Na
jednom mestu u romanu NAŽIVO
glavni junak, Dejan, kaže: "jedva se vučem ulicom bez hladovine, i maštam
o kiši, i magli, i sivo-belim novembarskim danima bez sunca, kada je sve tiho i
sporo, i kada izmaglica sužava obzorje mrskog mi sveta na iole podnošljivu
meru.
Ponekad
se stvarno osećam kao vampir na planeti sa tri sunca."
E,
najzad su došli ti divni jesenji dani kad se sivo-belo nebo spusti nisko, kad kišica
rominja po prozoru i u olucima, kad oblaci sakriju demonsko cerenje Polarisa
odozgo a izmaglice ublaže rugobu sveta ovde dole.
NAŽIVO
je prava literatura za ove dane pred nama, pa ako je neko do sada, mada ne
svojom krivicom, zaobišao ovaj roman, može ga još uvek nabaviti direktno od autora,
tj. mene.
Do
tada, i vi koji ste ga već čitali, i vi koji još niste, uživajte u ovim
magličasto-kišovitim hororično-atmosferičnim fotkama koje je načinila moja
drugarica Jelena u okolini brvnare kraj jednog kanadskog jezerceta.
Kao
što možete videti, NAŽIVO se savršeno uklapa u ovaj polu-gotski ambijent.
