike su to referentne tačke za ovu priču. Naravno, daleko od pastiša ili omaža, ona je zapravo zasnovana na vrlo ličnoj emociji, i podjednako tačno se može opisati kao NAŽIVO-digest, jer ima sličnu osećajnost, intonaciju, pa vala i zaplet-rasplet kao moj (za sada jedini) roman. Dakle, spada u krug mojih 'ozbiljnih' priča, u smislu da nije naumljena kao humoristička. Mada, to ne znači da se neki neće smejati...

Zaplet je već sugerisan u naslovu: mlađi čovek u poslednji čas odluči da se ne ubije skokom s mosta, već umesto toga reši da još malo procunja svetom za koji ga više ništa ne vezuje. Ostaje kao beskućnik, a relikte interesovanja za bilo šta spoljašnje probudi mu urbana legenda o 'sekti prljavih' – grupi čudnih beskućnika koji se okupljaju u podnožju stare tvrđave kraj reke, i koje svi izbegavaju. Naravno, moj glavni junak ne bi bio MOJ glavni junak kad njega ne bi privlačilo baš ono od čega svi beže...

Inače, ovo je moja prva napisana priča nakon podužeg vremena, prilično je ambiciozna, ima 26,5 kartica, a nastala je na inicijalnu inspirativnu kapislu u vidu idejice koju mi je doša'nuo moj stalni podstrekač, Stojan Popivoda.

Očekuje se da knjiga izađe najkasnije do kraja juna, pa ćemo relativno brzo moći da se uverimo u kvalitet ostatka sadržaja, ali moje 6. čulo mi kaže da će ovo biti značajno kvalitetnija zbirka od solidnog (u proseku) ali mestimično klimavog BELOG ŠUMA.

Stay tuned!