***
3
iako je ovo respektabilan nastavak (to say the least!), i iako u ponečemu i prevazilazi oriđinal, ipak, ovde mi je nedostajalo malo više šmeka, duše, drame, call it what you will; u prvoj polovini toga ima u odličnim količinama, ali pred kraj mi je baš zafalilo.
istina, tako je bilo i kod bojla, kad bolje razmislim.
a više sam uživao gledajući fesnadila.
hmmm.
u svakom slučaju:
akcija je odlična;
splatter je fascinantno odrađen: ne zadržava se na njemu sa nekim vulgarnim insistiranjem, ali ga ima u itekakao količinama, i ti fleševi su upečatljiviji od fulčijevskih zumova.
likovi i situacije su vrlo intrigantni, involving, karlajlov lik je super, voleo bih da je mogao da sa nama ostane duže, njegova deca su previše generička, ali ajde sad. voleo bih da je snajperista još malo mesnatiji, popunjeniji (kao lik), ali njegova poslednja scena u filmu je stvarno antologijska.
scene napada su žestoke, jezive, napete kao malo šta što bih mogao pomenuti viđeno u ovoj godini.
scene apokalipse su mnogo pompeznije, što je uvek dobrodošlo.
ukratko, ovaj film mi je pružio (skoro) sve ono zbog čega sam sucker za apokaliptične zombi filmove – sem jednog: trajanje!
DAWN OF THE DEAD me je razmazio (kao i tolike ljubitelje horora), da jednostavno sve što je manje od toga ne deliveruje.
PAMETAN zombi film ne sme da bude ispod 2 sata. ona fanovska izdrkavanja, koja nemaju ni priču ni likove ni ništa, već postoje samo zbog spec. efekata maske – za njih je i 80 minuta mnogo.
ali za film o kraju sveta kakav poznajemo + o zombi akciji i varijacijama na temu kasapljenja ljudskog tela – 90ak minuta je premalo (odjavna špica traje nekih 7 minuta, govorim o aktivnom filmskom mesu, koga ovde ima oko 92 min ili tu negde).
znači, isti ovi likovi i situacije i problemi – da su ima samo dali još malo prostora da prodišu, samo još malo razgovora, šetnji po pustim predelima, štagod (uopšte ne tražim više akcije: nje ima sasvim dovoljno) značajno bi obogatilo film.
takođe, originalniji kraj: mislim, nakon 90 minuta DRAME očekivao bih da završnih 2 minuta ipak NE budu sasvim predvidivi gimmick.
ipak, naglašavam: 28 WEEKS LATER je i pored manjih nedostataka žestok, pametan, gnusan, prelep, potresan, uzbudljiv, krvopljusan, moćno režiran i odlično odglumljen film koji čini na čast svom žanru.