четвртак, 7. новембар 2013.

CARRIE (2013)

**  
2-

            Od svih suvišnih, nepotrebnih, nebitnih, ispraznih, promašenih, poludupasto-bezvrednih rimejkova (rimejaka?) ovaj, za KERI, nosi šnjur kao najsuvišniji, najnepotrebniji, najnebitniji, najisprazniji, najpromašeniji, najpoludupasto-bezvredniji u celoj toj tužnoj i sve brojnijoj bulumenti.
            Da se razumemo, de Palmina KERI je jedan od najbezgrešnijih i savršenstvu najpribližnijih horora ikada snimljenih – film kome osoba od ukusa ni uz najveće napore prosto NEMA šta da zameri: to je perfekcija kakva se retko viđa u toj kristalnoj čistoti na svakom zamislivom planu postojanja, počev od dve glavne uloge (Sisi Spejsek i Pajper Lori) koje netaknute počivaju u najužem panteonu najikoničnijih horor performansi ikada na celuloidu zabeleženih, pa preko sporednih, do najepizodnijih, u jednom od najgenijalnijih kastova kojim se ikad neki horor mogao podičiti.  
Savršenstvo je i SVE ostalo: ingeniozan skor Pina Donađija, savršena eterična fotografija, neprejebiva montaža, memorabilna scenografija… a s naročitim naglaskom na De Palminu nikad dotad i nikad od tada tako preciznu, 100% tačno pogođenu režiju tako da stoji u savršenom balansu između egzibicije i storitelinga. Da i ne govorimo da se radi o "prvo pa muško" perfektnoj adaptaciji Stivena Kinga, pisca koji je u neadaptiranom, sirovom obliku dobar samo za svog kućnog "reditelja", retarda Mika Gerisa, ali inače ZAHTEVA adaptaciju (ne samo zbog različitih medija, nego zbog pažljivog odabiranja žita od kukolja u njegovim prerazbrljanim all-over-the-place romanima). 
Niko nikada više nije tako pronicljivo uzeo Kinga, očistio ga od sranja, izvukao bisere i uglačao potonje tako da zasijaju još jače no u knjizi, nego što je to Lorens D. Koen uradio s Kingovom, ako ćemo pravo, treš melodramom. (Da, THE SHINING je još bolji film, ali ZATO što je Kjubrik daleko slobodnije čistio roman od koještarija i što je mnogo više ubacivao sopstvenih fora i fazona, pa se stoga ne može govoriti o toj dozi vernosti duhu knjige koji u filmskoj KERI postoji.)
            Nova KERI nije baš ništa od toga. To nije čak ni novo čitanje romana – iako, rekoh, nema tu šta novo da se čita: to je PROČITANO kako valja još pre 37 godina: TAČNO kako valja; ali ajde, teoretski, MOŽDA bi neki novi engl mogao da se nađe… da je ikoga bilo briga da takav engl uopšte traži. Ne, ovo je bedasti, isprazni, nenadahnuti RIMEJK DE PALMINOG FILMA – samo što je lišen duha, energije, smisla, poente, žara, wicked spirita, impakta, podteksta – FUCK, lišen je čak i jeftinih žanrovskih zadovoljstava jer, ne samo što je ovo idejno imbecilan i šupalj film, on je, sa svim svojim nabudženim budžetom i zvezdama i savremenim efektima napadno inferioran pred relativno skromnim ali ipak nadahnutim, vešto izvedenim i pregenijalno režiranim set-pisovima kod de Palme.  
Mislite da su ovi bednici makar prišli na kilometar antologijskom telekinetičkom kuhinjskom zakucavanju mame za okvir vrata? Think again! NISU! Mislite, okej, možda nemaju takve legendarne glumice u glavnim ulogama, možda DRAMA nije na nivou, ali mora da je barem spektakl na maturskoj večeri ovog puta neprejebana orgija pirotehnike i neviđenog krvoprolića? FUCK, NO! Ne samo što su pogibije bedaste i nikakve, nego je i sama Keri u tim scenama debilno namaskirana nacrtanom krvlju, i još ovog puta ona kretenski DIRIGUJE svojim nevidljivim silama, odnosno maše ručicama
krivi se i izvija i pokazuje rukama kao nekakav dirigent. To izgleda patetično, a ne jezivo kako je SISI SPEJSEK ledila krv u žilama golim izbečenim pogledom, bez ikakvog dodatnog mrdanja i klovnovanja! Plus, u JEDINOJPRAVOJKERI ona izgleda kao da je u transu dok se iz nje skoro spontano izliva ubilačka energija (tako da ostaje rezerva simpatije prema njoj čak i dok ubija, jer ona teško da uopšte kontroliše te svoje sile, više je prikazan kao neki provodnik), dok u ovoj ŠUGAVOJKERI curica definitivno jeste budna, svesna, i s predumišljajem ubija sad ovoga, sad onoga, polagano, promišljeno…
 
            Ovo protrčavanje kroz de Palmin film bilo bi možda za par nijansi snošljivije da kasting glavne uloge nije toliko fundamentalno PROMAŠEN: Kloi Morec (zvezda još jednog nikom sem idiotima potrebnog rimejka: LET ME IN) previše je slatka, ljupka i NORMALNA! Džaba joj pogrbljen stav i smešna puritanska odeća iz 19. veka i stalni tugaljivi pogled pretučenog šteneta – ne vredi, ovo je gore od onih teen dramedija o nerdovima, gde "nerda" igra tamo neki lepotan kome metnu klark-kentovske đozluke i malko zamaste kosu dok je, kao, "ružno pače", a posle, čim ga socijalizuju, samo mu skinu cvikere, drugačije ga očešljaju, i eto nama frajera kakav će ovlažiti svaku curicu – i njenu mamu pride! I ne samo njen izgled, nego i gluma nije ni blizu onog nivoa koji ovo zahteva: njeno "ružno pače" je obična karikatura.  
Paradoksalno, iako je Kloi simpatičnije face, ružnjikava Sisi (zahvaljujući boljem scenariju, glumi i celokupnoj inscenaciji kod de Palme) daleko efektnije pobuđuje simpatiju za svoj LIK. A kad Keri u originalu upicane za matursko veče – ona stvarno PROCVETA, autentično prosija iznutra, kako to samo Sisi ume. Kloi je slatka već u samom startu: za maturu je samo neznatno doterana, ali nema tu magije, nema tu Girl, You're a Woman, Now, nema tu NIŠTA – pa čak ni de Palminog egzaltiranog vrtenja kamere oko nje i njenog lepuškastog manekena, da naglasi koliko je za nju taj njen PRVI PLES – SPECIJALAN TRENUTAK. Ne, ova nova KERI niti ume da dočara tuđi specijalni trenutak, niti ume da gledaocima ponudi neki takav, svoj – ama baš ništa sa impaktom, ništa za pamćenje u ovih 100 minuta. Istina, verujem da će današnjoj klinčadiji odrasloj na FINALNIM DESTINACIJAMA i TESTERAMA STRAVE da godi preterani, comicky način na koji sada stradaju Glavna Zlica i Njen Dečko u autu. Meni je to bezveze isto kao i mikrotalasni završetak rimejka ZADNJE KUĆE LEVO – čista ITCHY & SCRATCHY teritorija, nedostojna iole ozbiljnog filma.  
A kad već pomenuh Zlicu – pfffft! kakav izduvani balon, kakav promašaj od kastinga: potpuno neupečatljiva, nezapamtljiva, bedasta glumičica, nedostojna i tampon da promeni jednoj Nensi Alen! U ovoj glumačkoj ekipi, jedino Džulijana Mur (kao Kerina mama) dobaci do OKEJ ALI NIJE BITNO nivoa; svi ostali su primetno ispod.
Još jedan prividni paradoks ovog filmčića je u tome što se on od samog starta trsi da je HOROR: i kroz uvodnu scenu (u kojoj mama rađa malu Keri, i maše joj makazama pred lišcem) i kroz špicu (uključujući totalni TREŠ sa slovima naslova niz koja se cedi KRV) i kroz spooky muziku, mada, odmah da kažem da je skor ove KERI toliko besramno bedast, neupadljiv i mlak da tog Marka Beltramija treba prekriti katranom i perjem i takvog ga izbaciti iz jebenog Holivuda! Originalna KERI je, kao što reče Spaske (uz moguće sufliranje by Aca R.) za SRPSKI FILM – drama koja se spušta u pakao; i baš zato što ne žuri sa krvlju i spec. efektima, što takes its sweet time – ta nezaboravna kulminacija ima i emotivni i žanrovski i svaki drugi impakt – da se naizmenično raduješ, tuguješ i useravaš u gaće! Nova KERI je običan cheesy B-hororčić od samog početka, tu je svaka drama u zametku potkopana, a razbacivanje efektima (uuu, nameštaj cele sobe lebdi! uuuu, Keri telekinetički podiže mamu i drži je u vazduhu još pre nego što ode na matursko veče…) ubija i to malo dramskog potencijala scena u kojima se javlja.
Mislili ste da će filmu da pomogne to što ga je režirala ŽENA – da će njen ženski engl da nekako drugačije, dosad neviđeno, pronikne u lik Keri, da nam kaže nešto vredno i pametno o položaju Žene danas, ili tako nešto? Ha ha! Kako da ne! Evo, odma'! Btw, ne zaboravite da je i onaj nebitni nastavak, CARRIE 2, od pre tuce godinica, takođe režirala žena – pa mu to ništa nije pomoglo, dapače. Uostalom, sve velike filmove (romane, pesme, slike, cirkuske predstave…) o ženama napravili su – muškarci. Mislite o tome…
Da od ovog filmića nema ništa jasno mi je bilo već kod prve scene (posle prologa). Naime, umesto odbojke na terenu, curice ovde na fizičkom igraju to u bazenu. Kad sam video kadrove iz ptičje perspektive, ponadao sam se da će ovde biti varijacija: da Keri dobije menzis u bazenu, pa da vidimo crveni cvet kako se širi u vodi oko nje… Eh, lažno obećanje ludom Ghoulu radovanje… Tu ništa ne biva – a ni u čednoj, do grla zakopčanoj svlačionici, kad smo već kod toga… Hell, oštrooki gledalac zapaziće u jednom kadru, kad Kloi padne na pod s peškirom oko pasa (nakon što je "dobila") – da na sebi ima gaćice… Pih!
Imao bih još što-šta da kažem o ovom abortusu (taj kraj! aaaarghh, the pain! ta imbecilna poludupasta završna scena!!! neeee!!! ne podsećajte me!!!!) ali već sam mu poklonio i previše vremena i pažnje. Zato, pametnima dosta.
A onima drugima, ako takvih ovde ima – nudim donji SERTIFIKAT: