U sredu 22.02.2012. ušao sam u 13h u svečanu salu Filološkog fakulteta u Beogradu kao magistar. Kada sam se promolio kroz portal na vratima te preobražavajuće SF sale negde iza 15h – izašao sam kao DOKTOR književnih nauka!
Moj sočni i mega-slikoviti (i videoviti) izveštaj stiže uskoro, a do tada, evo prvih reportaža od strane objektivnih, nezavisnih posmatrača koji su prisustvovali ovom istorijskom događaju: proglašenju prvog doktora nauka na temu poetike horor žanra u Srbiji i bližoj (ex-Yu) okolini!
Najdetaljniji je izveštaj dr Aleksandra B. Nedeljkovića (poznatog borca za čistotu SF-a), koji je ovu odbranu ovako opisao na forumu sajta Art-anima. Izveštaj je potpuna uncut verzija svega što je prof. ABN napisao (uključujući za njega neizbežnu DIGRESIJU), jedino što sam ja njegov ćiriličarski tekst prebacio u latinicu kako bi bio razumljiviji onim (prilično brojnim) inostranim čitaocima koji ovaj blog prate a s ćirilicom kubure.
Cenjeni,
juče je bio veliki dan za akademsko proučavanje horora, kao žanra, u Srbiji. Doktorirao je, zaista potpuno zasluženo, Dejan Ognjanović, iz Niša, sa disertacijom: Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti a mentor je bio prof. dr Zoran Paunović. Bilo je to na Filološkom fakultetu u Beogradu, sala je bila prepuna (oko pedeset slušalaca! – verovatno su to većinom bili simpatizeri horor žanra), bio je tu, u publici, i A. B. Nedeljković koji je napravio desetak stranica svojih ličnih beležaka. Disertacija ima oko 450 kucanih stranica – čak i bez bibliografije! (Dakle sam glavni tekst ima oko 450 stranica.) Odbrana je potrajala oko dva i po sata. Sve je snimano, tonski ali i kamerama, od početka do kraja.
Odbrana je donela interesantne i visoke teorijske pomake u razumevanju horora, i svojevrsna priznanja nekih stvari koje smo davno slutili.
Komisija je – pominjući na primer Edgar Alan Poa – imala generalni stav, da horor nije trivijalna književnost, nego je ravnopravan deo svetske kulturne baštine.
Na samom početku svog izlaganja, kandidat se izjasnio, da mu nije bila namera da gradi apologiju horora i da ga prikazuje po svaku cenu u pozitivnom svetlu. (Drugim rečima, kaže da je nastojao da bude objektivan i nepristrastan.)
Ubrzo je, tokom odbrane, ispoljio čvrstinu, oštrinu i prodornost i zastupanju svojih uverenja. Izjavio je, na primer, da danas feministkinje naknadno (retroaktivno) projektuju u žensku književnost ranijih vremena neku subverzivnost, koje, u stvarnosti, nije bilo; neki anti-patrijarhalni bunt koji kod tih spisateljica recimo početkom 19. veka u Engleskoj nije postojao. Autorice gotika nisu išle na bunt protiv muške dominacije, to je pomodna izmišljotina danas.
Digresija: onaj ko čita naučne časopise iz oblasti književnih studija, taj u pojedinim časopisima i zbornicima (ne svim!!!) ponekad nailazi na članke sa tezom da je patrijarhalna vladavina u društvu zla, samo zla, i jedino zla; da je funkcija književnosti – da oslobađa ženu od robovanja muškarcima; da je to paralelno oslobađanju kolonija od vlasti velikih sila; žena je kao porobljena država a muškarac je kao Velika Britanija u kolonijalno doba – eksploatiše je i teroriše; da je književnost jezik i ideologija sile, alat porobljavanja, diskurs moći, nevidljivi konopac kojim je vezano roblje širom sveta; itd. Ali, Aleksandra B. Nedeljkovića, koji je živeo pola veka u Titovom i komunističkom društvu, i morao tokom školovanja da uči u školi komunističku ideologiju (i dobro to pamti), takve feminističke i postkolonijalne studije, danas tako daleko otišle, podsećaju na marksizam, veoma su slične: tad je književnost služila ideologiji, borbi proletarijata protiv buržoazije, imala je zadatak da razotkriva „eksploataciju čoveka po čoveku“ (nerazumljivo zvuči, danas, zar ne?), a umetnici su (rekao Lenjin) bili „inženjeri duša“ sa partijskim zadatkom. – Kraj digresije.
Kandidat je rekao da veliki deo feminističkih i postkolonijalnih studija zapravo nameće ne-estetske kriterijume vrednosti, i ne-literarne, nameće upotrebu književnosti za neke van-književne, ideološke i političke svrhe.
Saznali smo da postoji čitav jedan, maltene, pod-žanr priča u kojima se Edgar Alan Po pojavljuje kao lik, kao karakter u priči, učesnik.
Kandidatu je rečeno da je „veliki Po-ovac i Lavkraft-ovac“, ali mu je i zamereno da je možda i previše drastično kritikovao Stivena Kinga, na šta je Ognjanović objasnio da je Stiven King nosilac jedne „dajdžest-pop duhovnosti, sa jeftinim pulp-efektima“ (on je rekao, „palp-efektima“); da je Kingova proza prilagođena ljudima koji nisu nešto mnogo religiozni, ali ipak šalju svoju decu na veronauku (ovo, u širem kontekstu jedne opšte sekularizacije horora – to bi značilo da se horor u poslednjih dvesta godina udaljava od religije, od verskih tema, a približava naučnom pogledu na svet) (ali jedno od pitanja je bilo, da li se horor protestantskih autora okomljavao naročito na katolicizam kao izvor demonskih sila – samo na katolicizam, a ne na hrišćanstvo uopšte).
Pomenut je slučaj da neko napiše vampirsku verziju recimo romana Džejn Ostin Ponos i predrasuda – svi su vampiri – ili, roman u kome je Tolstojeva Ana Karenjina android. Ova android Karenjina je izazvala priličan smeh.
Pred kraj je ova odbrana donela i neka teorijska i druga iznenađenja. Na primer, kandidat je rekao (citiramo samo približno, po sećanju) da je horor
„žanr koji privlači relativno mali broj ljudi, hajde da ne kažem, specifičnih ljudi, koji ga vole, koji nisu sasvim sa obe noge na zemlji, nego slute da postoje neki univerzalniji mrakovi, iza ove dnevno-političke realnosti“.
Požalio se, i to je verovatno tačno, da neka od glavnih, kanonskih dela horora nisu ni prevedena na srpski, i da u Srbiji ne postoji ni kritika o hororu. Priznao je (opet citiramo približno): „Horor je posvećen neprijatnim temama, koje mnogi ljudi, naročito oni izmučeni ratovima, izbegavaju, jer im ne treba, uz mnogo nevolja, još i da čitaju o stravi“, ali na ovo je usledio i jedan mali, ironični smeh iz publike.
Parodije horora, postmodernistička poigravanja i persiflaže horora – nisu horor, izjavio je kandidat.
Na kraju je komisija proglasila novog doktora, i dala neke komentare i sugestije za budućnost.
Sveukupno, dva i po sata intelektualnog slaloma kroz mnoge planine istorije, teorije i kritike horora.
Ovaj naučni radnik – dugo godina poznat u horor fandomu kao Ghoul (to se čita „gul“, sa dugim „u“, a označava jednu vrsti zloduha), čovek sa valjda više od 20.000 postova na Internetu (!!!) od kojih su mnogi bili izuzetno drastični pa i jezivi, sada je doktor književnih nauka. Srbija ima pet doktora naučne fantastike i jednog doktora horora!
Govoreći sa stanovišta struke, ne možemo a da ne primetimo da je prvi srpski doktorat (koji je odbranio Zoran A. Živković) imao jednu obuhvatnu, „pokrivnu“ temu, sagledao je (u izvesnom smislu) generalno čitav žanr, a tako to i treba, kad naučni radnici prvi put pristupaju jednoj neproučenoj oblasti; – pogledati čitav pejzaž! over-view! – a kasniji doktorati su išli na uzanije teme, više usmerene na nešto pojedinačno, što će se detaljnije proučavati, dakle: uzani snop svetlosti ali u dubinu.
I ovaj doktorat o hororu ima tu generalnost i sveobuhvatnost – tema mu je praktično čitav žanr – pa možemo očekivati da će budući doktori (i doktorice??) horora, ako ih bude, odabirati neke uzanije teme: pojedine periode, tematske oblasti, autore... a dr Ognjanović će ovu svoju disertaciju malo doraditi (najavio je) i objaviti kao dve, ili čak tri knjige.
Još nešto dobro, odlično, treba da javimo u sledećoj vesti. Desilo se još nešto veoma dobro.
Pozdrav iz SDNF.
Zatim, evo kako je o ovom dešavanju svoje čitaoce obavestio Vlada "Nevidljivi" na sajtu Pogled iz svemirskog broda. Inače, on će u svojoj emisiji na Radio 202 u nedelju u 20h pustiti snimak jednog dela ove odbrane, pa ćete tu ekskluzivno moći da čujete AUDIO. Do tada, evo ukratko njegovih impresija:
22.02.2012. Od 15.00 - dr Dejan Ognjanović!
Usledilo je čestitanje i poljupci od prof. dr Dubravke Popović-Srdanović, profesora opšte (svetske) književnosti i upravnica Departmana za srpsku i komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Nišu, pored koje su prof. dr Zoran Paunović, profesor engleske i američke književnosti, upravnik katedre za Anglistiku Filološkog Fakulteta u Beogradu (mentor rada) i prof. dr Radojka Vukčević, profesor engleske i američke književnosti, predsednica Matice srpske u Crnoj Gori. Pogled iz svemirskog broda se priključuje čestitkama Ognjanoviću uz želju da njegovo delo (kao što su izrazili želju i članovi komisije) bude što pre štampano.
Na samom početku moram da naglasim da je moja ocena kako nakon današnjeg dana više ništa neće biti kao pre, u potpunosti saglasna sa procenom prof. dr. Dubravke Srdanović-Popović, barem kada je reč o percipiranju horor književnosti od strane naučne javnosti. Ona, prof. dr, je veoma pohvalila opsežan, studiozan doktorat na 450 strana, koji je Ghoul pripremio i naglasila da ju je veoma obradovala činjenica da je taj doktorski rad pripremio neko ko je ujedno i neskriveni ljubitelj horor književnosti. Ta privrženost žanru se itekako oseti u rukopisu, ali ne na uštrb objektivnosti kakvu zahteva naučni rad, ističe Srdanović-Popović. Osim što je izuzetno opširan i temeljan ovaj rad (koji obuhvata raspon od samih začetaka gotika "Otrantskim zamkom" iz 1765. godine i završava razmatranjem modernih horor ostvarenja iz 21. veka) prema rečima prof. dr Srdanović-Popović, napisan je rukom pisca, pa je za nju čitanje ove pozamašne knjige predstavljalo i čitalačko zadovoljstvo.
Ghoul je najavio mogućnost (o čemu je negde na ovom forumu već bilo reči) da će se njegov doktorat naći u knjižarama, u neko dogledno vreme, nakon što ga delimično proširi sa sadašnjih 450 na oko 600 strana. A rad bi bio publikovan u vidu dva ili možda tri toma. Takođe, Ghoul je rekao da će se njegove naučne aktivnosti u budućnosti najverovatnije baviti komparacijom anglo-američkog horora sa književnim delima u kojima se javljaju horor elementi iz vodećih evropskih književnosti poput španske, italijanske, nemačke, ali i nekih drugih, poput srpske za koju Ghoul kaže da itekako poseduje potencijale u tom smislu.
U narednim danima će o ovom prevratničkom danu za tretman horora u Srbiji biti više reči u VEČERNJIM NOVOSTIMA, BLICU i drugim domaćim medijima.