недеља, 17. јануар 2010.

LIVES OF OTHERS aka DAS LEBEN DER ANDEREN (2006)

**(*)

3-

film je predug, nepotrebno razvučen, i –ako načas zanemarimo ideološke implikacije o kojima žižak govori (a sa kojima se slažem i na koje se nadovezujem) - recimo da su u smislu emotivnog dejstva jedino kraj (razrešenje situacije sa pisaćom mašinom, i glumičina sudbina), i poslednja scena na mene delovali.

ali to je bilo 'TOO LITTLE, TOO LATE' – što je fraza kojom se sjajno može opisati i ovaj čitav film. on nudi premalo, i dolazi (istorijski) prekasno da bi zaista bio relevantan.

LIVES je ne samo ideološki problematičan, nego i čisto filmski.

recimo, dijalozi su mestimično blatantno banalni i očigledni:

"Ne mogu ostati u ovoj zemlji više.

Nema ljudskih prava, slobode govora.

Ceo sisitem me izluđuje."

ili:

"Na sreću, DDR ne postoji više."

ili:

"Demokratska Republika Nemačka

je najbolja zemlja na svetu."

prc!

ko još govori u takvim parolama?!


likovi su potpuno dosadni, nezanimljivi, svedeni na te svoje parole – a posebno 'umetnik' sa svojim angažovanim, očigledno nezanimljivim komadima.

ono što žižak ispušta da kaže, barem u ovom textu, jeste da je sasvim predvidivo što je baš ovakav prikaz diktature (uvek, neprestano) favorizovan od strane SAD –što je baš ovaj osrednji film dobio OSKARA! naime, kad god se u američkom filmu govori o diktaturi, bila to drama ili SF, to je uvek orvelovska, direktna, neuvijena diktatura sa explicitnom cenzurom, tajnom policijom, prisluškivanjem, pretnjama, zatvorima i tsl.

Velikom Bratu odgovara da se ljudima još uvek prodaju priče o toj (davno prevaziđenoj) vrsti diktature, toj primitivnoj, sirovoj, prizemnoj kontroli čije vreme nije prošlo možda još jedino u ponekoj zemlji tzv. trećeg sveta.

jer, prikazima OVAKVE, sirove diktature ljudima se skreće pažnje od daleko suptilnijih, indirektnijih, manje nasilnih, čak 'slatkih' diktatura u kojima saučesnici dobrovoljno i srećno saučestvuju sa režimom: umesto oduzimanja pasoša, taj režim im stvara predstavu prema kojoj im ostatak sveta i ne treba (setite se koji % amera ima pasoš ili je ikada izašao iz SAD); umesto ružnih ruskih kola, on im daje fensi sexy automobile, umesto ogavnih komunjarskih SMB uniformi vojnicima daje TOP GUN sexy kostime i video-igrica ratove, ukratko, kontroliše ih na načine koje siroti neobrazovani nesofisticirani staljnisti nisu, jadni, umeli ni da osmisle ni da ostvare.

ZATO je ovako irelevantan i jednodimenzionalan film dobio OSKARA.

svakako ne zato što je nešto posebno dobar, jer nije.

3- od mene.