****
4+
od tih 4-5 dokumentaraca o barouzu koje sam gledo, ovaj je najbolji.
pre svega, lista učesnika je daleko najimpresivnija: tu su maltene svi ŽIVI koji su imali šta da kažu o njemu, dok su NEŽIVI prisutni kroz snimke iz Onih Dana. iz mase imena izdvojiću one koji su ghoul-friendly:
ludi antiamer Jello Biafra; pa onda Victor Bockris; autor odlične knjige razgovora s barouzom;
David Cronenberg, koji je ovde iznenađujuće kratko, ali tih par rečenica što kaže – zaista vrede;
eyesore Genesis P-Orridge, koji zaprepašćujuće ima najveću minutažu u filmu – mora da je neki ortak sa rediteljem, jer je njegova prominencija ovde pomalo neočekivana, ali kad zastanem i promislim, to je dobra stvar, jer on zapravo bila poznaje još iz ranih 1970ih, dok je ovaj bio u londonu + poridž je zaista kvintesencijalna figura za priču o andergraundu i autsajderima, naročito ako su ovi povezani sa mind-altering and/or esoteric momentima, kao ovde;
Iggy Pop je zajebanciji sklon, ali vrlo pri svesti, lucidan i zabavan; Patti Smith neverovatno poružnela, ali sa pričama pažnje vrednim; V. Vale – izdavač najbitnijeg magazina u mom životu (uz RAPID EYE), imenom RE/SEARCH (uključujući i pripadajuću mu knjigoizdavačku delatnost koja je priča za sebe), inače misteriozna osoba za koju do ovog filma nisam imao pojma ni kog je pola (muško!) ni koje rase (azijat!); Gus Van Sant je tu, takođe, sa nešto malo svoje mlake žvake;
John Waters ima osvežavajuće smislene i pronicljive uvide ako se ima u vidu da je on peško od sasvim druge, skoro dijametralno suprotne sorte od barouza;
najzad, tu je Peter Weller, koji je, kao što znate, igrao 'bila lija' u GOLOM RUČKU, a kako ispade u ovom dokumentarcu, u mlađim i besnijim danima nije mu bilo strano ludiranje s drogam itsl. on je ovde takođe i narator, što je sjajno i pametno, ne samo zbog te uloge kod kronija, nego i zbog boje i intonacije njegovog glasa koji je dobar za ovakve radove uopšte, a za ovaj konkretno je bogomdan.
čovek bi pomislio da će se, posle nekoliko dokumentaraca o bilu, možda smoriti prežvakavanjem jednog te istog, ili gledanjem stalno jednih te istih snimaka – ali JOK! pre svega, barouz je toliko složena osoba po sebi + vodio toliko komplikovan i bogat i duuuugačak život + svojim delima pokreće tolika raznovrsna pitanja (estetička, filozofska, društvena, moralna…)
+ ipak je živeo u modernom dobu, pa zato postoji preobilje snimaka za odabrati, a pošto je čiča nemilice rasipao svoju mudrost, a kamere to snimale + on ionako prirodno fotogeničan, zaista odličnog materijala vrednog pažnje ima za još 10 dokumentaraca, a preklapanja sa prethodnim su minimalna.
i kad sam kod toga, odmah da kažem da je JEDINI veći razlog što ovom dok. filmu ne dajem krupniju ocenu isključivo taj što je ladno mogao da traje i duplo duže: sa tim povodom i temom + sa OVIM i ovakvim učesnicima (većina njih zaslužuje, a neki i imaju, zasebne, svoje dokumentarce) koji su doslovno definisali drugu polovinu 20. veka – mogla bi da se napravi i serija od bar tuce jednočasovnih epizoda. fuck, nego bi stvarno to trebalo da uradi!
sve je to ovde prilično dobro i pregledno podeljeno u celine, i ako bih cepidlačio, možda bih zamerio jedino taj, u ovom kontextu skoro oprostiv detalj, da je, naime, barouzov slikoviti i dramatični život malkice zasenio i pojeo priču o njegovom delu.
tako se i ovde malo više priča o senzacionalističkim, ali neizbežnim temama njegove narkomanije, homosexa, ubistva žene, tragične sudbine sinovljeve itsl. a malo manje u čemu je, tačno, radikalnost i revolucionarnost i značaj GOLOG RUČKA, i drugih njegovih dela izvan nivoa tematike kojom se u to vreme niko nije bavio.
pri tom se pozna trilogija – ROADS + RED NIGHT + WESTERNLANDS, po mnogima /pa i po meni/ vrh njegovog dela, ne računajući G.R. kao nedostižni masterpis – uopšte ni rečju ovde ne pominje.
trebalo bi malo jasnije naglasiti da taj roman nije bitan SAMO zato što je prvi među korice metnuo tolike peđere, džankije, kurveštije, podvodače, dilere, kriminalce, ubice, zlikovce, psihopate i ostalu bratiju kojom se fina literatura tog vremena nije bavila, ili bar ne u tom obimu i s tom explicitnošću, odnosno da njegov značaj prevazilazi istorijski kuriozitet kroz celu tu priču sa cenzurom i bla bla.
zapravo, o KNJIŽEVNOM aspektu barouzovog dela niko u ovom filmu nije reko ni reči, uglavnom se ovde bave njegovim idejnim i društvenim konotacijama, što je okej, ali fuck, on je ipak pre svega bio PISAC pa onda sve ostalo što je bio, a bio je mnogo toga.
no, ovo su relativno male zamerke filmu koji uspeva da u svojih 90ak minuta pruži sasvim zadovoljavajući presek jedne od najznačajnijih individua 20. veka, i da to uradi dinamično, raznovrsno, bogato, sa mnogo exkluzive i svežeg materijala, i sve to vizuelno adekvatno upakovano i prikladnom muzikom ilustrovano.
u ovom dokumentarcu ima mnogo duhovitih, zabavnih i pametnih stvari izrečenih, i one zaslužuju da ih sami otkrijete, ali šnjur nosi snimak razgovora sa barouzom u kome on kaže nešto toliko sjajno da ne mogu da odolim da ovde ne citiram. elem, pita ga neko 'what do you think about gay liberation and do you see yourself as a part of it?' a bill burroughs kaže: 'I haven't been gay for a single day in my life, and I don't see myself as a part of any movement.'
kako ne voleti takvog čoveka?
ps: ko treba da zna, svakako već zna da se o barouzu najbolje može na srpskom obavestiti u tematu njemu posvećenom u najnovijem i ponegde još uvek u prodaji tematu časopisa GRADAC.
pps: ako neko poželi da ovo gleda, zna se i gde se nalaze linkovi ka najboljim dokumentarcima na netu: kod sina abraxasa, dabome!