**
2
Ako
ste čitali novi, martovski broj magazina RUE MORGUE, onda ste čitali i moj
prikaz filma Ava’s Possessions. Ako vam je, međutim, ovaj broj nekako
promakao, evo unikatne prilike da taj tekst ekskluzivno pročitate i na srpskom.
Director & writer: Jordan Galland
Starring: Louisa Krause, Dan Fogler, Annabelle
Dexter-Jones, Lou Taylor Pucci, Carol Kane
Šta se dešava nakon egzorcizma? Prema proširenom
završetku The Exorcista (The Version
You Should Not See), izvedenom iz Bletijevog romana – to može biti početak
jednog divnog prijateljstva. Za neke sporedne likove, istina, ali ne i za žrtvu
egzorcizma. Ne, nju obično pravi pakao tek čeka (u vidu najezde skakavaca, blesave
nauke /Weird Science/ i sumnjivo glumatajućih sveštenika), barem ako je
verovati nastavku, The Exorcist II.
Ava’s Possessions nema ni budžeta, ni talenta,
ni ambicije da se takmiči sa rollercoasterom strave iz Friedkinovog remek-dela;
umesto toga, ona se opredeljuje za skromnu indie dramediju koja nije toliko o
strahotama demonologije koliko je o suočavanju sa „unutrašnjim demonima“.
Ava (Louisa Krause)
pokušava da sastavi parčiće svog života nakon egzorcizma o kojem ima vrlo mutno
sećanje: njeni prijatelji su rezervisani, njen bivši odbija da je vidi, novi pokušaji
da nekoga smuva su katastrofa a njeni roditelji izgleda da skrivaju neku tajnu.
Kada nađe muški ručni sat u svom stanu i neke čudno neobrisane mrlje krvi pod
tepihom, to dovede do ne preterano zanimljivog istraživanja koje se završava neiznenađujućim
otkrićem u „preokretu“.
Usput možemo videti blago
zabavne scene njenih poseta grupi „Spiritual Possession Anonymous“ (nešto
između „Anonimni alkoholičari“ i centra za podršku žrtvama silovanja) i film
kratko zaživi u jednoj intrigantnoj sceni u kojoj novopronađena prijateljica,
devojka koja je zaista uživala da bude opsednuta (Annabelle Dexter-Jones,
odlična), angažuje Avu da joj pomogne da ponovo doživi oslobođenje kroz druženje
sa svojim demonom („D-reč“, što bi rekli u grupi).
Louisa Krause je čvrsta kao
Ava i zajedno sa dobrom ekipom glumaca čini ovaj lagani horor umereno ukusnim,
posebno za one koji vole svoje hipster flicks bez krvi, zaslađene lepim
pastelnim bojama, napučene otkačenim karakterima i očiglednim metaforama. Iako
je premisa imala izvestan potencijal, krajnji rezultat jednostavno nije
naročito upečatljiv ili vredan pamćenja u bilo kom pogledu.
Dođavola, svaki pravi
filmofil koji poštuje sebe i svoje vreme radije će opet pogledati jednu slavnu,
hrabru katastrofu kao što je The Exorcist
II nego ovu dobronamernu, ali sigurnu, mlaku dramediju.
