Prošlo je već 2/3 ove godine a, ako se ne varam,
još od zimus se nisam zbirno i masovno osvrtao na nehorore viđene nedavno, pa
evo, da počnem, manje-više redom kojim sam ih gledao. Ukratko, jer malo je tu
stvari vrednih detaljne analize. Ovi ispod ipak zaslužuju bar kratke komentare.
EMELIE
USA, 15
**(*)
3-
Bebisiterka iz pakla najavljuje vrlo wicked film, i
on je umereno zabavan i obećavajući u prvoj polovini, kad se dešavaju (ili
barem prete) neke gadne stvari toj dečici, ali onda to gubi i ritam i poentu i
skreće u znatno nemaštovitiju i konvencionalniju i nezanimljiviju teritoriju
prema kraju, što je šteta za potencijal kako premise tako i te glumice (Sarah
Bolger) koja igra naslovnu psiho-Emeliju. Uprkos tome, ima ovde nagoveštaja
nečeg prljavijeg i zločestijeg nego što inače dobijamo u generičkim trilerima,
pa zbog svoje prve polovine ovo vredi overiti.
I,
Olga Hepnarova
CZ, 15
**
2+
Devojka (preslatka Michalina Olszanska) sa
nerešenim lezbo-sklonostima u soc-Češkoj krajem 1970-ih (što vidimo po tome što
je film crno-beo; tad tamo još nije bilo kolora) odlepi u jednom trenutku,
sedne u kamion i usklikne, zajedno s Radovanom III: „Da pobijem govna i gotova
stvar!“ I tako ona pogazi gomilu slučajnih prolaznika koje pretežno čine neke tetke
s cegerima s pijace, nekakvi dede i babe. Njena mržnja prema celom svetu je
zabavna kao polazišna emocija, i neko vreme boravka u njenoj sjebanoj
sociopatskoj mizantropskoj lezbo-samomrzećoj glavi može biti prijatno (ako je
to prava reč) gledaocima sa sličnim emocijama i sklonostima, ali sve je to za
moj groš previše eliptično, presporo, nejasno, nedokuvano, prevelika je
distanca od te junakinje (inače, izvrsno i saživljeno, predano odglumljene) a
film čini grubu grešku kada pred kraj (anti)junakinju koja je mogla simbolizovati
neke univerzalne emocije i stanja razotkrije kao PACIJENTA, kao mentalno
obolelu osobu sa poremećajima u percepciji stvarnosti, tako da se poništava
njen autsajderski status i sve svodi na jedan patetični case study. Da, rađeno je po istinitom događaju. Sporo,
dosadnjikavo, usiljeno arty i samo na vrlo kratke momente dirljivo ali mnogo
češće – krajnje otuđujuće. Time ovaj film postaje sasvim nalik svojoj junakinji: vidite da ima problem, želite da mu pomognete, hoćete iz sve snage da ga volite, ali on vam to ne da, drži vas na distanci, ne trebate mu, dovoljan je samom sebi, frustrirajuće samodovoljan...
MOJAVE
USA, 16
**(*)
3-
Umereno zabavna ali
nedokuvana triler-drama-akcija o ne baš mnogo simpatičnom suicidalnom bogatunu
koji ode u pustinju da se ubije, pa se predomisli, i tamo mu se nakači psiho
nejasnih intencija i motivacija, sem da sjebe ovoga. Počinje igra mačora i...
mačora. Nije loše dok traje, ali nakon kraja neće u pamćenju dugo da potraje.
PANAMA
SRB, 15
**
2
Ovo je KLIP za fensere, sa boljim muškim i slabijim
ženskim glumcima, bez folka, bez sirotinje (ovde imamo na nedelu dobrostojeću
stoku) i bez kuraca, pravih ili lažnih, svejedno. Dakle, ova priča o „ljubavi“
među totalnim IDIOTIMA svoje predvidive i površne truizme nema ničim naročito
zanimljivim da podvuče i ilustruje, sem natprosečno dobrom fotografijom. KLIP
je bio znatno snažniji, hrabriji, maštovitiji, nekonvencionalniji film na
sličnu temu – pored ostalog i zbog smele odluke da svoju antijunakinju (Isidora
Simijonović) ne čini simpatičnom, ne brani je, nego je prikazuje bez šminke,
kao šuplje, prazno Govno od lika. PANAMA, pak, pokazuje previše simpatije prema
lepuškastom šmekeru (Slaven Došlo - najzad jedno muško lice u domaćem filmu koje, za promenu, NE izgleda rođeno da igra ratnog zločinca!) i njegovim imbecilnim prijateljima s kojima
se takmiči u „udaranju recki“ toga koliko je, kojih i kakvih fufa namamio u
krevet i na koje ih je sve radnje naveo...
PS: Čak i scene sexa su ovde u svakom pogledu oskudnije nego u KLIPU.
SMRT
U SARAJEVU
BIH, 16
**(*)
2+
Još jedan bosanski plačipičkasti film (Oskarovac, Penis
Tanović, prema dramici Bernarda-Henrija Levyja Hotel Evropa), ali ovog puta ne plaču protiv Srba – barem ne kao
glavne mete, što ne znači da nema uzgrednih pljuckanja – nego protiv toga
koliko im je „dobro“ sad kad su „nezavisni“, u raljama novog svetskog
neoliberalnog kapitalističkog bezdušnog poretka. Ćekaj, ba, ne valja vam
„nezavisnost“? A nije valjala ni Jugoslavija, ba? Pa, đe vam je, ba, Alija? Ne,
nego je Gavrilo Princip opet kriv (pošto se deo filma vrti i oko 100-godišnjice
početka I svetskog rata), a i jedan njegov današnji potomak je prikazan
karikaturalno, tipična Srbenda (neobrijani impulsivni divljak), iako na kraju
balade (too little, too late) on bude nešto kao pozitivan, pa čak ispadne i
žrtva. Ipak, on je epizodna žrtva, a zna se ko su dežurne žrtve za exploataciju i silovanje ovde... OK, nije to sve
baš tako crno, film je umereno gledljiv za nešto što dolazi s ovih prostora i
bavi se ovim (jezivo prepoznatljivim) temama, ali ipak je to samo za hardkor
fanove novog bosanskog filma (i za CHEX-radoznalce, poput mene).
ghost
graduation
SPA, 16
**(*)
3-
Dobra, duhovita i čak mestimično dirljiva
ghost-komedija o profesoru koji u jednoj srednjoj školi ima da pomogne
nekolicini problematičnih učenika da prođu završni ispit i pređu S One Strane.
Eh, da, ti učenici su mrtvi, odnosno – duhovi, zatočeni su tu na tavanu, i samo
žele da što pre odu odavde. Don’t we all? Stvari ne idu tako glatko, ali na
kraju je sve ipak gorko-slatko. Solidni likovi i glumci i pošalice čine ovo
simpatičnom razbibrigom.
SACRIFICE
SCO, 15
**
2
Ova kliše pričica sa Radom Mičel se ponegde izdaje
za horor, ali zapravo je mlaki triler o sekti koja vlada jednim škotskim
ostrvom – što, zapravo, verovatno zvuči zabavnije nego što u praksi ova gomila
predvidivih klišea jeste. THE WICKER MAN this ain’t! Više je neki generički movie of the week (or weak).
11 minut
POL, 16
**(*)
2+
Stilska vežba odnosno egzibicija kojom se na silu ispreplete
gomila slabo zanimljivih epizodica (sve se odviju tokom istih 11 minuta jednog
popodneva) što sve kulminira u totalno preposterous nemreš bolivit završnici
sasve klifhengerima i melodrama-akcija-pirotehnikom, ali sve je toliko
mehanički, usiljeno i besmisleno da je prosto neverovatno da se jedan nekad
ozbiljan reditelj (Jerži Skolimovski) zamlaćivao ovako nečim, odnosno filmom
koji bi više priličio nekom mladom nadrkanom a šupljoglavom tarantinoidisanom „jooo, mama, vidi me kako montiram!“ FDU debitantu.
COSMOS
POL, 16
**
2+
O pokojniku sve najbolje, ali testamentarni film
dragog mi Zulavskog uopšte nije moja šolja kakaa (čaj ne pijem!) a otprilike je
namenjen jedino njegovih najtvrdokornijim mrljama, odnosno fenovima. Ja
verovatno nisam baš toliko tvrd jer me je hladnim i skoro ugnjavljenim ostavila
ova „anything goes“ kvazifilozofijada, prelepo uslikana ali iritirajuća na svim
pojmljivim nivoima, od scenarija i dijaloga pa do kastinga dvojice glavnih
„junaka“ koji su bolni za oko; lepa argentinjanka (Victória
Guerra) ublažava stvari ali
nema je ni približno dovoljno često na ekranu dok ova dvojica mrsomude!
Hardcore
Henry
RUS/UK, 16
**(*)
2+
Šta reći o ovome a ne upotrebiti otrcanu floskulu o
posmatranju, preko nečijeg ramena, drugoga kako igra video-igricu (od „1st
person shooter“ sorte)? Na formalnom planu nije to nezanimljivo posmatrati sa
zapitanošću „Kako li su OVO snimili?“ i „Da li je ovde, i gde, bio CGI a odakle
dokle je bio pravi kaskaderizam?“ Ali to je otprilike jedina intriga u ovoj
savršeno uninvolving paradi
besmislenog nasilja gde su i likovi i zaplet skroz naskroz otrcani i
bezveznjački, odnosno prilagođeni ciljnoj grupi ovakvih igrica i filmova, što
će reći, deci i infantilnima svih uzrasta.
+++
A ovo dole - mrzi me i da
ih komentarišem! Muka mi je od same pomisli na ove filmove: zaobiđite ih!
NINA
FOREVER
USA, 16
** 2
PRINS
HOLL, 15
** 2
Ava’s Possessions
USA, 16
** 2
Hail
Ceaser
USA, 16
**(*) 2+
LES
DEMONS
CAN, 16
**(*)
2+
SYMPTOMA
GRE, 16
** 2
L
GRE, 16
**(*) 2+
VICTOR
FRANKENSTEIN
USA, 15
**(*) 2+
Kill
Command
USA, 16
** 2
Observance
AUS, 16
* 1+