Odavno se nisam osvrtao na
nove ne-horore, pa pošto na listi novogledanih zapažam nekoliko uslovno srodnih
među sobom, rešio sam da ih segregišem i getoizujem u zaseban post, kako biste
lakše mogli da ih izbegnete – ili im pažnju posvetite, kako vam već bog dao.
Upozorenje: Ovaj post sadrži nešto slobodnije (mada neexplicitne)
slike. Najbolje da ovo dole ipak čitate unutar svoja četiri zida, jer otvaranje
ovog posta u busu, na ulici, u kafiću i drugde u javnosti može vas izložiti
izlivima ljubavi nekog pravoslavnog tradicionaliste i poštovaoca „pravih
vrednosti“ – a njihova ljubav najčešće boli.
departure
UK/FRA, 15
**
2
Njanjava dramica o stidljivo-zbunjenom dečku koji s
kevom ode u vikendicu u Francuskoj pa se, kao, zaljubi u lokalnog nestašnog momka
na kojeg ni keva mu (u procesu razvoda) ne ostane ravnodušna... A i kako bi?
Lepo je to slikano i glumljeno, ali pričica je
tanka i bez meni vidljive poente. Najava je obećavala nekakav mračan razvoj
situacije, ali ja ne videh ništa mračno.
Naravoučenije: Ima i lepih
Francuza; ne upoznaj ih sa svojom majkom.
BETONIO
(CONCRETE NIGHT)
FIN, 13
**(*)
3-
Solidna finska drama, crno-bela, sa retko viđenim
ugođajem ukletosti i neminovne skoro-predapokaliptične propasti, kao da je
filmski prenet neki opresivan skoro-košmarni-ali-ne-baš san.
Ispod lepih slika i ugođaja, i simpatičnog glumca
koji igra antipatičnog protagonistu, priča je prilično tanka i skoro
petparačka: momčić merka gej suseda, pa mu čak i u stan ode, ali kad mu ovaj
uzvrati na skoro-zavođenje, mali koktizer se uplaši i ubije ga... a onda i
sebe.
Naravoučenije: Ne jebu te pederi
nego homofobija!
KING COBRA
USA, 16
**(*)
3-/2+
Ova bizarna dramica –po istinitim događajima- govori o momku
koji postane gej porno zvezda pod umjetnim imenom Brent Korigan, ali onda
suparnički producent (Džejms Franko) reši da ga uzme pod svoje, što ispadne
nemoguće jer je dečkovo (lažno) ime zaštićeni trejdmark a samo pod tim imenom
on može da se proda, pa jedino rešenje bude – da prikolju onog prvog producenta
(prikladno zloćudno ljigavi Kristijan Slejter).
Problem je samo što sve ovo zvuči zabavnije dok
gledate trejler, nego sam film, koji naprosto nije dovoljno bizaran. Drugim
rečima, fiktivnija i stilizovanija priča bila bi zabavnija od ove ravne,
konfuzne, pešačke verzije toga „kako je bilo“.
Naravoučenije: Život piše
romane, istina je prava, ali malo koji roman zaista je strava.
El
rey de La Habana
SPA, 15
**(*)
2+
Najnoviji film Agustija Viljaronge je njegov
najkonvencionalniji i najisprazniji do sada. Govori o momku obdarenom velikim
kurcem (bez brige, vidimo ga samo u blink’n’miss kadru – verovatno je veštački!)
koji se probija kroz polusvet Havane 1990-ih. Iako je momak navodno hetero i
smesta se veže za prvu kurvu (doslovno) na koju naiđe, on razvija i intiman
odnos sa transvestitom iz susedstva koji do kraja ostaje ambivalentan.
Šarmantni su glumci, scenografija i kamera su kao i
uvek kod Vilje prvorazredni, lepo je to na oko, ali – šta s tim? Ako ovde
postoji neki podtekst, simbolika, idejnost, to mi je promaklo. Ovo je samo za
najveće Viljine kompletiste, iako film čak i ne liči mnogo na njegov: tuđi je
scenario, nema dovoljno mraka i morbidnosti, sve je ovo zamalo pa feelgood
movie.
Naravoučenije: Nije sve u
veličini, ima nešto i u tehnici!
Hentai
Kamen
JAP, 13
***
3
Izvanredno japansko ludilo (zasnovano na mangi) o
superheroju čija se moć napaja u korišćenim ženskim gaćicama (!), koje nosi na
glavi (!!), a ispoljava se kroz razne oblike mučenja muških kriminalaca svojim
nabreklim međunožjem (!!!). Fraza „penis torture“ ovde dobija sasvim novo
značenje.
Da, sve što ovaj treba da uradi jeste da im
razotkrije svoje naduvene gaće (odnosno tange) pa da se ovi obeznane, oduzmu, šlogiraju i izbečeno
skamene u mestu kako to samo Japanci umeju.
Zabavno je to (naizgled klinačko) poigravanje
homofobijom i nesigurnim muškim –pre svega japanskim, ali ne nužno- identitetom, naročito u onoj meri u kojoj je
ovaj vezan za sopstveni penis, i odnos prema tuđima.
Naravoučenije: Penis u facu
je kazna samo onima koji u tome ne znaju da uživaju!
