Nedavno
sam dao intervju slovenačkoj istraživačici natprirodnih pojava po imenu Ines Kočar.
Ona se sprema da svoju diplomu iz Event
managementa stekne upravo radom na temu Grossmann festivala. U ovom razgovoru
sažimam svoje utiske o njemu i njegovom značaju za Sloveniju, za čitavu regiju,
za pratioce, proučavaoce, ljubitelje i stvaraoce iz fanta-horror žanrova. Evo
ga.
- Šta je ono, što radi Grossmannov festival
specialnim u odnosu na druge slične festivale u regionu i šire?
Kao prvo, u
regionu nema sličnih festivala: jedino je tu Fantastic Zagreb, započet prošle godine, ali on tek počinje da se
profiliše i razvija, dok je Grossmann
za svojih osam godina već stekao svoj imidž, prepoznatljivost, stil.
Kao drugo, spoj
filma i vina je svakako unikatan i u svetskim razmerama, i predstavlja odličan
recept.
Kao treće,
unikatan je i po bogatstvu svog programa, koji je posvećen ne samo
dugometražnim igranim filmovima nego i kratkim i dokumentarnim i muzičkim
filmovima, a ističe se i po kvalitetnom pratećem programu: predavanja,
promocije, Q&A s gostima, izložbe, performansi, koncerti, takmičenja... Ni
mnogo veći festivali sličnog tipa u svetu nemaju ovakvo bogatstvo programa.
- Kako bi usporedili Grossmanna sa nekim
drugim festivalima, pogotovo u organizacijskom smislu?
U
pogledu organizacije bi se moglo mnogo toga popraviti, pre svega uključivanjem
još ljudi u tim. Ponekad se oseti da ovaj sve ambiciozniji festival radi veoma
uska grupica ljudi (od kojih neki rade kao crnci); njihov je entuzijazam nesporan, kao i sposobnost, ali ipak i
oni su samo ljudi, i premalo ih je za toliki posao.
- Mislite, da je blizina nekih drugih
festivala, na primer zagrebačkog festivala fantastičkog filma, opasna za obstoj
Grossmanna? Na kraju krajeva Zagreb je ipak veliko mesto, sa više dešavanja,
boljom ponudom, verovatno i večim budgetom?
Za
sada ne vidim takvu opasnost, a sve i ako se zagrebački festival razvije
onoliko koliko zaslužuje i koliko to njegovi organizatori (i publika) žele –
mislim da iz toga može da se izrodi samo zdrava konkurencija, a iz nje dolazi
samo još veći kvalitet.
Pored
toga, Grossmann je, kao što rekoh gore, veoma originalno koncipiran festival,
sa čitavim nizom različitih ponuda i programa, po mnogo čemu je unikatan, i
zbog toga ne verujem da ga mogu ugroziti bilo kakvi drugi festivali u regiji.
- Kako vi gledate na razvoj festivala od
njegovih početka do danas?
Vidljiv
je napredak u mnogo čemu. Pre svega, od festivala koji je pretežno bio posvećen
trashu i niskobudžetnim filmovima on je brzo počeo da dovodi i značajna, velika
imena svetskog filma (Roger Corman, Christopher Lee...) kao i da uključuje
značajne stvaraoce iz regiona (Kristijan Milić, Krsto Papić, Slobodan Šijan,
Goran Marković, Dinko Tucaković...) kao i relevantne kritičare (Velimir Grgić,
Aleksandar Radivojević, Dejan Ognjanović...) i druge poslenike (Nenad Bekvalac,
Jovan Ristić, Miroslav Lakobrija...) koji su svi postali mnogo više od pukih
gostiju: svojim kreativnim doprinosom svi pomenuti i mnogi drugi postali su
nezvanični delovi tima i dali svoj pečat festivalu i njegovim sve većim
ambicijama.
- Šta je na festivalu dobroga, šta ne valja,
šta bi moglo biti bolje i koje su opasnosti za festival?
Kvalitete
sam već nabrojao u gornjim odgovorima. Od opasnosti, najveću vidim u tome da
država Slovenija u budućnosti možda ne prepozna dovoljno značaj ovog festivala,
i ne pruži mu dovoljnu finansijsku i logističku podršku da nastavi da se
razvija i dovodi još atraktivnije goste i filmove. Nadam se, međutim, da
ekonomska kriza neće ostaviti veći trag na ovaj festival, jer bilo bi velika
šteta, ne samo za Sloveniju nego za čitav region, da se nešto ovako unikatno i
za Sloveniju afirmativno ne podrži na sve načine. Pozitivna slika koju o
Sloveniji stiču brojni gosti festivala značajna je za kulturu, ali i za
turizam, pa i za biznis, jer nema razloga da se filmmejkeri posle gostovanja na
Grossmannu tu ne vrate samo kao turisti nego i kao ljudi koji će baš tu snimati
svoje naredne filmove.
Imam
utisak da Ljubljana još uvek nije adekvatno prepoznala sve potencijale i
kvalitete ovog festivala – i pod time mislim i na političke strukture, ali i na
filmske radnike u glavnom gradu.
- Zašto se vi vračate na festival svake
godine?
Zbog
svega gore nabrojanog + zato što volim vrstu filmova koji se tu prikazuju,
vrstu vina koje se tu pije, zbog prilike da susretnem neke od živih legendi
horor filma i da se sa njima družim zajedno sa kolegama iz regije.