**(*)
2+
Još jedno bazanje po napuštenoj zgradurini
ludnice čije iznutrice snima grupica dokone američke omladine – tačnije, sin
Olivera Stouna, njegov ortak i jedna ženska.
Stoun junior je, dakle, ovde reditelj i glumac, i solidno se snalazi
u obe uloge, iako nijedna nije naročito zahtevna.
Ipak, mora se priznati da je nešto malo tatkovog gena prešlo na
potomka, i to je sve kadrirano i slikano sa dvije žlice više smisla za slikovno
i za impakt nego u prosečnom FFF filmiću.
Scenario je, da se razumemo, rudimentaran do bola, a uz to
nedorečen, isprazan i sa nedokuvanim "dramskim" situacijama koje
započnu, i krenu, a onda se izduvaju bez ikakve poente ili dramske logike.
Važno je da svako malo ima neko BUU!!! iz ćoška,
...a finale je više omaž sopstvenom egu (tj. poziranje!) negoli meditacija nad bliskošću umjetnika sa mračnim i "monstruoznim"… or some such.
...a finale je više omaž sopstvenom egu (tj. poziranje!) negoli meditacija nad bliskošću umjetnika sa mračnim i "monstruoznim"… or some such.
Znači, ako volite ovu vrstu filma, i uopšte smucanje po ruševinama,
ima ovde nešto malo finog vajba i zlokobnosti, ali ne očekujte čuda.
Tatko Stoun se pojavljuje nešto malo na samom početku, u sceni
masovne večere.
Tada junior iznosi svoj plan o snimanju u ludnici, ali čiča ne kaže
niti uradi ništa naročito značajno sem nekih generičkih naklapanja o mračnoj strani il' tako nešto.
Očito je tu samo kako bi njegovo ime na špici privuklo više publike
u ovaj, ipak, generički, zaboravljiv filmić sa nedokuvanim, neobrazloženim satanističkim aluzijama.
PS: Mada je ovo sve napušteno i zapušteno, u zgradi misteriozno i
dalje gori svetlo, kako na ulaznim vratima, tako i unutra...