LEFT BANK aka LINKEROEVER (2009)

***

3

srce mi plače što je ovaj divan film morao da se, praktično, pokaki po svemu što je u njemu valjalo u svojih poslednjih 5 minuta i tako donekle i negira smisao i lepotu svega što im je prethodilo. tokom najvećeg dela trajanja bio sam ubeđen da ću ovome dati četvorku, ali – zaista redak slučaj desio se ovde: kraj koji poništava film čija bi trebalo da bude kruna, a umesto toga se pretvara u kapu pajaca.

posebno sam uživao u njemu zato što sam imao vrlo mutnu predstavu o zapletu: nisam imao pojma šta se, tačno, ovde zbiva: vampiri? duhovi? satanisti? psiho-ludila i klanja? zbog toga i vama preporučujem da ne čitate previše o zapletu na netu – dajem samo par najopštijih naznaka: preslatka devojka započinje novu vezu, seli se kod momka i otkriva tajnu u stambenoj zgradi u kojoj ovaj živi, vezanu za prethodnu žiteljku tog stana, i za bunar koji je nekada davno postojao na mestu gde je sada ta zgrada…

najveća draž LEFT BANKa jesu – životni likovi. zapravo, smesta sam se zaljubio u glavnu junakinju i glumicu koja je igra (debitantkinja Eline Kuppens, prilično podseća na Ellen Page) i čak sam sebe uhvatio u pomisli: 'dođavola, neće valjda ova curica da upadne u neko TENANT/REPULSION-ovsko ludilo? ne bih voleo ništa loše da joj se desi! jebeš horor, radije bih gledao (erotsku) dramu s njom u glavnoj ulozi!' retko biva da naiđem na horor za čije likove me je, zapravo, briga, i koje bih voleo da gledam i izvan horor filma, i to je prvi veliki plus za LEFT BANK. ovaj plus se odnosi i na sve ostale likove u filmu: ubedljive, žive, 3-D karaktere, odlično odglumljene.

naredni plus ide za činjenicu da Eline Kuppens ima nekoliko full frontal scena, i to ne nekih američko-pedersko-puritanskih blink'n'miss nego onako, finih, meraklijskih. istina, ljubitelji fufetina sa sisurdama od po 6 kila komad biće možda razočarani skromnim oblinama ove ovde devojke, ali meni je baš po meri. takođe, erotika je osmišljena i inscenirana sa explicitnošću (tj. iskrenošću i bez lažnog stida) i sa osvežavajućim euro-feelingom. belgija je to! i to holandska.

zatim, misterija je zanimljiva, intrigantna, i tiče se stvari koje me inače zanimaju, ali neću da spojlujem detalje. plasirana je odmereno – za ljubitelje adrenalinskih egzibicija i zap-zap-zap 'akcije' možda i sporo, dosadno – ali meni je ritam ovoga savršeno legao i film, iako polagan u svom napredovanju, ne vrluda bezveze i ne troši ni minut uludo, a to je najbitnije. atmosfera je izvanredna, a par kratkih linčovskih košmar-na-javi scena čak i nisu bile nužne, iako, ok, hvala reditelju na njima, kad je već našao za shodno da ih ubaci.

dinamika filma zasnovana je na glavnoj junakinji i njenoj drami (koja je, kao što rekoh, zanimljiva i pre nego što bilo šta nalik hororu uđe u njen život), pa zato LEFT BANK nema potrebu da svoj plot gura napred jeftinim fazonima u vidu ubistava na svakih 15-20 minuta ili sličnim andrmoljima. zapravo, krvi uopšte ima vrlo malo, mada je to malo što ima primenjeno na neobičan, retko viđen i žmarcoizazivajući način.

toliko smem da vam otkrijem a da ne pokvarim uživanje u filmu koji svakako preporučujem ljubiteljima offbeat euro artsy horror-drama i trilera.

a sada sledi moje vajkanje nad krajem, koje je, naravno, potpuno spojlerifično, pa ne čitajte ovo dole ni u ludilu pre gledanja filma, nego mu se vratite, ako želite, jednom kad odgledate LEFT BANK da proverite slažete li se sa mnom.

za čitanje SPOJLERA – selektujte text ispod.

dakle, kraj. uf!

na kraju se ispostavi da iza nestanaka nekih devojaka u okolini leži starostavno udruženje pagana, koji te devojke streljaju (bukvalno: strelama) i bacaju u 'bunar' tj. jamu sa katranom, koja navodno vodi do pakla, a zapravo je nešto kao portal ka materici u kojoj se žrtvovana - reinkarnira.

površnim gledaocima, kakvih je internet prepun, ovo se jako dopalo.

avaj, ako samo malo razmislite, kraj nema nikakvog smisla.

zašto samo devojke da se reinkarniraju? i uopšte, zašto samo mlade žene, koje jedva da su načele život?

koja je uopšte poenta da se bilo kome 'pomaže' u reinkarnaciji putem tih žrtvovanja – zar to ne ide po nekakvim zakonima karme ili već čega? što bi sad neko ljude (tj. devojke) na silu ubijao – samo da bi se ove ponovo vratile? a kao što vidimo u filmu, ova sekta strelaca ne samo što pripomaže reinkarniranju (pa zato, na neki način i ne ubija, nego svaku smrt smesta prati novim/istim životom) – nego, kad joj se zapreti, ume i da ubije neželjena smetala, dakle, proizvodi negativan priraštaj!

ukratko, koji je zaista smisao ovog društva pagana, šta oni hoće, šta rade i zašto to rade, koja je poenta svih tih tupavih radnji? a što je najgore, kraj daje za pravo njihovim verovanjima, jer naša devojčica se na kraju zaista i reinkarnira. so what? šta nam to kazuje o njima? o njoj? o svetu? o đavolu? o paklu?

ovim krajem se, takođe, na neki način opravdava politika getoizacije: naime, 'leva obala' je naziv za deo grada gde su u srednjem veku proterivani oni kužni, različiti, sumnjivi, 'vešci', jeretici, nevernici, svi koji nisu 'zdravi' i 'normalni'. na kraju ispada da su 'zdravi' bili u pravu, i da su ovi sektaši s pravom bili odbačeni iz zajednice. vrlo reakcionarno.

ukratko, brojna zanimljiva pitanja i teme implicirani ovim zapletom, na kraju se ili poništavaju ili devalviraju ili značajno relativizuju, pa stoga, uz sve moje poštovanje prema odličnoj glumi, fotografiji, atmosferi, režiji itd. LEFT BANK-u ne mogu da dam više od jedne lepe, čvrste ali i prilično frustrirajuće trojke.

PANDORUM (2009)

**

2

pogledah ga na slinamaniji, u centru sava savanović. bio je to pravi horor. mislim, iskustvo gledanja.

šta fali ovom 'uživanju na velikom platnu', kako bi to rekao miloš, nemi saradnik ovog bloga?

evo šta fali: idioti i lopovi su uspeli da sjebu tajming na titlu koji su već nalepili na filmsku kopiju. kako bi to 'prikrili' od slepih ljudi u publici, sliku su isekli i/ili sabili tako da se na-film-urezani titl ne vidi, a titl čiji je tajming OK išao je sa video-bima, kao da smo na festu autor. filma a ne na distributerskoj reviji!

ovo je za posledicu imalo a) isečenu (nepotpunu) sliku i b) mračniji i zrnastiji 'kvalitet' slike. što je naročito zajebano u filmu koji je abnormalno mračan (vizuelno). znači, aspect ratio je sjeban skroz, i imali smo samo jednu vrlo tanku traku 'filma' posred platna.

ipak, uz sav oprez i ograde, postoje stvari koje ni najsavršenija kopija ne može da nadoknadi, i koje ni najgori uslovi gledanja ne mogu da sakriju.

ukratko, početna premisa je umereno zanimljiva, ali od nje je napravljena samo jedna dugačka i dosadna BORBA CRNACA U TUNELIMA svemirskog broda, sa previše besciljnog vrtenja u krug, sa slabim likovima, sa nezanimljivim 'monstrumima' čiji je bizarni dizajn suviše neobičan i nelogičan da ne bi ubadao oči (pun!) – a što je najgore, ti monstrumi se javljaju vrlo retko, vide se vrlo malo, i ne čine skoro nikakvu upečatljivu štetu na toj šačici ljudi.

za pohvalu je namera (ako je to bila namera) da se napravi nešto kao EVENT HORIZON sreće DESCENT u svemiru, sa jedva-opaženim monstrumčićima koji svako malo iskoče iz mraka – ali ovde se preteralo a) sa mrakom (film je, naprosto, nepregledan i naporan za oči u svoj toj tmuši), b) sa drmanjem kamere, c) sa prebrzom montažom.

'kadrovi' traju po pola sekunde, sva 'akcija' je rešena tim zamornim žk-žk-žk blink-n-miss seckanjem salate – što u mrklom mraku scene čini ne napetim ili strašnim nego prosto – dosadnim. dok traju, nećete brinuti za sudbinu likova i za to šta će dalje biti: jedina pomisao biće: 'dobro, ajde, smanji doživljaj, ne tresi se više i ne seckaj mi scenu na svake 0,3 sekunde, okončaj više ovo sranje od akcije pa daj da barem gledamo nešto snimljeno sa fixiranom kamerom gde, ako ništa drugo, barem znam ŠTA gledam, za razliku od ovoga'.

PANDORUM je frustrirajuće konfuzan ne samo vizuelno (formalno) nego i sadržinski – treba da prođu više od 4/5 trajanja pa da isprva misteriozna, a onda sve dosadnija 'couldn't care less' dešavanja ne budu kako-tako objašnjena – samo da bi tim objašnjenjem film postao još znatno gluplji i besmisleniji nego što je do tada bio. a sve se okonča bezveznim 'srećnim' krajem u kome ovo čudo od horora naprasno postane nekakav tupački SF.

u svemu tome ni naslov i asocijacije na pandorinu kutiju, ni tema prenaseljenosti i istraživanja (naseljivog) svemira, niti bilo koja druga jebena tema ili ideja implicirana ovim zapletom – ništa od toga ne bude smisleno povezano sa bilo čim drugim u filmu, sve visi u mraku, prazno i besciljno. ponešto od diznajma broda, spolja i unutra, nije loše (u onim kadrovima u kojima se bar nešto razaznaje), ni ti monstrumi nisu previše loši mada su im te bodlje koje šrtče iz leđa krajnje bezvezne i nepotrebne, ali sve je to jedno krajnje isprazno i nebitno zamešateljstvo od švabe (christian alvart) sa američko-guzouvlakačkim ambicijama čiji je ANTIBODIES bio podjednako bezvezan i bezciljan overdizajniran komad izmetine. kako je PANDORUM uspeo da od preko 4.000 IMDB juzera dobije ocenu 7,2 veća je misterija od bilo kog aspekta zapleta ovog zaboravljivog i nebitnog filma.