уторак, 23. јун 2009.

Ja u knjizi INTRODUCTION TO JAPANESE HORROR FILM




Danas otkrih da se u knjizi Introduction to Japanese Horror Film autorke Colette Balmain (Edinburgh University Press, 2008.) obilato citiraju deonice iz moje nedovršene serije eseja o japanskom horor filmu koja je pod naslovom The Best Japanese Horror Films of All Time u dva dela izvorno izašla na sajtu KFC Cinema, koji više ne postoji.
-->Sada se ti eseji mogu naći ovde i ovde.
Neka okačeni skenovi posvedoče o tome. Kao što se može videti, moji navodi su upotrebljeni kao paradigmatični uvodi u odgovarajuća poglavlja, čime su dodatno istaknuti. Klikni na fotke da vidiš u većoj rezoluciji.

PELICULAS PARA NON DORMIR (TV, 2005)


Evo mog kratkog osvrta na ovu sasvim solidnu seriju horora za TV.

THE BABY'S ROOM (aka La habitación del niño)
Á. de la Iglesia
***
3
iglesijina epizoda je OK, gledljiva mada ne onoliko sveza koliko bih ocekivao i voleo od njega: baby threat nije realizovan dovoljno, a ostatak je dobro odradjena konfekcija sa razocaravajucim zavrsetkom.


TO LET
J. Balaguero
***
3
balaguerov filmic TO LET je znatno bolji, nepredvidiviji, zesci, maximalno koristi ograniceno vreme, rollercoaster koji postidjuje americke MASTERE, stvarno je jak sve do poslednjih 3-4 minuta koji ga vracaju u kolosek konvencije.
ipak, cak i sa tim, ovo je zadivljujuce postignuce i uzivao sam u bar 45 od tih 50 minuta!


SPECTRE (aka Regreso a Moira)
M. Gil
***
3
fina, mada predvidiva drama maskirana u horor; drama je zanimljivija od strave koja kao da je maltene nasilno dodata na priču koja funkcioniše i bez nje. kraj je mlitav, obično déjà vu 'puf', umesto 'beng!' ipak, twist koji ovu epizodu dovodi u neočekivanu vezu sa IMPRINTOM je vrlo pametan i zabavan.


XMAS TALE (aka Cuento de navidad)
P. Plaza
***
3

lepo. još jedan španski šamar u lice nabeđenim američkim MAJSTORIMA HORORA.
mada, i ovde je horor vrlo tentativan, i slabiji od drame/mračne komedije (u nastajanju i nepotpunim naznakama).
više bih voleo da neko poput de la iglesije uzme ovu istu premisu, ali bez horora, i odvede je u pravcu : mislim da bi ispao znatno bolji od ionako natprosečnog filma koji ovde imamo.
klinci su super i šteta što niko od njih ne gine (bar ne pred kamerama).


BLAME (aka La Culpa)
N.I. Serrador
**(*)
2+
serador je razočaro: mnogo je obećavo a na kraju isporučio bajat leba i ustajalu salatu.
dekica nije za staro gvožđe, to se vidi, ali, avaj, neka nađe boljeg scenaristu. ovo što su mu dali ovde da režira tolko je puno rupa i ćorsokaka, subplotova i likova koji nigde ne vode i ničemu ne služe da ja tako nešto nisam skoro video (ne računam onaj ALTERED, koji se teško može nazvati filmom).
znači, lepo je to sve, može se pogledati, ali definitivno najslabiji španac.
što je još gore, treba mu skoro 50 minuta da bar prismrdi nekom, kao, hororu, dotad je drama, tek mlako interesantna (za razliku od SPECTRE aka Regreso a Moira, gde ta 'drama' drži vodu…).


A REAL FRIEND (aka Adivina quién soy)
E. Urbizu
**(*)
3-
počinje odlično, razvija se pristojno a završava razočaravajuće.
šteta što su uprskali tim krajem, jer sve do poslednjih 5-8 minuta ovo je obećavalo sam vrh: premisa je sveža, ne previše rabljena, i ispripovedana je sa zabavnim angle-om, sa odlično napisanim i odglumljenim ulogama mame i ćerke; nimfetica je posebno dobra (mada bucmasta), vampir je odličan, dobro bi se uklopio u NAŽIVO-Bratstvo sa svojim scary-ćelavim features, a završna scena večere je nabijena istinskom napetošću i stravom. šteta što su i ovde, kao i u većini drugih španskih mastera, bili nevoljni da zaista zarone u natprirodno, i što su i ovde, kao i u drugim epizodama, sav horor explicitno sveli na ovozemaljsku psihologiju; to mi je smetalo i drugde (recimo, u Regreso a Moira, gde kraj nema mnogo smisla bez natprirodnog agenta, te je 'dvosmislenost' sasvim izlišna; ili u Iglesijinoj epizodi, gde se takođe ultra-jeziva priča o duhovima koji spopadaju đecu srozava na psihopatologiju – mada, sa mlako fantastičnim, dvosmislenim završnim twistom), ali ova epizoda je posebno okrnjena tim bezveznim insistiranjem na ovozemaljskom, objašnjenom hororu: da je finalna konfrontacija izvedena mudovito kako je započeta, sa tatom-vampirom koji traži svoje mesto u porodici, ili barem svoju ćeru – wow, koja bi ovo genijalnost bila!
čak i ovako kako je, sa tim slabim krajem, ovo je VRLO dobra epizoda…


sve u svemu, sad kad zaokružih svih 6 epizoda, rejting izgleda ovako:
1. Para Entrar A Vivir, Jaume Balagueró
2. La Habitación Del Niño, Álex de la Iglesia
3. Cuento de Navidad, Paco Plaza
4. Regreso a Moira, Mateo Gil
5. Adivina Quién Soy, Enrique Urbizu
6. La Culpa, Narciso Ibáñez Serrador

opšti skor je prilično ujednačen, sa samo jednom ispodprosečnom (seradorovom) pričom, poštujem ozbiljnost i vrhunsku profesionalnost pristupa, filmičnost, kasting, opšti vizuelni dizajn (na granici sa bioskopskim filmom, za razliku od usa mastersa).

zameram što priče nisu žanrovski jače (stravičnije, grozomornije: hej, zar OVO treba da mi proizvede besane noći???), što se malkice preteralo sa dramom i trilerom i parabolom i tralalala, pri čemu praktično jedino de la iglesia i balaguero isporučuju FULL-BLOWN HORROR, a ostala četvorka daje: teen movie, setnu priču o gubljenju nevinosti, parabolu o elektrinom komplexu i… studiju krivice jedne abortirke. lepo je to sve, ali gde su tu začini, gde je tu kečap, gde su tu PRIČE POSLE KOJIH NE MOŽE DA SE SPAVA?

Klasični horor pisci na filmu - KLAJV BARKER (audio)

Predavanje je održano u Domu Omladine, u subotu 13. juna 2009. u 19h.

Prisustvovalo je 50-ak slušalaca, a predavanje je trajalo malo preko 90 minuta.

Sada ga možete skinuti i slušati sa sledeće adrese:

http://rapidshare.com/files/247728341/Klasicni_horor_pisci_na_filmu_-_KLAJV_BARKER__13.06.2009._.rar

Uživajte.

DEADGIRL

**(*)

3-

another one for the pyre – of over-hyped 'indie' 'controversial' 'original' horrors, which turned out to be just a great premise with a dumb execution.

baš kao i ZUBIĆI (teeth) relativno nedavno, tako i MRTVACURA ispade tek srednjačko, neambiciozno i nenadahnuto traćenje moćne premise koja bi u rukama ozbiljnijih filmmejkera zablistala, dok ovde treperi nekim mutnim, zatupastim sjajem.

znači, 2 američka zgubidana odu u zlokobno pustu zgradurinu napuštene bolnice da malo duvaju, i tu nabasaju na crno pseto od koga beže niz hodnike tamo-vamo dok ne nađu iza jednih vrata – savršeno očuvano žensko telo. ispostavi se da je cura živa, ali ne pokazuje uobičajene znakove ženske inteligencije (pričanje). to je esencija ženskosti: golo telo, živo a ne nekro-truleće, koje ćuti i leži na tacni, na izvolte.

sad, ako je verovati jednom mladom i perspektivnom domaćem piscu, srpski pandani ove dvojice zgubidana uspeli bi bez problema da zbare san-snova pičketine iz visokog društva dok si reko 'TV zvezda'! jeste, potražite na ovom blogu text 'zvuk svinje koja pada u nesvest'. al ovi američki zgubidani su tolki paćenici da iz nejasnih razloga nikako ne mogu da nađu žive pičke, iako obojica izgledaju sasvim prosečno i svakako nisu grbavo-ćoravo-debelo-proćelave-rošave nakaze. ne samo što im ne polazi za rukama da navataju ćerku neke lokalne TV zvezde, nego ne umeju da zbare ni nešto od ženskinja iz škole u koju idu. jedan od njih je opsednut ljubavlju iz detinjstva koju nije prežalio čak ni kada je ona počela da umesto sa njim izlazi sa školskim primerom siledžije i idiota. eh, ljubav je slepa a kurac još sleplji… prokleti one-eyed monster!...

…te stoga, ova dvojica odluče da im mrtvacura bude sex-robinja kojoj mogu da dođu kadgod ih pritera, i da se u njenoj toploj vlažnoj unutrašnjosti istresu radije no u maramicu, kanalizaciju ili već gde. pritom im ne smeta što je ona vezana lancima, i što ima ultra jeziv pogled. kesa na glavu, i vozi miško.

kao što se može naslutiti, ovaj film se dotiče ogoljavanja muškog sexualnog nagona i njegovog svođenja na mračnu esenciju: DEADGIRL nam kaže ono što većina već zna ili može da nasluti iz svakodnevne komunikacije sa muškim sadruzima, a to je da veliku većinu muškaraca baš zabole i za udvaranje, i za bombone i cveće i za lepe razgovore i druženje i za posete njenim drugaricama, i za ceo taj dating she-bang, i da bi većina muških svinja bila sasvim podmirena kad bi imala obezbeđenu toplu i mekanu rupicu za jebanje sa lepim ukrasom oko nje koji ćuti i sluša. sad but true, što rekla metal'ka.

možda nekome ova premisa deluje extremno, ali ona zapravo samo ogoljava pozadinu većine američkih teen komendija, i prikazuje i ono što one nemaju muda da priznaju (sem ako se ne zovu PORKIES), već umesto toga zabašuruju promocijom 'pravih vrednosti' (dejtovanje, rilejšnšips, ljuuuubav, i sl. sranja). znači, MRTVACURA je napipala nešto značajno i veliko, nabasala je na veliku temu baš kao što su ova dvojica paćenika na ženu u lancima. problem je samo što, baš kao i njih dvojica, ne zna šta bi stvarno s tim.

da li je ovo teen drama? satira? crna komedija? horor? splatter? art film? žanr film? sve to zajedno?

ne kažem da to ne može i zajedno, u veštijim rukama. ali ove ruke nisu vešte, iako ih ima 2 para.

DEADGIRL je u egzekuciji na ivici amaterizma: scenario nedomišljen i prozaičan, sa neoprostivim usporenjima i gnjavažama, i sa neubedljivo oslikanim gl. junacima, čija motivacija za okretanje mrtvocuri umesto živocurama prosto nije dovoljno jasno i uverljivo prikazana. kast je slab a gluma neupečatljiva – izuzev mrtvocure koja zaista ima neke memorabilno zlokobne face a bez preteranog kreveljenja. baš je creepy.

kamera je pomalo mrljava, a režija nenadahnuta, naročito onda kada treba da se deliveruje roba. horor scene se em javljaju posle predugog čekanja, em kada počnu – odlikuju se dramaturškom proizvoljnošću i režijskom zbrzanošću. npr. jedan koga je cura ujela, počne da ima problema sa stomakom (?!), a kad ode u klozet, iz dupeta mu izleti sopstveno crevo. ok, cool, ali to možete da shvatite, tj vidite samo ako freeze-frejmujete taj jedan kadar u kome se to nazire. (btw: bolju i vidljiviju i jasniju i gnusniju scenu izletanja sopstvenog crev kroz dupe, zajedno sa izmetinama, imate u filmu MAN BEHIND THE SUN.)

inače, ni scena u kojoj je taj baja ujeden nije ništa bolja: reklo bi se da ga je mrtvocura ujela za patku, a možda mu je i odgrizla, al teško je reći kad je to toliko idiotski režirano da tu ni friz-frejm ne pomaže. i u jednom i drugom slučaju krvarenje bi mu bilo preveliko da tek tako ladno sutradan ode u školu (iako 'bolestan') kao što to on učini: to prosto nema veze s mozgom i elementarnom fiziologijom i zato je sve sasvim bezvezno.

slično važi i za ostale scene koje bi da isporuče krvoliptanje: zbrzano, nejasno, frustrirajuće, a najčešće i nenadahnuto i nevredno truda. pošto su likovi tanki i neubedljivi, nema ni drame ni saspensa, plot twistovi su previše usiljeni a kraj previše predvidiv (mada, da ne grešim dušu, zapravo ima smisla na idejnom planu, ako je već dramaturški traljavo izveden).

sve u svemu, ovo obitava na graničnoj liniji između 2+ i 3-, ali mu velikodušno dajem onu veću ocenu jer ima tu dovoljno hrane za mozak i polusvarenih potencijala te entertejmenta i smelosti-u-pokušaju za jedan srednje-gledljivi filmić.

DEADGIRL je načas napipala puls muškog bića, ali se prepala od onog što je tu osetila, i brže-bolje pobegla u rutinu žanrovskih konvencija koje čak nije imala ni muda ni talenta da isporuči do kraja, pa je sve ostalo na fazonu - ni riba ni devojka.