**
2
Od Širaišija Kođija (Koji Shiraishi), reditelja
meni vrlo dragog i retko-jezivog japanskog kvazi-doku FFF ghost flicka CURSE (NOROI), dolazi ova brutalno
low-budget jeftinoća, snimljena na videu za ekvivalent 2-3 iljadarke $$$.
Koncept je mega-zabavan i spaja nekoliko dragih nam japanskih
opsesija: naprasni (bezrazložni) zločini, teroristički akti usred grada
(naročito u metrou), polunevidljiva lavkraftoidna bića (demoni) sa pipcima, lokalni
folklor i tradicija (svete planine, hramovi i sl), apokalipsa… a sve usnimljeno
kvazidokumentaristički.
Srce mi plače što sve to nije obrađeno sa budžetom kakav zaslužuje, a
to znači i sa boljim glumcima od ovih amatera, sa skupljim i ubedljivijim CGI
efektima od kompjuterskih Čiča-Gliša, sa pravom a ne jadno nacrtanom pirotehnikom,
i uopšte sa drugačijom dramaturgijom od ove sirotinjske, gde su morali da štap
i kanap prilagođavaju datostima i neuslovima, zbog čega skoro 90% filma čine
preduge i zamorne, manje-više statične talking
heads sekvence.
A premisa je vezana za nevidljivi
splet pipaka, nešto kao ektoplazmatični Flying
Spaghetti Monster, koji utiče na neke ljude da postanu masovne ubice
(tačnije, spree killers). Ispričana je iz ugla dokumentariste koji istražuje slučaj u kome je
neki psiho ubio dve turistkinje na jednom priobalnom mestu a u trećeg lika
urezao nekakve simbole ali ga nije ubio, pre nego što je sam skočio sa litice.
Reditelj Širaiši (as himself) počinje da prati tog preživelog lika
(sa mističnim ožiljcima) kome se nedefinisana čuda ukazuju; potonji u drugoj
polovini počne da priprema svoj sopstveni bombaški spree u tokijskom javnom
prevozu.
Ima tu nekoliko simpatičnih spooky scena, uključujući inicijalni
masakr na mostu, koji gledamo kao snimak, i odlazak u jedno maglovito planinsko
svetilište gde se kriju odgovori na neke tajne (tj. bolje reći: nova pitanja).
Kuriozitet: u filmu se pojavljuje Kiyoshi Kurosawa, as himself – odnosno,
kao horor-reditelj koji je ujedno i poznavalac okultnih i mističnih pojava, pa
ovde ima ulogu da tumači nekakve drevne simbole...
Šteta, zaista, što je sve toliko
nesnosno jeftino, sirovo i na prvu loptu. Nadam se rimejku.
PS: OKARUTO možete naći
na Jutjubu, čitavog, sa eng. titlovima, što je više nego prikladna lokacija i
forma za nešto što ovako izgleda. Iako je moja ocena relativno niska, mislim da ovde ima sporadičnih kvaliteta vrednih da filmu date šansu ako ste fan opisane tematike i ako imate dovoljno bogatu maštu da nadopunjujute i u glavi razvijate ono što je ovde samo nagovešteno.