недеља, 25. јул 2010.

HARDCORE (2004)


 ** 
 2 

uzeh da pogledam ovaj grčki film kako bih video čime je to, tačno, njegov mejker privukao pažnju holivuda da ga se namami tamo e ne bi li im rimejkovao krejvenovu početničku nepodopštinu znanu kao LAST HOUSE ON THE LEFT.
pih.
ovo izgleda kao film grega arakija, a zvuči kao školski primer indie filmića sa zaista iritirajuće napadno passe 'indie' saundtrekom koji je, povrh svega, sasvim neadekvatan sadržini prizora koje, kao, ilustruje.
šta je ovo, zapravo? slika iz života današnjih grčkih kurava? slice of life this ain't! prostitucija, kako je prikazana u ovom filmu, toliko je našminkana i nerealna u svakom zamislivom smislu (kurvice su super-sexy! odnos sa makroom je san snova! život i priključenija su im sasvim prijatni i fini…) da to sve može da se primi samo kao nekakva metafora.
ajde da izvedemo mentalni experiment: da ovo nije film o kurvama i kurvanju uopšte, nego da je to metafora za nešto drugo (a la SRPSKI FILM – 'mi nismo o snafu, mi smo o serbsperience-u'!). sorry, guys. ja ovde ne videh ni najmanje naznake neke poante ili greexperience-a. ne vidim nikakvu društvenu, pa čak ni psiho-utemeljenu motivaciju za to što ove 2 tinejdžerke (16 i 17 godinica) odluče da se jebu za pare.
prikazane su kao dve ćudljive, prevrtljive, blentave koktizerke koje se karaju da zarade pare da otputuju – a kad se primaknu tom cilju, iz čista mira ubiju svog makroa i još 2 kurvice pride, a onda nastave sa svojim besciljnim (eto ga opet araki) egzistencijama.
niđe veze.
ako ovde ima neke dramaturgije, ja je nisam primetio. postoje 'likovi' koji se, kao klikeri u fliperu, sudaraju međusobno, idu tamo-vamo, a da pritom nema nikakve motivacije, sukoba, drame, emocije, razvoja, nego svaka vaška obaška, svaka scena za sebe, neposledično, non sequitur, tamte vamte, abre ubre – do odjavne špice. mene, recimo, savršeno nije bilo briga dal će ove dve da pobegnu negde daleko i nastane se na nekoj nudističkoj plaži za dvoje (ili dve), ili će neki zlikovci da ih navataju, nafiluju sjemenom i iseckaju na sitne parčiće. štagod, samo da se NEŠTO desi.
curice su preslatke (eh, da su sve kurve ovakve, teško da bi se bilo ko uopšte gnjavio sa cvećem, bombonjerama, odvođenjem u bioskop i pozorište i ostalim sranjima!) i često su gole, tako da je to svakako plus – otprilike i jedini razlog da ovo pokušate da gledate. pastelni kolori su takođe lepi za oko. i to je sve. krvi ima nešto vrlo malo, a od hardkora – nema ni 'h'. ne samo u smislu porno sexa, nego i uopšte: ni psihologija, ni (a)moralnost, ni ideje i odnosi… NIŠTA ovde nije hardkor, ni blizu.
u poređenju s ovim, rimejk LAST HOUSE ON THE LEFT je masterpis modernog filma. eto, holivud je nekom maćeha, a ponekom, kao ovom grku – majka mara: "story structure, god damn it! and fuck your pointless greek shenanigans: I want some action here! drama ! suspense! humor! you know, like – stuff happening! and something remotely worth caring about! now that's called moviemaking!"