U sredu 16. aprila u 21 h u Muzeju kinoteke možete pogledati ovo remek-delo (i kad to kažem, koristim taj termin u njegovom najužem i najstrožem smislu za koji sam sposoban). Ovo je, zato, pravi povod i prilika da premijerno u srpskom prevodu obznanim tekst koji sam izvorno napisao na engleskom. Objavljen je, zajedno sa još četiri slična, u knjizi 101 SCI-FI MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE pre 5-6 godina.
THE TERMINATOR (1984)
*****
5
Kada
čovek tvrdi da je putovao kroz vreme da bi zaštitio vas i vašeg nerođenog sina
koji će postati lider budućeg pokreta otpora ljudi protiv "mašina", možda
će vam biti malkice teško da tu priču progutate. Ali kada krenu TV vesti, a na
njima kažu da je nekoliko žena u Los Anđelesu sa vašim imenom već "istrebljeno"
("terminirano"), možda ćete posumnjati da tu ima nečega. A onda, kada
se nađete suočeni sa humanoidnom neprobojnom mašinom za ubijanje programiranom da
vas istrebi, možete početi da verujete .
"Taj
istrebljivač je tamo, na ulici," kaže Ris (Majkl Bin), čovek iz budućnosti.
"S njim nema pregovaranja. Nema ubeđivanja. Ne oseća sažaljenje, ili
kajanje, ili strah. I on se apsolutno neće zaustaviti, nikada, sve dok ne
umreš." Ni manje ni više od toga.
Terminator
je kiborg iz 2029. godine, iz sveta u kome su računari i roboti izazvali
nuklearni rat u cilju uništenja ljudske rase. Metal će naslediti razorenu zemlju.
Jedina prepreka: ljudski borci za slobodu, čiji vođa može biti iskorenjen
jedino ako mu ubiju majku 45 godina u prošlosti, pre nego što je uopšte rođen.
Arnold
Švarceneger tumači ovu ulogu kao performans koji mu je definisao karijeru –
njegov terminator je nezaustavljiva, nemilosrdna mašina za ubijanje, Džejson
Vorhis sa vatrenim oružjem velikog kalibra. Poput anđela smrti, on ubija sve na
svom putu, a njegova nemilosrdna posvećenost misiji čini ga zastrašujućom figurom.
Ovo dovodi Terminatora veoma blizu horor žanra, posebno u produženoj kulminaciji
srodnoj slešeru u kojoj, čak i kada je sveden na metalni endoskeleton, ogoljen
od sintetičkog mesa, taj prokleti stvor nastavlja da se vraća, kao robot
verzija Majkla Majersa, uporno trčeći i puzeći za Sarom (Linda Hamilton, u
odličnom spoju ranjivosti i istrajnosti).
Scenario
(inspirisan adaptacijom Harlana Elisona za jednu epizodu serije Outer
Limits) duhovit je, pun nezaboravnih replika i razrađenih akcionih sekvenci.
Kameronova režija pršti od energije i inovativnosti u borbi protiv niskog
budžeta i ne baš prvoklasnih specijalnih efekata: reditelj je vođen manijačkom,
skoro terminatorskom upornoću i posvećenošću koji će postati njegovi zaštitni
znaci. Nakon traljavog debija u PIRANI II (1981), gde je bio puki najamnik na
tuđem projektu, TERMINATOR je prvi pravi Kameronov film, eksplozija akcije,
horora, melodrame i naučne fantastike, što su činioci koji će (u različitoj
razmeri) obeležiti sve njegove poznije filmove.
Iako
je u suštini humanistički i topao, ovo je još uvek njegov najsumorniji film do
danas. On završava rečima: "Nailazi velika oluja." To se odnosi na
predstojeću oluju apokalipse, ali se time takođe najavljuje oluja zvana Džejms
Kameron: njegov revolucionarni spoj akcije i SF-a biće dodatno istražen i
obogaćen u Osmom putniku 2 (1986), Ambisu (1989), Terminatoru 2 (1991) i Avataru
(2009).