Za
sve one koji se vajkaju nad zlatnim danima Dilana Doga, i kukaju nad današnjim epizodama,
evo lepih vesti: DILAN još nije gotov! Ispod su moji osvrti na dva vredna, (relativno)
nova izdanja ovog junaka koja je Veseli četvrtak izbacio u poslednjih
par meseci.
„Gavranova
presuda“
Redovni (br. 102)
Scenario: Roberto Recchioni
Crtež: Daniele Caluri
96 strana
Ovo
je epizoda na neki način započeta u petom
broju Obojenog programa, u
kratkoj priči pod nazivom „Pregaženi
vremenom“, ne u smislu zapleta koliko po tome što jedan antagonista, uveden
tamo, ovde dolazi da odigra nešto veću ulogu.
Dilan se već na početku
nađe zarobljen i ucenjen životom zgodne klijentkinje: mora da prođe čitav niz
testova/mučenja, u stilu serijala SAW (iliti,
srpski, SLAGALICA STRAVE), ali –odmah
da kažem- sa znatno manje body horror sadizma nego u tom torture porn serijalu.
Ne,
ovde je mučenje više psihičko, u smislu da na probi nije Dilanova spremnost za
samosakaćenje, već – za gaženje ili bar zaobilaženje svojih principa. Ako hoće
da spasi curu, mora da uradi nešto protivno svojim uverenjima: da slisti
žestoko piće, da pojede meso, da udari slaboumnog strip gika itd.
Dobro,
ne ostaje sve na psiho-nivou: ima on ovde i da iskrvari, i da doslovno pređe
preko užarenog uglevlja (eh, tu ga malko prećeraše sa fiziološkom fantazijom!)
i još dvesta čuda do kraja...
Ni iz
ove epizode ne vidi se „Bog Otac Rekioni, Izbavitelj“ (kakvim ga mnogi
smatraju, ili su to donedavno činili) – ali vidi se bistar scenarista koji ume
da preživa i svari i u solidnu konkokciju upriliči neke horor motive, i da to
solidno poveže sa Dilanom i njegovom mitologijom.
Epizoda
je sasvim dobra; od krupnijih zamerki, najviše mi smeta (polu-SPOJLER!) što je pričočinitelj pustio Dilana da se relativno
glatko izvuče kao moralna gromada u ovim testovima a da ozbiljno ne poklekne ni
u jednom; od sitnijih, i koncepcija i figuracija strip-gika „Kapetana
Fantastika“ (!!!) previše je karikaturalna, maltene kako mali Đokica zamišlja stripadžiju
(debeo, ružan, poluretardiran, infantilan, opsednut nekakvim debilnim
superherojem i željom da i sam bude poput njega...).
S
druge strane, hm, ko zna...? Oni koji su pohađali te belosvetske strip-sajmove
kažu da ovakvih ima mnogo više nego što bi ono humano i čovekoljubivo u meni
želelo da veruje!
Crtež
je OK, ali znatno ispod Karnevaleovog, koji je dotad najčešće radio Rekionijeve
priče.
Superbook:
„Kuća izgubljenih ljudi“
Broj: 34
Scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Giampiero
Casertano
134 strane
Evo
jedne nešto starije epizode, ali tek sada izašle na srpskom: tata Sklavi i tata
Kazertano na jednom mestu... ehhh, zar je tu uopšte potrebna preporuka? Dilan
dolazi u kuću na zlom glasu u jednom malom mestu, da istraži nestanak kolege
specijalizovanog za ispitivanje „ukletih kuća.“ Iako u ovoj nema duhova u
klasičnom smislu prikaza preminulih osoba, nekakvo „prisustvo“ jeste tu – ali
šta ono zapravo hoće, i ko ovde stvarno predstavlja Zlo, moraćete sami da
otkrijete.
Iako
se ovde možda malkice prećeruje sa psihodelijom – znate ono: da li je san, da li
je java, halucinacija, ludilo, LSD, šta koj moj...? – nije to najgori način da
se popuni traženi broj strana.
Scenaristički, inverzija na
kraju je dobra, pametna i dosledna Sklavijevom svetonazoru i šteta što ne mogu
pobliže o njoj, kako bih izbegao spojler. Crtački, ovo je Kazertano iz
najboljih dana, i u jednom od svojih najuspelijih izdanja, nadahnut za sve
pare, sa desetinama kadrova i celih stranica vrednih barem da se njima
"pare oči", ako ne i da se urame za na zid!
Zaista, ovaj Blast from the
Past je prava uživanjcija!