***
3-
Evo jednog lepog, a neizvikanog,
praktično neprimećenog, nimalo hajpovanog novog horora koji zaslužuje
preporuku, pa je od mene i dobija: dakle, svakako overite ovo.
Nažalost, o filmu je skoro nemoguće
govoriti bez priče o njegovom osnovnom konceptu, odnosno relativno originalnoj
premisi – što ja neću učiniti, jer VRATI MI SE zaslužuje pažnju i uživanje u
misteriji (iako ona postaje prilično jasna već negde oko polovine).
Reći ću samo: mlada ženica i njen
mužić dosele se u jedno tipično američko pregrađe gde ženica smesta postane
interesantna ljigavom kripu iz komšiluka, mladiću koji očigledno nije baš
čitav, ali prave razmere njegove čudnosti tek će vremenom da se razotkriju.
Likovi su prijemčivi, gluma je
dobra, režija iznenađujuće prijatna za jedan novi hororčić, ima tu i saspensa,
i tihe jeze, i krvi, i impakta, i akcije – sve što vole mladi, a fino
spakovano, na način koji se sve ređe viđa. Zapravo, ovaj film više liči na neki
"blast from the 1980s past" nego na kurentnu produkciju, i to kažem
kao kompliment.
Premisa je u suštini fantastična, i
neobjašnjena – ali, pa šta onda? Ovo je kao neka stara, dobra epizoda Dilana
Doga, sa dobrim twistom (a bez Dilana) razotkrivenim pred kraj, i sa solidno
crnim preokretom na samom krahu (poslednja scena). Niko ovde nije bezbedan –
čak ni slatki mali
Ipak: užasno me nervira korišćenje
kompjuterski nacrtane krvi i rana čak i za prizore u krupnom planu (!!!), što
prilično kvari krvarenje u kulminaciji. Uprkos tome, ovaj film se preporučuje
pre svega zbog intrigantnog zapleta, uspele jeze i misterije, inspirativne
premise i retko viđenog osećaja morbidnosti i implicirane perverzije i gadosti
koji prožima naoko prozaičnu ambijentaciju i vizuelnost.
