***
3-
Za inicirane, dovoljno je reći: nova
horor-komendija koju piše i režira Noboru
Iguči (THE MACHINE GIRL, ROBOGEISHA, MUTANT GIRLS SQUAD, ROBOGEISHA, ZOMBIE ASS: TOILET OF THE DEAD…) a efekte maske pravi ludak
(i povremeni reditelj) Nišimura; i
ne samo to, nego je ovo u samom vrhu njihovih dosadašnjih kolaboracija.
Za sve ostale: unikatno japansko
ludilo sa nadrealnim situacijama, splatter gegovima, preteranom akcijom,
bizarnim klinački-prljavim humorom i gomilom smišljenog apsurda.
Moram priznati da lično nisam
preterani fan ove konkretne podvrste japanskih usiljeno-'kultnih' izvoznih
artikala jer predstavljaju, bar donekle, travestiju autohtone japanske
bizarnosti i maltene njenu parodiju, sa okom bačenim u pravcu zapada, gde se
svekoliki japanski žanrovski film percipira u ovakvom iskrivljenom ogledalu
(gomila idiota koji se krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s
mlazevima crvenog što šikljaju na sve strane).
Japanski film, pa i J-horror, nude
mnogo, mnogo više od toga, ali okej – jesu ponekad i samo gomila idiota koji se
krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s mlazevima crvenog što
šikljaju na sve strane i ništa više (ali
ni manje) od toga.
Stoga ne treba uvek očekivati mega-bogate poslastice a la BATTLE
ROYALE, AUDITION, RING ili ICHI THE KILLER nego se povremeno zadovoljiti i jednim
ovako skromnim, ali meraklijski spremljenim i na svoj način jebitačnim fast
fudom.
Konkretno: prijatno sam iznenađen koliko me je DEAD SUSHI, zapravo,
zabavio i nasmejao. A ja čak i ne volim morsku hranu; suši još i ponajmanje!
Visoki koncept je tu – serum za oživljavanje mrtvih ćelija (!) oživi
gomilu sušija (!!!) i ovi proždiru visoke kadrove kompanije odgovorne za
proterivanje izumitelja tog seruma koji su došli u jedno skromno odmorište i
banju.
Taj koncept je, ovom prilikom, vrhunski upotrebljen i eksploatisan
do balčaka: prisutne su sve suši situacije koje uopšte možete zamislite, kao i
mnoge koje ne možete, nego ih ovde morate
videti.
Suši sa zubima koji grize vratove? Ček!
Suši koji fejk gurmanki otkida jezik? Ček!
Leteći suši u jatima kao iz Kameronove PIRANE 2? Ček!
Suši serviran na polugolim (soon to be eaten) telima Japanki? Ček!
Zapečeni suši koji bljuje vatru? Ček!
Leteće lignje koje kidaju glave i krute se u šiljke? Ček!
Suši koji se uvlači u vaginu (a la SHIVERS) i tamo vršlja? Ček!
Dakle, ako nešto volim i poštujem, to je kad se neko ne zadovolji time
što je smislio ludi koncept, pa ga odradi makar kako, samodovoljno ubeđen da je
ideja (living dead sushi!) dovoljna po sebi. E pa nije – osim ako nećete da
dobijete razvučenu i usiljenu one-joke
smaračinu!
DEAD SUSHI, na svu sreću, to nije! DEAD SUSHI nudi pametno i
promišljeno ceđenje svoje premise for all
its worth obiljem zaista zabavnih gegova.
Pored toga, ističem još dva kvaliteta. Prvi: nadahnuto duhoviti dijalozi i replike! Ima ovde stvarno
smešnih momenata, od samog početka, kad suši-majstor praktično otera od kuće
ćerku, tvrdeći da je nesposobna da ga nasledi u suši-biznisu zato što "You
smell like a woman, which only adds to the fish smell."
Zatim, ima čitav niz nadahnutih igara reči i upotrebe engleskih
idioma – ne znam da li i u japanskom originalu postoje istovetni idiomi ili su
ovi pametno prevedeni, ali krajnji rezultat je svakako autentično smešan (za
razliku od mnogih azijatskih hororčića koji se izgube u lokalnom, odnosno
nestanu u prevodu). Recimo, kako se ne nasmejati kad isti taj ćale kaže ćeri:
Zatim, čitav niz situacija u kojima je dešavanje samo po sebi
apsurdno, a onda ga i njegov verbalni opis jezgrovito podvuče i naglasi, što
donosi dodatni okretaj zavrtnja-golicljivca.
I naravno, obilata svest o apsurdu svega, i samosvesna
jezik-u-obrazu autoreferencijalnost toga:
Drugi: Ekipa se definitivno ludo zabavljala praveći ovo, od glavne
junakinje pa do poslednjeg epizodiste, i njihovo nesumnjivo uživanje u ovoj
orgiji imbecilnosti zarazno se prenosi na gledaoca. Treba samo videti te
dead-pan face usred najkretenskijih scena!
Ili: to preterano kreveljenje kao iz crtanog filma, što mnogim
scenama daje nadrealno-apsurdni ugođaj splatter verzija crtanih filmova o Tomu
i Džeriju ili Tici Trkačici.
A ja čak i nisam neki ljubitelj kreveljenja! Ali kako čovek da se ne
iskida od smeja kad vidi stopostotnu glumačku predanost & posvećenost i
nadahnuti idiotluk ove face?!
U natprosečno nadahnutoj i komičarski talentovanoj podeli ističe se
ista ova glumica koja igra ženu vlasnika hotela u kome se sve ovo dešava: njen
out of nowhere "legendarni robot
dance" je stvar za antologiju!
Ukratko: DEAD SUSHI nudi (skoro) sve što uopšte možete poželeti od filma o oživelom sušiju koji napada ljude! Dobro zamišljen i napisan, odlično odglumljen, efikasno režiran, sa pristojnim efektima maske i sa jeftinim, cheesy CGI efektima (koji, u datom kontekstu, ne smetaju nego dodaju trash ugođaju).
Zamerke:
1) Montaža je mogla biti
bolja: neki kadrovi su morali biti još dinamičniji i frenetičniji nego što
jesu, a ponegde je ladno moglo da radi i ubrzavanje!
2) CGI KRV! Proklet neka je
ko izmisli nacrtanu krv! Mada ovde šiklja i prava farba, ipak se prečesto
poseže za još jeftinijom i lakšom varijantom, koja zbog niskog budžeta nije
najsavršenije integrirana u scenu (što će reći: krv navodno šiklja iz rane, ali
nigde u okolini se ne zadržava i ništa ne zapljuskuje nego instant-isparava u
vazduhu), i to kvari izvorni BODY užitak u splatteru!
3) Body horror je mogao biti i ekstremniji i maštovitiji od ponuđenog (solidnog).
To će reći da su efekti maske prilično rudimentarni, i nema naročito
ekstravagantnih transformacija ili telesne štete koju su ova čuda lako mogla da
proizvedu (da je bilo još para u budžetu)!
4) Malo seksa i golotinje: trebalo je još više eksploatisati spoj eros-sushija i
tanato-sushija. Osim par sisića u kratkoj ali zabavnoj sceni tuširanja krvlju,
ostatak je nepotrebno sakriven iza Brusa Haltera!
Takođe, suši se mogao još više integrisati u erotske situacije: u
ovom filmu se ne ide dalje od (priznajem: nadahnutih) scena poljubaca. Pritom je ona sa žumancetom
zaista originalno gnusna i najbliže nečemu što me je dovelo do ivice povraćanja
u ovom filmu (a i šire)!
5) Finalni okršaj sa
čovekom-tunom morao je biti spektakularniji kao i njegova pogibija – ali
izgleda da su do tog trenutka već potrošili sve fazone i svu maštu, pa su to
odradili skoro reda radi, zato što tako mora.
Mada, okej, i sama ideja čoveka s glavom tune koji se sekirom bori s našom junakinjom zadovoljiće većinu.
Mada, okej, i sama ideja čoveka s glavom tune koji se sekirom bori s našom junakinjom zadovoljiće većinu.
Da sumiram: iznenađujuće duhovit i zabavan low-budget nadahnuti trash iz Japana – samo za gurmane već
navikle na ovu vrstu egzotike i ljutih začina!
