*(*)
pošto je ovih dana aktuelan novi pokušaj 'gej parade' u beogradu, reših da je pravi trenutak da se podvrgnem ovoj blasfemiji: soft gej erotika koja pretenduje da je 'inspirisana' klasičnim poovim remek delom. dodatni razlog da ovo pogledam leži u činjenici da sam sticajem okolnosti upoznao sajmona, scenaristu ovog nedela na grossmannu 2007. i da mi je još tada pričao o ovome, pa ko velim, daj da vidim šta je čoek napravio.
foto: Sajmon, M. Mehtsun, Ghoul
ako uopšte postoji neko toliko neobrazovan da poovu priču još uvek nije pročitao, gledajući ovo sočinjenije ne bi mogao ni da nasluti da se radi o jednoj od 3-4 najbolje priče najvećeg genija u istoriji horora (koji je, ujedno, njegov otac, sin i sveti duh).
da se razumemo odmah na početku: ovo nije loš film zato što ubacuje gej erotiku u priču u kojoj tome nema ni traga (osim ako nije gej to što ašer i njegov neimenovani prijatelj u priči provode dane u ašerovoj kući zajedno čitajući i muzicirajući…?). ubacivanje gej momenta, per se, nije neoprostiv zločin; šta ga znam, možda bi i mogla da se napravi dobra gej varijacija na ovu priču? problem je što ovo sočinjenije to svakako nije.
a nije ni imalo ambicije da bude.
neko sklon stereotipovima čak bi mogao reći da je ovo tipičan pederski film, utoliko što se –pored obavezne homo-erotike- odlikuje još i površnošću, neozbiljnošću, neujednačenošću, sklonošću ka kempu i persiflaži, nenamerno smešnim deonicama i laganim, benignim tonom bez trunke strave i mraka.
neozbiljan je zato što poov masterpis svodi na skicu iz koje izbacuje suštinu, a onda na golu kičmu tog zapleta (mladić dolazi na poziv prijatelja u njegovu kuću gde ovoga nalazi izmučenog nekom vrstom ukletosti u kojoj saučestvuje i njegova sestra) nabaca gomilu kvazi-erotskih scena koje, u tradiciji soft (a i hard) pornića, nemaju nikakvu narativnu funkciju, tj. služe samo za golo napaljivanje publike koju ti poluobnaženi momci napaljuju.
znači, isto kao što je jim wynorski skrnavio poa u svojim soft-porn kvazi-hororčićima hetero provenijencije, besmisleno prizivajući poa kao alibi za sasvim konvencionalnu exploataciju, isto tako ovde david decoteau nastavlja tradiciju svojih gej exploatacija o goluždravim, ali ne sasvim obnaženim momčićima koji trčkaju po kući u gaćama, vrckaju se i vrište (!) dok napolju sevaju munje (serijal BROTHERHOOD, etc.).
-upozorenje: za one kojima se gadi gej erotika, da napomenem da je ovo relativno benigan film u tom smislu: nema frontalne golotinje uopšte, jedno golo dupe se obnaži na treptaj, a 'sex' koji vidimo u filmu svodi se na neki lagani peting i ljubljenje mladića golih torzoa, ili u gaćama. znam da je za mnoge i ovo previše, ali ipak treba reći da je ovo sve prilično nedužno, maltene gej ekvivalent pg-13 rejtinga.
naročito je smešan oblik zaobilaženja frontalne golotinje koji prvi put videh u ovom filmu: naime, kad ih obuzme vrtlog strasti i plamen požude, ovi momci se razgaće i maze, ali njihovi dodiri nikad ne idu dalje do gaća; odnosno, oni smaknu jedan drugome gaće sa dupeta ali ih ostave namaknute spreda, što je –meni barem- bilo vrlo smešan i bizaran način da se sačuva rejting po cenu krajnje iracionalnog i besmislenog ponašanja likova, kakvo nalazimo tokom celog filma.
da se vratim na gore nabrojane nedostatke: film je neujednačen zato što oscilira između vrlo jeftinog i detinjastog 'horora' (munje i gromovi! prenaglašeno melodramatična muzika harija manfredinija! smešne vizije i košmari!) i pomenute pg-13 'erotike', a ne uspeva da ih spoji u smislen i uzajamno nadopunjujuć konglomerat (kako, npr. čini OTTO, UP WITH THE DEAD PEOPLE, za promenu odličan gej horor film o kome sam već pisao ovde) pa su tako horor i erot'ka (ba!) ovde 'pomešani' kao ulje i voda.
sklonost ka kempu i persiflaži vidi se ne samo u konceptu ('ajd da napravimo gej ašera!') nego i u liku (i glumi) ašerove sestre, koja ovde ima znatno veću ulogu nego u priči – i koja učestvuje i u jednom pokušaju hetero erotske scene. naime, kao što u hetero pornićima često imamo lezbijski interludij (ali ne i gej – pitam se zašto!), tako u ovom čudu (odbijam da ga zovem filmom, to bi bio preveliki kompliment), eto, imamo neko kratko vaćarenje tog došljaka i ašerove sestre – u kome, naravno, ona ne razotkrije makar svoje grudi a kamo li nešto više.
nenamerno smešne deonice su skoro sve, tj. ceo film, ali izdvojiću dve scene koje su me baš nasmejale:
1) glavni junak se uroni u toplu kupku (bez brige, sa puno pene, tako da nema otkrivajućih detalja) i zadrema. to je prilika za neverovatno hilarious parafrazu scene iz A NIGHTMARE ON ELM STREET u kojoj nensi zaspi u kadi a fredi joj se mota između nogu. ono što je kod krejvena bila genijalna, kratka i efektna scena ovde je razvučeno do apsurda: dok ovaj dremucka, neka muška ruka (presumably je to 'duh', mada duhovi u ovom filmu izgledaju skroz od krvi i mesa, i čak vrlo zdravo, osunčano i nabildovano) izlazi iz pene, i ocrtava konture njegovog tela, ne dodirujući ga nego lebdeći na 1 cm od spavača. to beskrajno 'dal da pipnem, dal da ne pipnem' treba videti da bi se poverovalo!
2) za razliku od poove priče, ovde imamo 3 (muška) duha koja opsedaju kuću. to su duhovi ašerovih hendimena koje je ovaj svojevremeno zadavio usred petinga. to su nekakve razvijotke, manekeni koji se javljaju povremeno u filmu, najčešće samo u gaćama. e, ta ideja duhova u gaćama je toliko smešna da to reči ne mogu opisati (vidi sliku). naročito ako dočekate scenu u kojoj se ta trojica jave u bašti, skroz goli (otpozadi, dakle gologuzi) i kao takvi krenu ka gl. junaku. on beži u kuću, a ovi za njim, ulaze – međutim u idućem kadru- koji se dešava 30 sec. kasnije – sva trojica na sebi imaju gaće! ne znam da li su ih imali pohranjene negde na stepeništu dok su išli ka sobi ili odakle ih stvoriše i zašto ih baš tad obukoše (razumeo bih da su duhovi bili goli u kući, a kad krenu na svež noćni vazduh, da na svoje osetljive delove navuku ektoplazmatične gaće: ali obrnuto mi baš nema smisla!). taj continuity break je jedno od minornih zadovoljstava koje možete imati u otherwise neimpresivnom i dosadnjikavom filmu.
izlišno je i govoriti koliko onda strave možete očekivati od ovoga: strava je ovde samo začin, a glavno jelo je to klinačko golicanje, cockteasing sa ovim manekenima. sad, ja ne mogu da se stavim u perspektivu target publike za ovo, ali nekako mi se čini da film ni na tom 'erotskom' planu ne isporučuje bogzna šta, jer su ti prizori petinga kratki, brzi, patetično konvencionalni, slabo-otkrivajući. al otkud znam, ako vas ovo gore napisano nije odvratilo, a hoćete da gledate ove golišave ali ne baš gole momke, dajte 'ašeru' šansu, pa javite u komentarima da li ste dobili željeni iznos za svoje pare.
a što se tiče sveopšte površnosti ovog filma, nju posebno ističem i ilustrujem jednim rečitim detaljem.
evo izvoda iz intervjua sa sajmonom, scenaristom ovog čuda (koji je u međuvremenu oskrnavio i THE PIT AND THE PENDULUM u gej varijanti, takođe sa skotom dekotom):
-How much do your Poe films owe to their nominal source material?
"Well of course I try to be faithful to Poe (HA!HA! –Ghoul intrusion) as I love his stories, I had already read them all before I even met David. House of Usher is as faithful as I think it could ever have been (Simon upravo redefiniše reč 'faithful'!). Of course, there are no gay ghosts in the original, or buff manservant, but this was a short story stretched to ninety minutes, you have to add some fresh elements to the mix otherwise all adaptations would be the same (e, ako je to razlog, onda može!). At the same time I didn’t want to disappoint Poe fans (jao, baš me raduje što je i na nas mislio!), so there are several subtle nods to his works (Simon upravo redefiniše reč 'subtle'!) and the man himself: the cognac, the closing voiceover, Victor’s surname (Reynolds is the name Poe called out on his death bed nobody knows why!), lots of little references like that."
ovo što nesrećni sajmon pominje je, zapravo, jedan od najfascinantnijih detalja vezanih za poovu smrt (i misteriju njegovih poslednjih dana pre smrti), odnosno činjenica da je dozivao izvesnog rejnoldsa. svako ko je bar malkice zagrebao po poovom životu i delu zna da je itekako dobro poznato KOJI je to rejnolds koga je po dozivao na samrtnoj postelji – misterija je (meni neopisivo podsticajna) samo, zašto baš njega, baš tada!
evo šta kaže THE POE ENCYCLOPEDIA:
Reynolds, Jeremiah. (1799-1858). American navigator and explorer who advocated the exploration of the South Polar region. His "Address on the Subject of a Surveying and Exploring Expedition to the Pacific Ocean and South Seas" (1836) is a main source for Poe novel The Narrative of Arthur Gordon Pym. Poe reviewed Reynolds's address in The Southern Literary Messenger for January 1837. Poe included a very brief analysis of Reynolds's signature in "Autography," mentioning his shameful exclusion from the South Polar Expedition he had promulgated and organized. While delirious and dying, Poe is said to have shouted Reynolds's name repeatedly.
da je ovog pederčića sajmona zaista zanimao POE, i da ima ikakvog pojma o hororu, samo od ovog detalja bi mogao da napravi beskrajno bolji scenario nego li za ovu soft gej limp dick treš melodramu.
ali i bolje što nije – neka to prepusti onima koji imaju potencijala da se izbore sa inspirativnošću ove poove misterije.
