Evo
osvrta na neke novije hororčiće dovoljno vredne da se o njima kaže ponešto, a
opet nedovoljno dobre (ili loše!) da bih se njima bavio u sitna crevca.
PSALM 21
NOR, 10
**(*) 2+
Ovaj
norveški religiozni horor-triler je procurio pre skoro godinu i po dana, i
prilično brzo dobio kretenske gugl translejt titlove, neupotrebljive za
normalno gledanje. Tek pre par meseci su izašli dobri, upotrebljivi i tačni
eng. titlovi, pa ga najzad pogledah. Pih, pohvale koje sam čitao na netu uglavnom
su bile neutemeljene ili preterane.
Pop
gubi veru (još jedan!), ali kad mu jave da mu je ćale iz istog biznisa umro, on
odlazi u daleko mestašce da vidi šta je bilo s matorim, i tu počne da otkriva
mračnu tatkovinu i da sreće napadno CGI animirane duhove koji mu se keze u facu
i rade: BU! ali ništa sem toga...
Šumovito-zabiti ambijent, dobra fotografija,
umereno-prijemčiv zaplet drže pažnju, donekle, i ovaj poludupasti hororčić može
se pogledati bez previše straha za moždane ćelije, iako je u suštini predvidiv
i fali mu ozbiljniji emo-intelektualni impakt za to što pokušava da uradi.
THE DEVIL'S BUSINESS
UK, 12
**(*) 3-
Dvojica plaćenih
ubica – veteran pred penzijom, i golobradi mladunac – upadnu u dom svoje
planirane mete. Buduća žrtva ima neke veze sa okultnim, kako ubrzo postaje
jasno, a u garaži čak pronađu jednu masakriranu bebu i satanističke simbole...
Onda
naiđe i (nesuđena?) žrtva, i stvari, naravno, ne idu po planu...
Ovaj
vrlo kratak filmić od jedva 70 minuta zapravo deluje kao na silu rastegnut
kratki ili srednjemetražni – ali to uglavnom ne smeta: glumci su dobri,
ambijent je atmosferičan i lepo uslikan, pa i njihovo predugo zadržavanje u
njemu, dok čekaju žrtvu i nagvaždaju ubeskraj o ovome i onome, ima svog šmeka
(mada ne baš mnogo logike, u profesionalnom smislu).
Nema
tu velikih ideja ni ambicija ni postignuća, ali u svojim svedenim okvirima ovo
je dovoljno nepredvidivo, intrigantno i zlokobno-zabavno da zaslužuje jedno
gledanje.
COCKNEYS VS. ZOMBIES
UK, 12
** 2-
Dozlaboga
neduhovit, usiljen, iritirajuće nezabavan, rutinski film o još jednoj zombi
pošasti u Londonu (niotkuda! ne zna se zašto i kako; eto, tako)! Sadrži
otprilike JEDNU scenu donekle vrednu gledanja: kada spori zombiji proganjaju
starca koji im "beži" uz pomoć onih pomagala za hod invalida. Sve
ostalo smo odavno videli, desetinama puta, u mnogo boljim filmovima.
IN THEIR SKIN
CAN, 12
** 2-
Kritičarski
precenjen "home-invasion" flick mene je ostavio (skoro) ladnim: kao
prvo, porodica dobričina prilično je antipatična, a stvarima nimalo ne pomaže Selma Bler u još jednoj od svojih
trejdmark "emo"-paćeničkih uloga – ovde kao majka familije čije je
detence nedavno stradalo. Ne pomaže čak ni to što pokaže svoje sitne sisiće u
jednoj sasvim nepotrebnoj sceni (što reko naš narod, "gratuitous
nudity").
Kao najvažnije
– motivacija psiho-familije koja se nametne u letnjikovcu-zimnikovcu gde se ovi
naši povuku izrazito je nerazrađena, pa otud ovaj pokušaj FUNNY GAMES sa
matorcima deluje krajnje usiljeno i isprazno (a takav je još više zato što ovi,
neubedljivo, sa sobom vuku i svog teen-psiho sinčića)!
Šta psiho
familija zapravo hoće od ove druge, ne-baš-tako-psiho familije, nijednog trena
u filmu nije jasno, a ni manifestacije njihove torture nisu ništa originalno
ili (ehhh) zabavno, čak i ako ste ovde došli zbog mučenja. Štaviše, bilo mi je neprijatno koliko je to njihovo
'terorisanje' – kretensko!
Jedna od imbecilnijih
scena sastoji se u tome da psiho tata & mama nateraju normalne tatu & mamu
da se taslače pred njima I PRED NJIHOVIM TEEN SINKOM, koji sve to odgleda sa
smorenim been there – done that
etitjudom. A hormoni? A poslovična teen uspaljenost? Niđe veze! Nebuloza!