****(*)
5-
sticajem okolnosti, do sada još nisam bio u prilici da napišem ni rivju a kamo li kritiku ovog izvanrednog filma. pošto ipak mislim da on mora da bude pokriven na ovom blogu, neka to za sada bude kroz a) moju nekritičku ejakulaciju odmah nakon gledanja (pre dve godine), b) kratki osvrt od strane šoza, saradnika ovog bloga i c) mog osvrta na neke aspekte filma koje su američkim gledaocima promakli ili bili neshvaćeni, uz d) bonus u vidu kratkog rivju kratkog filma ovog kratkoživućeg reditelja.
KAKVO OPAKO MASTERPIS!!!!
ne mogu da verujem da su rumuni snimili najveći srpski film ikada koji srbi nisu imali muda da a) uopšte ZAMISLE, a kamo li b) napišu i c) snime!
zato su ga rumuni uradili umesto nas!
svojevremeno sam nešto slično kazao za SVAKOG DANA BOG NAS LJUBI U USTA – najbolji rumunski film koji sam video PRE ovoga: tada sam se takođe pitao kako i zašto MI ne pravimo ovako nešto.
a sad… ostao sam bez reči.
čovek ladno napravio bolji film o nato agresiji, i svemu što uz nju ide, tako da potpuno posramljuje sve one naše udvorničke, kukavičke i apsurdne 'filmove' nastale od tada do danas.
NAJBOLJI FILM KOJI SAM VIDEO U 2007-OJ!!!
kakav tragičan gubitak što je reditelj ovoga poginuo, i ovo mu je jedini dugometražni film.
ovo je delo genija!
ovo je toliko pametno i duboko i bez greške napravljeno da u prašinu gazi sve te 'živote drugih' i ostale budalaštine! this is real GUTSY moviemaking: i baš zato ovo neće da dobije oskara.
KAKVA FILMČINA!!!
a šozo (saradnik ovog bloga) rekao je sledeće:
California Dreamin'
(Nesfarsit, 2007)
Cristian Nemescu
****
Sačekao sam par dana da legnu utisci, i oni su otprilike isti kao i večeri 1. januara. Ovo je jedan izuzetan film, koji je stvorio tako mlad autor, a Rumunija i BALKAN su, njegovom smrću, izgubili zasigurno dobitnika Oskara u narednih 5-10 godina.....
Cristian Nemescu je pokupio najbolje elemente evropske kinematografije, tu pre svega mislim da bez mnogo filozofije pogadja suštinu stvari, uz minimum izgovorenih rečenica i par majstorskih tehničkih detalja, on vas drži prikovane uz ekran čitavih 150 minuta.
Fantastičan kast i neverovatno smele bravure vodeceg trija: Armand Assante, Razvan Vasilescu i Ion Sapdaru....i tu pre svega mislim na rumunski duo, jer Assante sam po sebi i ima kapetansku facu. Početnih 10-15 minuta za nezaborav uz doček i susret vojnika Amera i Rumuna na truloj železničkoj stanici uz zvuke američke himne.
Trebalo je da prodje 12 godina, da se posle Lepih Sela, pojavi jos jedan jednako dobar film o ratu i ratovima na Balkanu, A NAJBOLJI O DOGADJAJIMA IZ 1999., i to iz komšijskog tabora, sagledano iz sjajne vremenske perspektive, sa neverovatnim poznavanjem istorijskih dešavanja na Balkanu, i sa preko potrebne kilometarske distance......BRAVO ZA NEMESCUA !!!!
Moje glavne zamerke se tiču kraja, 2 sata je radnja imala sjajnu dinamiku, i nažalost u poslednjih pola sata imamo zbrzan završetak uz nevešt obrt u pogledu vodjenja glavnih likova. Assante se pretvara u 5 min. u nesposobnog, nezrelog kapetana, Doiaru tek na kraju u 2 minuta, pokazuje ono lice kakvo je nagovestio na početku, medjutim radnja i dešavanja u toku spora nisu nagoveštavala sumanutog ludaka u obračunu sa sindikalcima i radnicima..... kao ni 5 minuta gradonačelnikovog ludila, u kojima on od dobroćudnog domaćina postaje huškač i inspirator sukoba svojih sugradjana.... šteta, falilo je jedno pola sata da Nemescu istera stvar do kraja i stvori remek delo.
Svejedno ovo je najbolji Balkanski film godine, i jedan od najboljih evropskih !
na ovaj rivju ja sam prokomentarisao:
ja ne znam koju si ti verziju filma gledo, šozo: u mojoj verziji kapetan ni u jednom trenu ne ispada nesposoban niti nezreo – naprotiv, na kraju vrlo lukavo uspeva da reši problem ne čekajući na druge nego sprovodeći spostvenu inicijativu!
doiaru je ista tvrdoglava mazga tokom celog filma, i njegovo ponašanje na kraju je sasvim u skladu sa svim prethodnim – pri tom je čak i 'tvrdoglava mazga' nepošten način da ga se opiše, jer je on mnogo više i komplexnije od toga. meni je najgenijalnija replika u celom filmu ona kada ga asante pita kako to da tako dobro zna engleski, a ovaj kaže nešto kao: 'celog života sam čekao na vas, amerikance. i sad kad ste došli (makar i sa zakašnjenjem) – neću tako lako da vas ispustim.' to je jedan od onih izvanrednih delova u filmovima u kojima se istovremeno ispoljavaju prkos, patetika, ponos, tvrdoglavost, jadnost, neiživljenost, promašenost, snaga i slabost…
što se tiče "gradonačelnikovog ludila", u filmu koji sam ja gledao on nijednog trena nije "dobroćudni domaćin" već sitni provincijski politikant-kriminalac, bandit koji je jedva dočekao amere da uz njihovu pomoć sebe od uništitelja pretvori u 'spasioca' zajednice, i u tom svetlu i njegovo ponašanje na kraju je sasvim u skladu s tim, dosledno, a ne "ludilo na 5 minuta". seti se da mu oko vrata vise oni štrajkači čije iminentno nasilje jedva uspeva da baferuje ili kanališe (kao u sjajnoj sceni kad ih 'kupi', načas, besplatnom večerom!) – na kraju on sasvim logično to nasilje koje se krčka pokušava da preusmeri sa sebe, kao logičnog primaoca, na sasvim drugu metu – i uspeva. to nije 'ludilo', to je lukava (proamerička) politika!
naravno, pošto sam uživao u svakom minutu filma, ne bih imao ništa protiv da je film trajao još pola sata, ove likove i njihova zamešateljstva bih rado gledao i duže od toga, ali moram da naglasim jednu stvar, pošto je ističu SVI rivjueri – ja uopšte nisam imao osećaj da gledam 'work in progress', nešto sirovo i nedovršeno. nesumnjivo je da je nemesku poživeo on bi ponegde ponešto upeglao, ali ja sam samo JEDNU jedinu scenu, od max. 2 minuta (biranje igrača za tim na košarkaškom igralištu) u cela ta dva i po sata osetio kao ne baš sasvim potrebnu za film – SVE ostalo ja ne bih dirao! film je skoro-savršen as is i stvarno nemam nikakvih većih zamerki.
btw: naknadnim istraživanjem pročitah detalje o toj 'saobraćajnoj nesreći' u kojoj je nemesku stradao. ispade da se ne radi o uobičajenoj 'napila se stoka pa sletela s puta u krivini' nesreći a la veliki brat, već o stradanju čija je crna ironija sasvim u skladu sa apsurdističko-crnohumornim antiamerikanizmom ovog filma.
naime, nemesku je sa saradnikom (takođe poginuo) bio u taxiju na koji je –proletevši kroz crveno na semaforu!- naleteo PIJANI ENGLEZ u sumanutoj brzini i zakucao se u njihov taxi! da stvar bude još crnja, taj pijani 'englez' je zapravo neki musli sa eng. državljanstvom! naravno, kako to uvek u takvim slučajevima biva, dobri ljudi su izginuli, a pijana engleska musli stoka je ostala živa i zdrava…
čitajući razne (američke) prikaze filma, a sada i intervju sa asanteom, vidim da je ovo jedan tragično neshvaćen film, odnosno da ameri NE ŽELE (ne mogu? ne umeju?) da ga VIDE kao ono što on jeste.
štaviše, rekao bih da je ovaj asante ili debil (ako stvarno iskreno tumači ovaj film na ovako ograničen način) ili je svestan u kakvom je filmu zaista igrao i kako su ameri u njemu prikazani, pa pokušava da to pred svojom štampom prikrije nekim mutnim, uopštenim i bezveznim frazama!
konkretno:
(Jones) "is not going to allow Doiaru's petty corruption to intercept the greater good"!
= fuck! ovo je refren u mnogim amero prikazima koji čak ni zaplet ne umeju da interpretiraju akuratno, naglašavajući da je Doiaru 'mali birokrata', 'zaslepljen papirologijom' koji voz zaustavlja zbog 'sitne tehnikalije', 'uskih sebičnih interesa' itd.
to je blatantno falsifikovanje onoga što se u filmu jasno vidi – što se sugeriše još od prve scene (prolog u II svetskom ratu, sa SAVEZNIČKIM bombardovanjem, sa tom američkom bombom na kojoj jasno piše da je made in CALIFORNIA – što nije bilo dovoljno nekim slepcima koji su se čak pitali zašto se film zove tako kako se zove!) – dakle, ameri ne mogu, ne žele da vide pravu motivaciju zašto taj čovek zaustavlja NATO.
pri tom, niko i ne dovodi u pitanje pravo amera da budu tu gde jesu, jer, zaboga, oni rade za "the greater good" i šta je par formulara i pečata pred jednom tako plemenitom bombarderskom misijom koju bi tamo neka sitna mastiljara u rumunskoj provinciji da stane na put, tj. prugu!
"(Jones) is a man with a strong moral basis"!?
= moral? čovek koji svojim prefriganim metodama izazove TRAGEDIJU, tj. samoubilački 'rat' među ljudima koji su ga najtoplije, puni nade, dočekali! (genijalno gorko-smešna scena MANIPULACIJE stanovništva sa onim zaslađeno-uopšteno-apsurdnim govorom kojim ih ubedi da je Doiaru predstavnik 'opresije' protiv koje se svi oni, uključujući amere, bore!)
"why everything goes awry, it is because he respects Doiaru"!
= posebno je uvredljiva ova fraza jer ona implicira: ono što bi svaki drugi amerikanac imao pravo da uradi jeste da izudara šefa stanice, veže ga za drvo ili zaključa u podrum (kao neki klint istvud wannabe), i da produži sa svojim vozom ka srbiji; ali pošto je Jones 'a man with a strong moral basis' (?!) i zato što POŠTUJE ovog rumuna, pa se spušta toliko nisko da prihvata njegova pravila igre –najzad, u njegovoj je zemlji!- eto, zbog toga sve kreće naopako!
naravoučenije: deco, drugi put sledite harija kalahana, i neće vam sitne birokrate stajati na putu napretka i boljeg svetskog poretka!
najzad mi je pala šaka MARILENA FROM P7 – i naravno, smesta sam je pogledao.
da podsetim, to je srednjemetražni film (45') kristijana nemeskua, reditelja nesrećno stradalog u cvetu plodnosti koji je potpisao CALIFORNIA DREAMIN' čime se upisao u moju vrlo sitnu knjigu My Favorite Romanians (uz vlada cepeša i emila siorana).
jeste, to je onaj film koji se, pored ostalog, bavi nato bombardovanjem srbije bolje nego što će ikada neki srpski film umeti, i kome sam dao 5-.
šta reći?
izgubili smo velikog reditelja, velikog čoveka, veliko srce.
to je jasno i u ovoj kratkoj formi kao što je bilo jasno i u (nekima, ne meni) dugačkom CALIFORNIA DREAMIN'.
ovde ima više karaktera, uvida, exploracije i elaboracije, emocije i pameti nego u poslednje 3 godine srpske kinematografije sve ukupno (ne računam filmove izašle u 2009-oj).
pored svega ostalog, film je jedna od zabavnijih ilustracija drevne arhimedove prijave 'dajte mi pičku i polugu, i pokrenuću svet' (kasnije su tu izreku cenzurisali da bi mogla da uđe u osnovnoškolske udžbenike, but you get my point).
ovaj film je smešan, dirljiv, surov, težak, romantičan, mučan, deprimirajući, uplifting, mračan, veseo... sve to istovremeno, kako to samo veliki filmovi umeju.
nemesku, r.i.p.