**
2
a evo i drugog dela killer-kids double-billa.
u prethodno-prikazanom filmu THE PIT jedino iole poznato ime bila je sonja smits, koju neko možda pamti iz kronijevog VIDEODROMA. prilično slabo u poređenju sa MIKEY-em, gde imamo, recimo, HELLRAISER divu Ashley Laurence u kliše-ulozi 'dežurnog njuškala' (svaki killer-kids film koji drži do sebe ima po jedan primerak od ove sorte – nekad je to samo mala epizoda, tipa 'the nigger who knew too much', kao u ORPHANU; a nekad, kad imaš simpatičnu i ljupku ešli in her prime, to bude nešto veća, ali ipak – epizoda).
zatim, tu je neverovatno nakazno creepy derle čija njuška mi je bila odnekud poznata ali nisam, bez pomoći IMDB-a, mogo da se setim odakle, tačno – a kad tamo, a ono vidim da majkijevog jedinog druga igra Whit Hertford, klinja sa zavidnom horor-karijerom (POLTERGEIST II: THE OTHER SIDE, RAMPAGE, A NIGHTMARE ON ELM STREET: THE DREAM CHILD, THE ADDAMS FAMILY… a posle MAJKIJA igrao je i u JURASSIC PARKU i DARK REELU). s takvom odurnom facom izvan horora i nije mogao da ima neku karijeru.
najzad, zvezda filma i naslovni lik je Brian Bonsall – ime koje teško da će nekome nešto da znači, ali slika možda i hoće: klinac se proslavio ulogom mlađeg brata majkla dž. foxa u PORODIČNIM VEZAMA, a pošto nepisano pravilo za decu-zvezde iz feel-good TV serija glasi da na filmu moraju da debituju kao razvratni i /ili psiho likovi (npr. liza bone iz one crnačke serije – u ANGEL HEART), slatki mali pegavi ovde ima da igra malog psihopatu koji tamani odrasle, i to bez pomoći medvedića koji govore ili trololog-krtica iz rupe, nego svojeručno.
osnovna struktura filma samo je naopačke izvrnuti STEPFATHER (1988) – umesto tatka koji ubija familije koje mu nisu po volji, ovde imamo sinka koji radi to isto. znači, MAJKI počinje time što 'keva' izgrdi (usvojenog) majkija što je upalio vatru nasred sobe. ne znam šta je mali frik očekivo, da dobije sladoled? ne samo što ga 'mama' izgrdi nego još i mala seka odbije da prizna da je ona kriva, kako majki tvrdi. prema tome, rezultat je jasan: majki ima da udavi seku u bazenu, a kevi će, dok ova čuči u peni, u kadi, da dobaci uključen fen za kosu. kad se 'ćale' vrati s posla, čekaju ga klikeri na kojima se oklizne i sljoska na pločice (pošto prethodno proleti kroz francuski prozor), a dok leži među srčom, majki ga dokusuri palicom za bejzbol. što je sigurno – sigurno je. 'hit them while they're down' strategija.
ništa tu nikome ne bude sumnjivo, pajkani progutaju priču o provalniku koji je pobio ove a poštedeo klinca, i majki ode – na usvajanje novoj familiji. i tu je sve ok u početku, svi se tope od sreće i uzajamne ljubavi – 'tatko' čak vodi svog posinka na časove gađanja lukom i strelom (šta mislite, dal će sinku to znanje kasnije da zatreba?) – ali, naravno, pošto je ovo horor, idila ne može večno da traje. majki se zaljubi u zgodnu late-teen susetku (koji je bre đavo ovim perverznjacima sa filmovima u kojima se teška slinava balavurdija zaljubljuje u 10ak godina starije devojke-žene?!) i na simpatično lukav način se otarasi njenog momka – i načas se čini da će da ispadne nešto od ove pedofilne romanse, majki čak ode s curom na veslanje jezerom (!) – ali naravno da je ta ljubav osuđena na propas, nikad majki neće postati otac njene dece, a i njuškanje od strane ešli lorens (prešlo joj u naviku otkad je čeprkala po prošlosti svog ujka frenka i maćehe džulije!) nije baš od koristi za majkijeve planove.
sad, ne zamerite mi ako sve ovo zvuči zanimljivije nego što jeste. avaj, MAJKI je znatno slabiji od ionako osrednjeg THE PITA, a nema to ludilo i razulareni besmisao koji bi opravdali vreme provedeno u njegovom bebisitovanju.
pre svega, ideja je imbecilna. OČUH je veliki, pametan biser 1980s horora zato što ima ingenioznu dekonstrukciju amer. porodice i figure oca u njoj, plus ima odlične glumce u gl. ulogama da ostvare neke vrlo složene i intrigantne likove, plus režiro ga džozef ruben u doba kada se činilo da će neki kao autor od njega da ispadne (pa, kako se ispostavilo – nije, bez obzira na proročanstva RITMA i pajkićevske ekipe). MAJKI je besmislen zato što je i psihološki i sociološki FEJK: to dete, takvo kakvo je, prikazano je kao rođeno zlo (kao majki majers, he he), a ne kao proizvod određenog društva, sredine, porodice itsl.
zatim, bacanje krivice na dete i prikazivanje njega kao monstruma samo je jedan nakaradan, idejno ogavan mehanizam koji korene ima u ranim 1970im, kada je generacijski jaz u americi postao problematizovan kroz čitav niz filmova, pa i horora, a najupečatljivije u THE EXORCISTU, zatim i u OMENU. svi filmovi o 'demonskoj' deci duboko su reakcionarni i ideološki ogavni, bilo da su američki ili (posebno popularni) – italijanski! to važi čak i u slučajevima (kao u gorepomenutim) gde određeni drugi kvaliteti scenarija, režije, glume itd. pomalo zabašuruju ili relativizuju taj fakat.
znači, dete-ubica ovde je samo gimmick koji je lažan kao novčanica od 15 dinara. okej, nema veze, ajde da vidimo da li je barem filmski i žanrovski od tog gimika nešto napravljeno.
nije.
likovi i situacije su skroz by the numbers, klišei, njihovi dijalozi su puke fraze, nema ni trunke duha u tim mehanički sklepanim dešavanjima – ne samo što nema iracionalnih, sumanutih kvaliteta jednog THE PITA nego nema ni trash kvaliteta u tim set-pisovima kada dete ubija, pošto su izrazito kukavički i sterilno zamišljeni i realizovani. svaka od tih scena prekratka je da bi imala pravi impakt, a to naročito važi za 'kevinu' scenu u kadi, sa fenom, koja je morala da bude energičnija, živahnija, žešća. koliko je 'imaginacija' ovih odradeka bila kastrirana govori i činjenica da majki kasnije ponovi isti ovaj fazon kada jednu drugu osobu sredi gurnuvši joj uključeni kasetofon u đakuzi. da ne spojlujem sve – ali i ostala ubistva krajnje su banalna i neupečatljiva, i po oružju/oruđu primenjenom, i po rediteljskoj egzekuciji tih scena. zapravo, čitav ovaj filmić deluje i izgleda kao da je rađen za TV, i to u ono vreme kada je made for TV značilo isključivo mehaničke sterilne bezdušne otaljotine. uostalom, šta očekivati od čoveka koji se zove Dennis Dimster-Denk?!
najtužnija stvar u svemu ovome nije čak ni koliko je bezlično ravan i jedva-gledljiv ovaj filmić, koliko činjenica da je mali majki zaista izrastao u kriminalca. naime, brajan bonsal je postao školski primer deteta-zvezde koje su rana slava i rane pare upropastili i pretvorili u jednu sažvakanu i ispljunutu zvezdicu koja bi bila presrećna da je barem zakasala u B i C produkcijama na konto stare slave (a la edi furlong, recimo) – nego je brajan danas predmet trač vesti i policijskih izveštaja pošto je upravo osuđen na 2 godine uslovno zbog tuče sa prijateljem (prethodno je već apšen zbog marihuane i što je tuko devojku)! kao da nije dovoljno što je od ljupkog klinca morao da izraste u ovu nakazu (vidi sliku), i što je još morao da se unakazi tim pirsinzima i tetovažama, nego je još i iznutra postao jadni ljucki otpad…
da je život kao na filmu, izrastao bi barem u majkla majersa – ali život je kurva, i prizemno-bedne, trivijalne priče poput ove mnogo su češće.
e, moj dimsteru. e, siroti majki.
ps: možda se neko napali na činjenicu da je MAJKI zabranjen za distribuciju u engleskoj pa pomisli da je ovo neka žešća boleština. ha! da jeste, moja ocena bi možda bila veća. fora je u tome da su englezi osetljivi na filmove sa decom ubicama, pa čak i sa lutkama ubicama, nakon što su slepci jedan gnusan maloletnički zločin svojevremeno doveli u vezu sa filmom CHILD'S PLAY 3. znači, MAJKI nije dobio rejting samo zato što su mislili da će klinci da krenu da oponašaju majkijeve podvige, a ne zato što je ovo neki šokantan, žestok, gadan film, jer nije. ovo je TV boza maskirana u jeftin 'bioskopski' film bez ikakvih bioskopskih kvaliteta. THE PIT čak lepše i izgleda, tj. bolje je slikan.