понедељак, 31. август 2009.

ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA (2006)



***
3

Režija, scenario, montaža, direktor fotografije i kamera, muzika, specijalni efekti, producent... – Nebojša Nenadić

Uloge: Vladimir Mrdaković Mrdak, Mladen Sovilj Sova, Jelena Đulvezan, Petar Šešlija, Milena Radovančev, Miloš Lazarov, Danilo Parežanin, Živan Vitomirović, Predrag Niškanović, Svetislav Milenković, Goran Jelesijević i drugi...

da ne ispadne da se u pančevu rade samo bezvezni, traljavi i neduhoviti filmovi (kao onaj pančevački zombi-film) – evo, za promenu, jednog DOBROG pančevačkog žanr-filma.

istina, ja ne znam koji je ovo tačno žanr – najtačnije bi se opisao kao 'zajebancija' – ali recimo da tu postoje elementi SF-a, horora, detektivskog filma, komedije, parodije, satire, itd. ono što je najbitnije jeste da su ovde neki momci (i poneka devojčica) za šačicu dinara snimili daleko zabavniji i simpatičniji i nadahnutiji film nego li što su neki anti-talenti u tom istom pančevu uspeli da urade za ciglih 600.000 E!

e, deco, TAKO se to radi!

evo kako se na netu najavljuje ovaj filmić:

ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA je "do-it-yourself" projekat, koji je treći (a prvi dugometražni) film "underground" filmske grupe "15 minutes pictures" iz Pančeva. Ako ste voleli "Autostoperski vodič kroz galaksiju", Monti Pajtonovce, filmove Roberta Rodrigeza i Pitera Džeksona, ovo je film za vas! Bizarne situacije, otkačeni i smeli humor, šašavi zaplet samo su neki od razloga zbog čega je ovaj „low budget" film zaslužio status kulta.

ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA je no-budget effort grupice drugara čiji su talenti za divljenje: pre svega, NEBOJŠA NENADIĆ režira i montira ko mator, dinamično, efektno, nadahnuto; scenario je blesav na zabavan način, umesto –kako u srbiji obično biva- na WTF način; a gluma – gluma je priča za sebe. ja ne znam kako im to uspeva, ali ovi mladunci uspevaju da budu za srpske standarde gotovo naučnofantastično šarmantni, prirodni, duhoviti i zabavni! pa izem ti zemlju u kojoj đuričko, glogovac, vuk kostić i ostale cepanke slove za zvezde, pored ostalog i nekih kao 'komedija', a da istovremeno ovi prirodni talenti čame u zabranu kućne produkcije! gde je taj bog kad je najpotrebniji?!

ovo posebno važi za mladena sovilja, koji igra pomoćnika glavnog baje, detektiva – u nekom normalnom filmu to bi bio comic relief lik, ali u ovom, gde su svi likovi comic & blesavi, on je samo najistaknutiji u blesavljenju – koje mu odlično ide! čekaj samo da vidite taj savršeni body-language u sceni šunjanja i prikradanja i vrzmanja kroz zgradu opštine pančevo – pa to je laugh riot! takođe i face koje pravi tokom celog filma, uvek na mestu, uvek tačno odmerene, uvek savršen tajming replika, tačno potrebna intonacija – ama, sve na mestu i kako treba za željeni geg. gledaj ovo, ŠEJTANOV RATNIČE, i plači od muke.

slično važi i za ostale uloge, a istakao bih 9-godišnju curicu koja je, za te godine, bolja od prominentnije dečice u našem novijem filmu (npr. KLOPKA). ona, inače, tumači – gradonačelnikovicu pančeva (sic)!

ova zajebancija se, baš kao i drugi dugometražni film istog reditelja, PROKLETSTVO IKONE SV. TEODORA, odlikuje odličnim humorom apsurda i sjajnim smislom za detalje i originalne gegove. čekajte samo da vidite kako se OVDE nadahnuto koristi sarma (neću da spojlujem, super je fazon) – posle te scene možete da se samo sažaljivo-prezrivo setite one bedaste sarme iz ZONE MRTVIH! ovako se koriste srpski specijaliteti u pravom srpskom filmu!

okej, ima tu i fora i fazona koji ne pale, ili bar nisu naročito uspeli, ali na svaki takav dolaze 2-3 koji su dobri – a čak i oni osrednji (kao recimo fart-jokes, koje već postaju nenadićev autorski potpis!) prolaze na šarm protagonista. glavni kvalitet ove zajebancije su upravo retardacije – ovo je stručni termin kojim se opisuju razna zadržavanja radnje kroz nebitne epizode i anegdote i skretanja sa pravca razvoja zapleta. npr. reminiscencija na šah sa smrću; ili flešbek na serenadu pod terasom, itsl. ili non sequitur zbitija niotkuda, kao recimo deus ex machina napad džinovskih komaraca (!)…

zapravo, zaplet je tek izgovor za zajebanciju – a kad je zajebancija dobra, koga je briga za zaplet?

istina, i u ČUDOVIŠTU se oseća boljka koja mi je smetala i u IKONI, a to je nesposobnost autora da završi film: oba mu deluju više prekinuto nego li stvarno okončano, a ovde to više smeta. ne znam da li je antiklimaktični i skoro-elegični kraj bio ustupak opštinskim strukturama koje su dale nešto para za film ili šta, tek, deluje pomalo neprirodno nalepljeno na ovu celinu.

sve u svemu, ima ovde dovoljno dobre zajebancije i skoro nimalo smaranja za 77 minuta solidne otkačene zabave, spektakularnih (jeftinih) CGI efekata, vanzemaljaca, jurnjava, misterije (oh, well…) i zezanja – na žalost, ne očekujte da vidite ČUDOVIŠTE iz naslova, a nema ni bitnijih ženskih likova.

ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA je pokazatelj evidentnog talenta reditelja i njegove ekipe, i ako ih ova sredina ne uništi, učiniće ih jačim: upamtite to ime: NEBOJŠA NENADIĆ.

he will be big. zaslužuje to.

PS: film imate za download na netu, uz minimum napora može se naći.