u I delu ovog slikovitog putopisa pokazao sam prizore napuštenih a i aktuelnih crkava u vršcu, te nekoliko snimaka sa groblja koji nisu suviše morbidni, odnosno koji se mogu pustiti u javnost (one druge okačiću, možda, nekad kad blog pređe na pay per view, ili na neki drugi oblik ograničenog pristupa).
u ovom nastavku otkrivam simpatično-hororične detalje sa fasada nekoliko zgrada usred vršca: pošto su blizu vršački vinogradi, prirodno je da se na ponekim kućama mogu videti satirski pan i njegovi pančići, iskeženih i ne baš dobrostivih faca – zapravo, pretežno iskeženih: neki cinik bi reko da se tu samo kiselo vino pravi!
osim tih đavolijada po fasadama, zapažen je i jedan merkur, jedan lav, neke neidentifikovane vrišteće face, svetilište dagonu usred parka, i ukleta kula sa koje su poslednji švapski branioci odolevali oslobodiocima dok ih ovi nisu, normalno, pobili.
na svaku fotku kliknite za detaljnije zagledanje, a u nekoliko slučajeva ponudio sam krupniji plan najintrigantnijeg detalja.
inače, tokom boravka u vršcu naslušao sam se od mojih domaćina brojnih hororičnih priča o ovom gradu, od kojih mi je najdublje u svesti ostao urezan horor za koji još uvek moj mozak odbija da poveruje da je istinit. naime, kako mi rekoše, šinteri u vršcu uhvaćene pse nemaju gde da sklone niti kako da 'uspavaju', nego ih voze u obližnji kamenolom, i tamo ih, žive, bacaju u nekakvu jamu, gde se onda ovi u toj rupi uzajamno dave i kolju u besu, strahu, gladi, žeđi i očaju.
iako sam se naslušao i drugih priča o lokalnim malverzacijama, kriminalcima & biznismenima, samoubicama u gradonalčenikovoj kancelariji i gomili drugih mračnih priča, moja naklonost prema životinjama u spoju sa živom maštom učinili su ovu gnusobu sa psima by far najhororičnijom pričom koju sam sa sobom poneo iz vršca.
možda su gadosti poput ove – u spoju sa PHENOMENAlnim vetrom koji neprestano duva i na zlo navodi – razlog što čak i zgrade u vršcu – vrište?!
