**
2+
Ima ovde lepo uočenih
detalja, likova, emocije, angsta… ali od toga je malo urađeno, odnosno, oni
nisu iskorišćeni za neku PRIČU (u smislu zapleta) već za PRIČANJE (u smislu:
bunch of people talking and talking and talking).
Početak je vrlo dobar: ima
tu jedan efekat, vrlo jednostavan, ništa epohalno, ali ipak nadasve efektno i
hvale vredno. Vidimo tog lika koji se vozi ulicama nekog engleskog grada (Hadersfilda?)
dok se u pozadini čuju vesti BBC-ja: znači, kultura, civilizacija, normalnost
itd. To je sve u vožnji s leva nadesno. Onda – rez: i sdesna nalevo kreće
vožnja ulicama (verovatno) Zrenjanina, sa krš kućama, oljuštenim zidovima,
izdrkanim ulicama, propalim radnjama, grafitima, propalim firmama.
Nikakva veća filozofija
nije ni potrebna da dočara taj kulturni šok koji doživi svako ko posle nekog
vremena u civilizaciji dođe nazad u ovu kasabu; meni barem, koji sam to iskusio
po povratku iz Amerike, nije ni trebalo ništa više da me smesta stavi u cipele
tog lika koji se vraća iz Engleske ovde. Dakle, to je OK.
Josif Tatić je u jednoj od uloga
svog života kao zadrigli pijani ćale.
Glogovac, koga se inače
gnušam, ovde je ostvario ulogu za koju je pokupio grdne nagrade te godine. Dakle,
ubedljivost s kojom je odigrao tog (ne)lečenog psihotika-sektaša-poetu a sada
pravoslavca je skoro jeziva! Sjajno ga je skinuo! (Posle mi neke kolege rekoše
da je Glogovac zapravo uspešno 'skinuo' jednog njihovog kolegu koji isto tako
govori i ponaša se, ali pošto ja Danka Stojića ne poznajem, neću ni otkriti da
su aludirali na njega.)
Seka Sablić je ODLIČNA i
moćno jeziva kao psycho-inducing mama: sa samo nekoliko kratkih pojava i
replika, sa samo nekoliko dobro odabranih detalja vezanih za nju, ovo mi je
jedna od najupečatljivijih epizoda u bilo kom filmu koji nedavno videh (ne samo
srpskom), možda i zato što sam nekoliko takvih majki imao nesreću da upoznam
kod nekih poznanika. Da se ja pitam, ja bih njoj dao nagradu za epizodnu žensku
ulogu. Zapravio, i pitao sam se, kao predsednik žirija jednog od FIPRESCIJA (ne
pitajte kojeg!) na niškim Glumačkim susretima, pa sam joj s kolegama i dao tu
nagradu.
No, da se vratim samom
filmu: glavni problem je – šta je ovde zapravo dramski sukob? Ko je ovde glavni
lik? Koja je centralna dilema? Naime, mnogo bitnih stvari je ovde verbalizovano kroz dijalog, ali malo
toga mi je pokazano, malo toga je elaborirano na neki smislen i zaokružen
način, više je nabacano nego što je stvarno kroz dobar odabir detalja skicirano
i secirano kako smo i zašto ovako sjebani kao što jesmo. Teme koje su ovime
pokrenute suviše su velike da bih ih adekvatno oživela 3-4 lika u jednoj
dnevnoj sobi.
Znači, pored toga što imam
utisak da ni drama nije tako jaka kao što slovi da jeste, film kao film nije
dovoljno filmičan, nije ubedljivo presekao vrpcu sa pozorišnim daskama, nije
opravdao potrebu da se uopšte snima film (umesto da se kamerom zabeleži
predstava). Što je još gore, u drugoj polovini ga teatralnost guši i utoliko
što glumci počinju da glume kao da su opet na daskama, dakle, da se deru i da
skaču i kolutaju očima i galame bez pravog opravdanja, i ta histrionika je
delovala sasvim intruzivno, nepotrebno, izlišno, i neubedljivo, isforsirano.
Završetak je slab jer mi to
'iskupljenje' ili 'opamećivanje glavnog junaka ne deluje nimalo zasluženo:
Goran Šušljik ne samo što je prikazan kao najgori radio voditelj u istoriji
radija, kao nesposobni, neprofesionalni drkadžija i neznalica, nego je i svuda
drugde jedna jadna, promašena persona… koja na sasvim isforsiran način na kraju
doživi prosvetljenje i, kao, postane čovek. Jes, kurac! Iskren da budem, sve do
odjavne špice sam se nadao da je poslednja scena filma zapravo njegov wishful
thinking dok leži u samrtnom ropcu, neka varijanta MOSTA KOD SOVINE REKE, a ne
realnost – toliko je to delovalo neubedljivo. Avaj, ništa od toga.
Možda će na DVD-u da bude
neki alternative ending? Kažu mi da se drama završava vrlo slično ovome, pa
stoga, mrka kapa…
PS: Zaboravih da pomenem da
je moj kurometar zaglavio negde oko
cifre od 400, ali odokativno (i od-uhotivno) bih rekao da se reč 'KURAC' u
filmu ponavlja bar 500-ak puta! Ipak, da malo golotinje u filmu ipak bude,
pobrinula se curica, BARELY LEGAL (u filmu ima 16 godina, ne znam da li i
glumica ima toliko, ili koju više): ona u jednom kadru pokaže svoje sasvim
slađane sisice, što je uvek pohvalan momenat kod mladih, up-and-cumming glumica
(tim pre što ova, sem u prsima, baš i nema mnogo talenta).