CHERRYBOMB (2009)

Cherrybomb (2009) Lisa Barros D'Sa/Glenn Leyburn 2.5/5

Rezurektovanje Buntovnika..., ili nekog drugog žanrovskog klona (you name it), upakovano u žvakanu oblandu sa ukusom kisele trešnje, eto na to otprilike nalikuje debi veselog para Leyburn/Barros. Dva mlada provincijalca se bore za srce simpatične buntovnice i tatine maze... omiljeni plot američkih tinejdž komedija iz osamdesetih, ovog puta u prekookeanskom pakovanju.

Sheehan reprizira ulogu iz Misfitsa, Kimberly Nixon je trešnjica, a Hari Poterov prijatelj je baš porastao, taman toliko da glumi i u golišavim scenama.

Ovaj film vam može biti simpatičan, naravno, ako ste navikli na osrednje parametre za ocenjivanje tinejdž rebellion žanra. Svi oni koji su znanje kovali na postulatima LarryClarkovske filozofije tretiranja adolescentskih problema, kao što su socijalzicaja i društvena klimatizacija u modernom poretku, neće se napiti vode sa Cherrybomb česme.

Ovo i ne treba da čudi: britanci nesumnjivo kreiraju intersantne filmske produkte, međutim, vrlo često oni odišu dramskom apatičnošći. Da, možda neko i bude zadovoljan tehničkim vratolomijama i konceptualnim varijacijama, ali suština je da Cherrybomb nema ubojitost, nema žara da raspali ozbiljne mase. Može se steći utisak da autor cilja određenu populaciju - između 12-18 godina, koji teže da putem masovne i neartikulisane destrukcije skrenu svetu pažnju na svoju egzistenciju. Legitimno, ali nedovoljno.

Da bi Cherrybomb iscedio vodu iz suve drenovine presahlog žanra mora da poseduje jebeno kvalitetnu naraciju, efektan punch line, ili barem gram šokantnosti i inventivnosti. To ovaj film nema, i njegova je sudbina efemerna, a značaj benigan.

HUNTER PREY (2010)

***

3-

prilično zabavan, krajnje sveden SF film čiji se najveći deo sastoji u proganjanju i nadmudrivanju dvojice pripadnika različitih rasa na jednoj pustinjskoj planeti. gonič pripada rasi koja je istrebila sortu ovog begunca, a potonji, poslednji preživeli od svoje genocidirane rase, pak, krije tajnu o koordinatama broda krcatog nekim čudom koje može, i hoće, da raspoluti planetu svog sadašnjeg progonitelja. znači, begunac nema šta da izgubi, ali gonič može sve što ima...

narativno i idejno ovaj filmić ne nudi bogzna šta, ali je koncept dovoljno intrigantan i zabavan da drži vodu. likovi su pristojni, dešavanja uglavnom smislena, ritam je dinamičan, ali glavni razlog da se ovo pogleda počiva u ingenioznoj vizuelnosti – zato je ovaj rivju relativno short on words but long on pics.

bio sam skeptičan oko toga vredi li HUNTER PREY truda, dok nisam negde pročitao osvrt koji njegove slike poredi sa oživljenim filipom drujeom, GENIJALNIM francuskim crtačem stripova i ilustratorom čije radove obožavam do imbecilnosti.

istina, pretežno je radio SF stvari, ali ima u nekima od njih zaista ima fascinantno pompeznih lavkraftovskih koncepata, ludačkih hramova i čuda kosmičkih razmera, a pored toga, dizajnirao je pregenijalne postere za tri rana filma žana rolena (posteri daleko bolji od samih filmova, al to već nije do drujea).

već sama mogućnost da prizori ovoga filma mogu i da prismrde tom đeniju bila je dovoljna da ga smesta skinem i overim, i mogu vam reći – nisu lagali. ovo vaistinu izgleda kao vintage druje u 3-D, tj u mrdajućim slikama. tu su jarke boje, kontrasti, humanoidi, živopisni kostimi i brodovi (istina, od brodova ovde ima malo), tuđinske pustare... sve je tu.

HUNTER PREY je pravi mali trijumf minimalizma – nekolicina glumaca na svedenom lokalitetu (odlično upotrebljena prava pustinja, a ne studio blue screen itsl. shit) sa rudimentarnim zapletom, ali sve to dizajnirano perfektno, napisano i režirano sasvim zabavno, junački odglumljeno, sa odličnim maskama besprekornim pod tim upeklim suncem - koje kod slabijih maskerskih radova otkriva svaku poru, svaki šav i krpljenje (ali ne ovde!), i sve je stilizovano baš kako treba. prava milina za svakog pravog ljubitelja pokretnih slika.

vredi istaći da film potpisuje sandy collora – baja koji je ponikao u stan winston studiju, kao koncept dizajner i majstor za efekte, a potom radio sa majstorima kakvi su rob bottin, steve johnson, rick baker. širim masama je svakako poznat kao reditelj popularnog i vrlo uspelog kratkog filma BATMAN: DEAD END (2003) – ako ima da ga neko još nije pogledo, evo ga OVDE, in high quality, ucelo (8 minuta).

iako je niskobudžetan, HUNTER PREY nikako ne treba smatrati za neku rutinsku odrađevinu u stilu sci-fi kanala i sličnih kanalizacionih kanala – ovo je odrađeno sa puno talenta i ljubavi, sa očitom posvećenošću. sendi kolora je, pored scenarija i režije, aktivno radio i na dizajnu maski i viz. efekata i na još 300 drugih aspekata u filmu, fanatično kako jedino i može i mora – dakle, na delu je pokazao da je bio ozbiljan kada je izjavio:

"You've gotta' be totally commited to what you're doing, You have to be so passionate about it, and love it so much, that it becomes a part of you, just like your hands or your feet. You have to be willing to sacrifice anything for it, that's what I think separates the truly brilliant people in this industry from the hacks."

HUNTER PREY je jedna vrlo fina bombonica.

PS: zanimljivo je napomenuti i to da se i u ovom filmu nastavlja stara holivudska tradicija, da se ispod alien-maski stavljaju crni ('afroamerički') glumci. ne zaboravimo da je izvornog aliena u skotovom filmu ispod sve one gigerove skalamerije igrao nigerijac bolaji badejo, a ako niste znali – iza maske predatora je takođe bio nigra, kevin peter hall (on je, btw, bio i ispod grdnog krzna igrajući saskvača u HARIJU & HENDERSONOVIMA). to ide i dalje, do zoi haldane, sexy alienke u AVATARU...

eto jedne zanimljive teme koju nisam još nigde video obrađenu a mislim da ima znatne potencijale za drka-drka-đon 'teoretičare', pa im je velikodušno prepuštam da je razviju dalje... znači, crnac kao tuđin u američkom filmu. izvolte, ovo ja častim.