***
3
Pisao sam već ovde na blogu o slabunjavim pozinijim
nastavcima ovog serijala, tačnije o četvrtom
i o petom
delu (klikni pa vidi!), ali vredi podsetiti se zapravo najboljeg među
njima, iznenađujuće vrlo dobrog drugog dela!
Da budem iskren, tokom cele prve
polovine filma nosio sam se mišlju da će ovo, ako nastavi ovim tempom, da
zasluži možda čak i 4- ili tako
nešto! BATTLE ROYALE duks koji nosi reditelj u filmu nije tu tek
pozerska-fanovska dekoracija nego vrlo smislen detalj: ta uvodna scena, sa
raspolućenom zvezdom, i špica za reality show koja usledi još i više – sušta su
genijalnost, taj naboj cinizma i surovo crnog APOKALIPTIČNOG humora stvarno su
me podsetili na najbolje deonice remek-dela BATTLE ROYALE!
Henri Rolins je super, uvođenje likova je
priceless, ekonomija u tome je zadivljujuća – No Time Tolouse princip, savršenstvo, ni sekunda nije protraćena,
humor je toliko dobar da sam se 2-3 puta glasno nasmejao, što retko uspevaju da
mi izazovu čak i produkti koji se reklamiraju kao 'komedije', likovi su toliko
cinično i mizantropski postavljeni da nisam mogao da verujem da gledam jebeni
sikvel jebenog američkog slešera – ovo je valjalo izdvojiti kao zaseban film,
sa novim naslovom, nevezano za WT franšizu!
Nažalost, u drugoj polovini stvari pomalo gube onaj
zalet i žestinu: genijalne ideje reditelj Joe Lynch ne muze ni približno do
kraja, npr. scena degenskog porođaja se odigra u 5-6 kadova, a mogla je da bude
antologijska, kao i ono što za njom sledi: bekstvo iz mutant-kolibe kroz
smrdljivi usrani čučavac (što bude NEOPROSTIVO samo nagovešteno, ali ne i
adekvatno prikazano)!
Sve češće se, zatim, pribegava klišeima: najveća
kučka se potpuno humanizuje (koliko bi radikalnije bilo da je ostala kučka do
kraja!!!) i najzad postaje najfinija osoba od svih, reditelj gine pred
sopstvenom kamerom tj. postaje deo svog filma (otrcani kliđe + tako tipična
reakcionarna sudbina rezervisana za sve reditelje u hororima, da zaginu od
kamere, pred kamerom, u kameri, sa kamerom…), a sve kulminira zaista
nepotrebnim 589-tim 'omažom'-klonom-recikliranjem famozne (i još uvek
nedostižne) scene večere iz Huperovog TCM. Zaista nam to nije bilo potrebno, i
svedoči o nesposobnosti da se film okonča originalnije.
Ipak, uprkos navedenim i nenavedenim nedostacima,
postojeći kvaliteti su više nego vredni pažnje, a pre svega taj angry young man bezobrazluk i spremnost
da se realizuju neki extremni koncepti i da se cinično exploatiše cinizam
reality showa kroz istovremenu exploataciju torture porna koja nije ništa drugo
nego integralni deo istog tog dekadentnog voajerskog fenomena koji se, kao,
osuđuje.
Iako su maske i efekti u scenama klanja odlične,
sami mutanti su realizovani suviše nenadahnuto i obično; takođe, scene
mutantskog sexa mogle su da budu duže, explicitnije i originalnije od
postojećih, mada i ovo što ima je više nego u ijednom skorašnjem filmu, pa fala
im i na tome!