**(*)
2+
O prvom delu VALDEMARA pisao sam na blogu; ovo je direktni nastavak, drugi deo na sreću ipak dovršene priče, samo ovog puta izveden malko pompeznije (u granicama srednjeg budžeta).
Više akcije, više apsurda, više pulpe (!), više CGI-ja, više sektaša u slikovitim odorama koji jedu žive paukove i čitaju iz Nekronomikona da bi prizvali Ktulua (uz malu pomoć bebe spremne za pod nož)...
U nizu kameo-pojava (u prvom delu imali smo karikaturu Kroulija, pored ostalih!) javlja se tu čak i Lavkraft lično, kako bi izbacio par generičkih upozorenja o tome da nije mudro čačkati Stare Bogove i Knjigu Mrtvih Imena.
Avaj, njega niko ne sluša, kako to obično biva, a ne pomaže čak ni to što izvodi trik (?) sa levitiranjem Nekronomikona. Ko bi rekao da je Veliki Starac imao nadnaravne moći?! No, ovo je ionako pisano po anything goes principu.
Na kraju, kako i priliči, Ktulu se uredno odaziva na pozive, iako ga Španci izgovaraju ČULTU.
On ustaje, urla levo i desno iz svoje vagine posred lica ukrašene pipcima...
... i naravno, kreće da gazi sve pred sobom tim vrlo čovekolikim nogama, kao u nekoj video-igrici.
Nema to mnogo smisla, a CGI crtež definitivno sve svodi na jedan benigni crtić za tinejdžere koji tek otkrivaju RPG i video igre tipa "Call of Cthulhu", pa ne očekujte mnogo kosmičke strave, filozofije i metafizike.
LA HERENCIA VALDEMAR II je naivan i i infantilan filmčić, ali on si i ne umišlja da je ozbiljan, pa ga zadrti hororfili i Lavkraftofili sa jezikom u obrazu mogu pogledati kao relativno simpatičan B-movie za odmaranje mozga i ubijanje vremena.
