by Shozo
U Nišu se tradicionalno malo šta vezano za umetnost dešava tokom godine, a onda u par dana grune grom iz vedra neba i imamo kulturna dešavanja na sve strane.
Tako se desilo da se 4. Trash festival, na kome gostuju naši eminentni spisatelji, desi usred sajma knjiga. Što je u biti odlična stvar, i ti događaji se logično vezuju jedan za drugi; međutim, udarac na bužet ljubitelja knjige je često bolan.
Srećom, Shozo je štekao prethodnih mesec dana, odvajao od usta, i mogao je da si priušti odlazak na ovaj zanimljiv hepening sa prijateljima.
Mesto dešavanja: popularni niški Vinograd!
Kad god bude neko intersantno kulturno dešavanje u gradu, Shozo krene da zove ljude da mu se pridruže. I nema baš puno sreće: ljudima je često izgovor da je dešavanje organizovano u poslednji čas, i 'ne mogu tako brzo da se organizuju', ili, s obzirom da je vikend 'već su se nešto dogovorili, i izlaze posle ponoći!'
Naravno, pojedini su kivni na organizatora festivala.
LAME EXCUSES!
Srećom, moj kolega iz benda Proces - Velja, je bio voljan da cirkamo, slušamo Skrobonju, Otvanjija i Tuševljakovića, i nakon toga uživamo u žestokom rokanju prijatelja iz benda Gospodin Pinokio.
Par minuta pošto smo stigli, za našim buretom više nije bilo praznog mesta. Skupilo se društvo i krenulo je mahnito puštanje tura pića. Posle par čaša vina Shozo je javno zamerio gazda Popu zašto nije marnuo neku fritezu iz pokojnog Zlatnog kotlića, pa da svi uživamo u pomfritu, uz alkohol. Kad je Pop to čuo, svaka sledeća čaša mi je bila sve punija, i do momenta kada sam prišao Goranu, posle izlaganja, nisam baš bio siguran koliko sam novca za knjige uopšte imao u džepu.
Za naše bure sam se vratio sa Knjigom izgubljenih snova i Šilom u čelu.
Izlaganje veselog trojca je u početku bilo sporo, ali kako su se zahuhtavali bilo je sve zabavnije. Ne znam da li zato što je bio najbolje ozvučen, ili je bio u najboljem raspoloženju, izlaganje Ota Oltvanjija je bilo najinspirativnije. Treba dodati i to da se Goran kasnije efektno aktivirao u analiziranju dosadašnjeg rada svoje izdavačke kuće i budućim projektima. Mislio sam da će Dexa biti moderator, ali sam razgovor je bio neka vrsta interakcije, gde su gosti jedan drugom postavljali pitanja.
Onda su nastupili neki klinci Herc minuta, koji su me već na početku kupili sa Green Onions. Svirka Gospodina Pinokija je bilo standardno kvalitetna.
Treba istaći da su se Oto i Darko, verovatno posle večere, vratili na svirku i ispijanje pića sa gostima. Ovo zaslužuje moj TOTALNI RISPEKT!!!, znajući kako se pojedini autori ponašaju posle ovakvih događaja. Posle se pojavio i Dexa.
Unapred se izvinjavam organizatoru, i posebno mom prijatelju Bokeriniju, što zbog privatnih obaveza neću moći da prisustvujem drugoj večeri festivala.
Ali, eto mene ponovo u nedelju!