***
3
Na ovom blogu već je pisano o romanu THE GREEN MAN Kingslija Ejmisa; tekst Ratka Radunovića možete videti na datom linku. Ja ću se ukratko osvrnuti na trodelnu englesku TV seriju urađenu prema njemu.
Zaplet: matori jarac (Albert Fini) ljubaviše se sa kućnom prijateljicom, tj. ženom svog doktora, a povremeno i sa svojom ženicom (koja zna, ili sluti, za njegove akcije u obližnjem šumarku). U pauzama između tih hopa-cupa, jarac sahranjuje svog oca (neutešan, po međunožnu šumsku utehu hrli odmah posle sahrane). Ćale je možda umro od starosti, a možda zato što je video duha.
Duhove viđa i naš jarac (po imenu Moris), ali ko zna – možda ga to samo sustiže delirijum tremens, budući da se vrlo retko, nakratko trezni, a nikad nije bez čašice u ruci ili njenoj blizini.
Kako izgleda, taj duh – zlokobni ispijeni čovek u odori iz 17. veka – nekada je bio Tomas Anderhil, doktor, i pomalo ezoterik. Istraga u indžijelim knjigama pokazuje da je dobri doca živeo u kući u kojoj naš Moris sada ima hotel (njegove FAWLTY TOWERS dogodovštine jedan su od sab-plotova ovde).
Još zabavnije, otkriva se da je dr Anderhil prizivao nekakve entitete – duhove? elementale? anđele? nejasno! – s kojima se upuštao u razvratne igrarije i doživljavao ekstaze nemerljive sa onim smrtno-putenim. E, tu se i naš jarac Moris, normalno, primi, i nastavi da kopa.
Pošto dokuči da je Anderhil sahranjen sa vrednom relikvijom (nejasnog porekla) neophodnom za te inkubus-sukubus rabote, Moris mu iskopa grob et voila: zaista pronađe simpatičnu stvarčicu među istrulelim šakama lešine od pre oko tri veka.
Da li će Moris sklopiti ugovor sa Đavolom, tj. njegovim podbrđanskim slugom? Da li će njegov hotel dobiti prelaznu ocenu od nadrkanog kritičara? Da li će steći metafizičku spoznaju, ili barem uputstvo za taslačenje spiritualnih bludnica? Da li će ubediti svoju ženu da se upusti u menaž a troa sa njim i njegovom ljubavnicom? Da li je Moris pijana matora budala kojoj se priviđa koješta, ili čovek na pragu onostrane spoznaje?
--- Odgovore na ova pitanja prepuštam zainteresovanima, jer uz sve zamerke koje imam na ovu tvorevinu, mislim da se neće pokajati onaj ko izdvoji 3 x 50 minuta svog vremena za ZELENOG ČOVEKA.
Kvaliteti:
- Albert Fini je (predvidivo) izvanredan, kao i obično kad ima da igra polupijane matore razvratnike, a zbog zanimljivog karaktera i njegove vrhunske interpretacije (da li tu uopšte ima glume?) – podjednako je zabavno posmatrati njegove ovozemaljske i okultne peripetije.
- Zaplet, a naročito njegovi sablasni aspekti, dovoljno su originalni i netipični za uobičajene ghost story da može biti intrigantan i onima koji su se engleskih priča o duhovima nagledali. Ima tu brojnih megazabavnih nagoveštaja...
- Naravno, pošto se radi o engleskoj seriji, truizam je isticati odličnu glumu svih involviranih, ali ajde neka i to bude izrečeno. Poseban kvalitet je preslatka crvenokosa Natalie Morse koja igra Morisovu tinejdž ćerku Ejmi. Nadam se, mada teško je reći, da ovde nije u pitanju body double!
- Režija je vrlo dobra, i scene pojave duhova odlično su urađene i jezivije nego što bi se očekivalo od nečega rađenog za TV. Ima tu čak i gadan, krvavi prolog u kome neka devojka bude proburažena oživelom (?) granom drveta...
Problemi:
- Okultni aspekti zapleta toliko su potisnuti i nedorečeni da je to izluđujuće! I ovde se ne radi o fah-idiotskoj primedbi što horora nema dovoljno za moj ukus (mada i to stoji!), nego o suštinskoj zamerci na dramaturgiju i motivaciju čija nedorečenost ometa praćenje i involviranost u zapletu.
Zašto Anderhil uopšte treba Morisovu pomoć? Šta će duhu vrlo materijalni amulet, i šta će on, tako nematerijalan i sablastan, s njim? Zar za 300 godina nije mogao da nađe nekog prikladnijeg da mu tu stvarčicu iskopa, ako mu je već toliko bitna? I odakle ta stvar, šta je ona, odakle Anderhilu, kakvu moć uopšte ima? Kakve veze ima Zeleni Čovek (paganski lik) u celoj toj ezoterično-spiritističkoj priči? Zašto se Moris uopšte upušta u sve to – šta on ima od Anderhila i njegovog amuleta? Malo mu mesnatih ribica, pa bi da overi i neke ektoplazmatične? Malo konkretnijih hintova po ovim pitanjima zaista ne bi škodilo – naprotiv!
- Prizemna, ovozemaljska zamešateljstva odnose veliku prevlast i mogu iritirati one koji očekuju klasičnu priču o duhovima, sa jedinstvenim sablasnim tonom, nenarušenim elementima sapunske opere, sitkoma, seksi komedije, farse itd.
- Završni "egzorcizam" (sasve napadno karikaturalnim WTF popom koji ne veruje u boga!) deluje kao usiljeni pokušaj da se na kraju desi nešto "pompezno" i dramatično, iako je ta scena izrazito antiklimaktična, nategnuto i isprazno "akciona" i u suštini bezvezna.
- Zbog pomenutih nedorečenosti u scenariju ostaje krajnje problematična poenta svega toga, odnosno šta nam se ovde htelo reći o odnosu prošlosti i sadašnjosti, telesnog i duhovnog, seksualnog i ezoteričnog, trezvenog i alkoholisanog...
Bojim se da će onima (retkima!) koji su skloni da se uopšte bave ovakvim pitanjima GREEN MAN delovati kao neujednačena, intrigantna, ali nedomišljena i pomalo bleferska ekskurzija u vode natprirodnog od strane ljudi kojima ovozemaljsko daleko bolje leži, te stoga sve i ako se s tim duhovima htela postići nekakva metafora – ostaje nejasno čega, tačno, i nisu li nam to isto mogli (po)kazati i bez ovih ezoteričkih cockteasing nadražaja.
Šteta, jer prišli su prilično blizu nekim zanimljivim i nadahnutim stvarima, i prešli otprilike ¾ puta do nečeg zaista unikatnog, a onda se predomislili i ostavili nedovršenim inače odličan posao, tako da je užitak u ovome, barem meni, bio okrnjen. Ipak, povoda za uživanja ima ovde sasvim dovoljno, pa zato, ko ovo nije gledao u noćnom programu početkom 1990-ih, a i ko jeste (kao ja), slobodno može da ovu trodelnu seriju pogleda, premijerno ili reprizno, svejedno.