Već sam ranije na
ovom blogu predstavljao perverzne umetnine odnosno crteže Vanje Čankovića. Prvo su to
bili mladalački body horror omaži Karpenterovom STVORU (evo OVDE),
a onda je Vanja otkrio sex i pred šokiranu javnost izručio porno-horror radove
koji definitivno nisu za decu i osetljive (ko sme i želi, neka klikne OVDE).
U
međuvremenu je Vanja otkrio i kolor, a uz to je dodatno sazreo kao crtač i
slikar, i sada imam veliko zadovoljstvo da vam ekskluzivno na ovom blogu
predstavim izbor iz njegovih najnovijih i najzrelijih radova – izbor od 30 kolor
perverzija koji sam sâm načinio iz daleko mu opsežnijeg opusa.
Sav artwork je ovde ekskluzivno (c) by Vanja Čanković for The Cult of Ghoul.
I tu
nije kraj ekskluzivi! Ovi divno bolesni i uznemirujući radovi praćeni su sada i
intervjuom koji je Vanja dao samo za The Cult of Ghoul kako bi bar donekle
bacio svetlo na sve ovo mračenje (i mrčenje). Evo šta sam ga pitao, a šta je on
priznao.
Budući da si školovan za reditelja, šta tebi crtanje znači? I otkud ovolika navala tvojih likovnih radova u poslednje vreme?
Budući da si školovan za reditelja, šta tebi crtanje znači? I otkud ovolika navala tvojih likovnih radova u poslednje vreme?
Nužda.
Ispoljavanje neizdrža. Kao i druge
vidove kreativnog izražavanja, naročito kroz pokretne slike, i samim tim
komunikaciju sa publikom, tako bih i crtanje mogao uporediti sa nečim što je
najjače u ljudskoj prirodi, a to je seksualni nagon. Takođe, što sam zreliji,
svesniji sam prolaznosti svega, i verovatno mi to daje dodatni podstrek da bar
na neki način pokušam da ostavim svoj trag.
Odakle,
zapravo, dolaze ovi crteži? Snovi? Razmišljanje? Asocijacije? Pogledani
filmovi? Meditacija na wc šolji?
Često se i
sam to zapitam. Ne znam tačno. Deluje mi
logično da je jednostavno pukla cevka u domenu mašte, tamo između svesnog i
podsvesnog, i da je došlo do curenja. Ne pamtim uvek snove, ali kada se to
desi, neretko na javi bivam inspirisan i potpiren sanjanom atmosferom i
prizorima, koji su uglavnom i uznemirujući i interesantni. Takođe, dešava se
često da određeni motivi iz nekog nesnimljenog filma zažive na papiru.
Reci nešto konkretnije
o tome kako oni nastaju: postoji li bilo kakav plan, skica, namera...? Da li
osmisliš "kadar", odnosno "platno", raspored stvari u
prostoru, ili se baviš nekom vrstom "automatskog pisanja", vođen samo
instinktom, ne znajući kad započneš rad šta će sve na njemu biti?
Uglavnom ne
pravim skice. Instiktivno se prepuštam papiru, i nakon što na isti spustim
četkicu, pero ili olovku, to automatski
stvara soptveni sistem, autentičan set pravila, po kojima crtež/slika krene
sebe da stvara, i to u meni raspali novu lavinu inspiracija. Naravno, sve je to
pod kontrolom verovatno urođenog, i dodatno istreniranog osećaja za kompoziciju
i boje.
Kojom tehnikom su rađeni najnoviji kolor radovi, i na kom materijalu?
Možeš li da najaviš i neke nove filmske radove?
Kojom tehnikom su rađeni najnoviji kolor radovi, i na kom materijalu?
U pitanju je kombinovana tehnika, pri kojoj je
najzastupljeniji tuš. Većina crteža je A3 formata.
Možeš li da najaviš i neke nove filmske radove?
Svakako. Uvek se nešto kuva. Pored scenarija za
celovečernji film, o kome je bilo šta nezahvalno i prerano reći, trenutno su
aktuelna dva nova kratkometražna, po trajanju slični epizodama Twilight Zone-a, koji su u fazi pretpripreme, i čijem
se snimanju nestrpljivo radujem. Takođe, ljubitelji video igara koje se igraju
na mobilnim telefonima moći će
uskoro da zaigraju nešto što je
proizašlo iz mašte moje malenkosti, i što je, pored toga što će biti zabavno i
zarazno, tematski dijametralno suprotno od
crteža rađenih u proteklom vremenu.