**(*)
3-
Simpatičan je taj Šalabalabanov!
Lepo je iskoristio krimić da iznese jednu sasvim upečatljivu, zaokruženu i
ubedljivu sliku Rusije u pokušajima da stane na svoje noge (u BRAT 1), odnosno
jednu slabo-utemeljenu nacionalističku anti-američku tiradu (u BRAT 2).
Prvi BRAT
je svakako umjetnički uspešniji, precizniji, iako se sve vreme mora posmatrati
kao metafora, pošto na bukvalnom, pa čak i žanrovskom nivou – vara (da ne
kažem: vređa pamet gledaoca). Pre svega, akcione scene su prilično slabe, u
svim Balabanovljevim filmovima, sa vrhuncem u VOJNI (tj. RATU), gde dve grupe
voze paralelno jedna s drugom na maloj udaljenosti, i pucaju sve u 16 jedni na
druge, sa nimalo efekta, kao da koriste one crvenomundirske tandžare od pre 200
godina s kojima nisi čoveka mog'o pogoditi na 30 metara, a ne najsavremenije
(rusko!) naoružanje!
Danjila, glavni junak u BRATU
svaki krimi problem pred kojim se nađe rešava sa lakoćom koja je skoro
naučnofantastična! Nema tu problema, prepreke, preokreta, komplikacije: sve ide
glatko, kao u Zekinom Četvrtom Čoveku! U prvom BRATU Danjila
u stan svog brata, gde ga ogrezli krimosi čekaju u zasedi, prosto uđe na
sporedni ulaz (koji ovi debili, kao, ne čuvaju!) i pokoka ih ko malji deca!
U BRATU 2 isti taj Danjila,
da bi ušao u nebodersku, dobročuvanu kancelariju glavnog zlikovca, Amera, sve
što treba da uradi jeste – da se popne požarnim stepenicama i tako dođe do
ovoga sleđa! Pored toga, zlikovci u njegovim filmovima imaju dosadno predvidivu
sklonost da se – čim ih neko samo malo pritegne – smesta rasplaču, raslinave i
počnu da puze po podu moleći za milost. Gde su tu nemilosrdni vitezovi ruskog asfalta,
kako su ove plačipičke uopšte postale strah i trepet pristojnog sveta?
U
drugom BRATU ima jedna "akciona" scena koja je toliko bezvezna da je
(nenamerno) smešna: nigra-pimp sa svojim nigra-pajtašima krene uz stepenice da
sjebe superjunaka, Danjilu, a ovaj i ne ustajući, i ne gledajući u njih (a
kamoli nišaneći), provuče pištolj iza ugla, tj. iza otvorenih vrata, opali
nekoliko metaka naslepo – et voila, eto
gomile mrtvih crnaca na stepeništu!
U
istom filmu ima i jedna ideološki sumnjiva scena: naš neustrašivi i neprejebivi
superjunak upadne u leglo zlih, i "obračun" sa njima snimljen je kao
u nekoj pucačkoj video igrici iz prvog lica. Sad, u kontextu militantno
antiameričkog filma, imalo bi smisla da AMERIČKI zlikovci (kao predstavnici video-game kulture) na taj način ubijaju
naše dobre momke, ali obrnuta implikacija u tom kontextu zaista glupo deluje, i
zapravo, rekao bih, prosto sugeriše LENJOST ili nezainteresovanost Barabanova
da režira akcione scene. Uostalom, čak i u B1 on ključnu scenu – prvu
asasinaciju koju izvede naš junak – "reši" tako što kamion prođe
ispred žrtve tik pred ispaljivanje metka, tako da samo ubistvo i ne vidimo!
U BRATU 2 se njegov umeren,
kol'ko-tol'ko suzdržan stav iz B1 pretvara u zadrtu tiradu: njen
antiamerikanizam JESTE okrepljujuć po sebi, i lagaću ako kažem da mi nije bio
zabavan, u određenoj meri. Avaj, tome ipak moram da dodam da njegov
antiamerikanizam deluje kao antiamerikanizam nekoga ko u Americi niti je bio
(sem nakratko, radi snimanja ovog filma), niti šta o njoj zna (sem što je video
u filmovima i čit'o u novinama), niti šta želi da zna: dakle, "ideje"
na prvu loptu, iskrivljene, zadrte…
...predrasude kakve sam i sam slušao po svom
povratku iz USA od ljudi koji tamo nikad nisu bili, ali su (maltene bolje od
mene) "znali" kako je tamo, šta je Amerika i tako to – a da, u tom
pogledu, sve to nije ni blizu recimo fon Trirovom slojevitom seciranju Amerike
sa distance.
Mogao
bi se uporediti njegov antiamerikanizam sa antiamerikanizmom sirotog pokojnog Rumuna,
Kristijana Nemeskua (CALIFORNIA
DREAMIN') – i videćete krupnu razliku između istinskog umetnika
(Nemeskua) i umetnika koji se u ovom filmu svodi maltene na populističkog
nacionalističkog zabavljača (Trlababalanova).
Nemesku
ne štedi Rumune: pokazuje ih kao korumpirane kukavičke šovinističke inadžije,
itd. Ne štedi ni Amere, daleko od toga: svakome daje po zasluzi, ali oseća se
POŠTENJE u stavu. Ne vara. Ne laže. Ne krade. Ima jasan STAV – ali taj stav
niti je propovednički izražen, niti se nabija na nos, niti je simplicistički
(kao kod nas i Rusa milion miliona!). Naprotiv, u KALIFORNIJI se vidi dubina
uvida baš kroz svest o kompleksnosti situacije sudara različitih kultura.
Bambalanov
u B2 eksplicitno idealizuje patriotizam i rusku dušu i još explicitnije osuđuje
Ameriku (onako kako je on /ne/vidi), ne samo kroz iskonstruisane situacije,
nego i kroz verbalne tirade i naravoučenija tokom scene u kulminaciji u kojoj
naš ruski Super-Danjila zajebe Amera a) tako što mu se prikrade požarnim
stepenicama; b) pobije mu sekretarice; c) natpije ga u votki; d) pobedi ga u
šahu; e) navede ga da cmizdri i puzi po podu i f) održi mu bukvicu u stilu "Šta
je, Ameri? Gde vam je sad vaša moć? U parama, a?"
Lepo
je to kao sentiment, ali nije adekvatno dramaturški upriličeno, iako je BRAT 2,
da ne bude zabune, u suštini dinamičan, neprestano zabavan i napadno gledljiv
film koji se, uz gorenavedene ograde, ipak preporučuje za gustiranje, iako spada
u "donji dom" opusa nedavno umrlog Balabanova (koji se, eto, tako pridružio prerano stradalom glavnom glumcu u oba BRATA, Sergeju
Bodrovu mlađem).