PIŠE (I FILM SNIMA!): Marijan Cvetanović
Jeste, narode: prvi učesnik/saradnik bloga THE CULT OF GHOUL koji je snimio film nije (kako bi neki očekivali) GHOUL itself, nego - Marijan Cvetanović! Evo njegove najave ovog vrlo važnog i dragocenog sočinjenija - a Ghoul's review stiže za par dana!
MI PLAČEMO IZA TAMNIH NAOČARA (2012)
Režija: Velimir Stojanović i Marijan Cvetanović
Scenario: Marijan Cvetanović
Saradnik na scenariju: Milan Krajnalić
Ton: Nikola Ristić
Grafička obrada i dizajn: Đorđe Veljović
Kamera i montaža: Velimir Stojanović
Distribucija: Voyager media
Producenti: Marijan Cvetanović i Velimir Stojanović
Trajanje: 72 min.
Žanr: Dokumentarni
Ideja o filmu dokumenarne forme koji bi se bavio problemima niške rokenrol scene javila se u meni negde početkom 2000. U to vreme svirao sam sa 4-5 benda u isto vreme. Kako sam izgubio korene sa svojim matičnim bednom Nikako, koji je tih godina lagano krenuo da se gasi, osećao sam da mogu objektivno da sagledam kompleksnu problematiku sviranja muzike bez novčane naknade, za neke više ideale...
Upravo te 2000. godine, iza sebe sam već imao 3 odsvirane Zaječarske gitarijade, i na svakoj od njih bendovi su, bez obzira na status loše prolazili. Sa Procesom smo spavali u šatorima, jeli iz vojničkog kazana, i umalo se potukli sa nekim ljudima iz publike. Romantik u meni danas govori da sve to i nije bilo tako loše, ali je onda mladi idealista drugačije zamišljao rokenrol.
Sistem (DDB) je svirao u zagušljivoj hali 1999. godine, i pored ozbiljnog sviračkog potencijala, okružen ispod prosečnom konkurencijom, nije uspeo da dobaci do prva 2 mesta.
Novembar je naredne godine bio bend sa statusom hedlajnera. Međutim, to nikako nije sprečilo policiju da instrumente pretriše kao da se u njima kriju kilogrami heroina. Organizator je naravno bio sprečen da organizuje bolji smeštaj tako da smo se u Niš vratili u 10 ujutro.
Nastupi na Exitu narednih godina doneli su identična iskustva...
Sve ovo govori idealista u meni. Danas sam apsolutan siguran kako funkcionišu stvari.
Međutim, tek negde 2009. stvorili su se uslovi da ozbiljno razmišljam o projektu koji će se baviti problematikom Niške muzičke scene. U to vreme moj kolega iz benda Proces, Velimir Stojanović, imao je iza sebe par odličnih spotova, i mi smo krenuli da zajednički razmišljamo o filmu koji bi se bavio rokenrol istorijom našeg grada. Vezali smo se tematski za period 1990-2010, jer smo mislili, da pored činjenice da smo aktivno učestvovali u kreiranju scene, negde bi najinteresantnije bilo pokriti period od raspada države, preko tranzicionih godina, do današnjih vremena, a sve to sagledano kroz prizmu umetnosti pobune.
Nakon logističke i tehničke pripreme mogli smo svom snagom da pohrlimo u kreiranje projekta. Neki dobri ljudi iz grada su prepoznali potencijal filma, i deo sredstava je dobavljen preko Saveta za kulturu. Hvala im.
Peđa Cvetičanin, frontmen kultnog niškog sastava Dobri Isak nam je ustupio naziv za film "Mi plačemo iza tamnih naočara" prema njegovoj kompoziciji, koja na dobar način simbolizuje sudbinu rokenrola na ovim prostorima uopšte.
Snimali smo na preko 50 lokacija u gradu, sa 70-80 sagovornika, u 3 grada. O količnini audio i video materijala neću da trošim reči. Izuzetno je bilo teško nabaviti kvalitetan arhivski materijal, a o siromašnoj video produkciji mogao bih satima da govorim.
Sve to nas nije sprečilo da uložimo veliki količinu energiju, ne bi li ostavili narednim generacijama autorskih stvaraoca dokument, putem kojeg će imati najbolji uvid u iskustva, mišljenja i stavove starijih kolega.
Film počinje svoj život press konferencijom u petak 25. maja, u 12h (podne), u maloj sali NKCa. Nakon toga sledi prva projekcija. Uveče je premijera u bioskopu Vilin grad od 20h, samo za učesnike u filmu, muzičare, kao i za ljude iz javnog i kulturnog života grada.
Na kraju, u nedelju, u klubu Juridicum na Pravnom fakultetu, od 20 h, biće održana treća Niška projekcija filma.
Za kasnije ćemo videti...