S velikim zadovoljstvom najavljujem
i objavljujem sledeće: od 25. juna, nedeljom na RTS2 od 23.00,
emitovaće se ciklus od 13 filmova kultnog italijanskog režisera Marija
Bave. Reč je o prvom obimnom predstavljanju ovog značajnog, a
ipak skrajnutog autora, na srpskim televizijama.
Urednik filmskog programa RTS-a Nikola
Popević (nekadašnji, a i dalje povremeni saradnik ovog bloga) zamolio me je da, ovom prigodom, napišem uvodni tekst kojim će ovaj
zaista unikatno vredan ciklus biti najavljen na sajtu RTS-a. Ako vam je
ćirilica draža, tu najavu možete čitati OVDE
– ali, kad ste već na ovom mestu, bolje to lepo i na latinici pročitajte na The Cult of Ghoul.
Evo mog teksta o Bavi uopšte i o konkretnim filmovima ponaosob...
Mario Bava, majstor strave 
Mario Bava (1914-1980) jedan je od najboljih, najznačajnijih,
najuticajnijih, najraznovrsnijih horor reditelja u istoriji filma: ostavio je
neizbrisiv trag ne samo u italijanskom hororu, gde se slobodno može nazvati
začetnikom svih vrednih tendencija, nego i u svetskom filmu uopšte, nevezano za
žanr. Ovo prvo očigledno je u hororima svih italijanskih horor reditelja koji
su za njim usledili, od Darija Arđenta do drugorazrednih imitatora; ovo drugo
priznali su mnogi, u rasponu od Tarantina i Tima Bartona do Martina Skorsezea. Federiko
Felini je Bavu preporučio za reditelja segmenta u
omnibusu prema E. A. Pou, Neobične
priče (L' histories extraordinaires,
1967), a kada je tu epizodu („Tobby Dammit“) ipak lično režirao,
ikonografiju demonske inkarnacije (plavokosa devojčica u haljinici, sa loptom u
rukama) pozajmio je direktno iz Bavinog filma Operacija strah (1966).
Genijalnost ovog
umetnika filmske strave ne može se dovoljno naglasiti; njegov značaj za horor
film fundamentalan je i prvorazredan – i to ne u istorijskom, antikvarskom
smislu. Ne, njegovi najbolji filmovi sveži su i zapanjujuće živahni i
dan-danas, a među njima je bar pet-šest bezvremenih klasika.
U njegovom opusu nalazi se koren svih bitnijih motiva i stilskih
postupaka koji će postati karakteristični za italijanski horor film. Zajedno sa
Rikardom Fredom uveo je triler-horor i fantastiku u italijanski film. Njegov
gotik je znatno kompleksniji, psihološki ubedljiviji i ozbiljniji od tretmana
gotskih motiva u Hamer produkciji ili kod Rodžera Cormana. Takođe, u poređenju
sa pomenutima, filmovi su mu znatno senzualniji i uspešniji u izazivanju
strave, groze i užasa.
Najraznovrsniji autor italijanskog
horora, Mario Bava je podjednako uspešan u horor-trileru,
natprirodnom hororu, gotiku, SF-u, peplumu, vesternu ili road-movie trileru. U
koloru ili crno-belo, pritajeno sablastan (Operacija strah) ili eksplicitno nasilan i krvav (Lančana
reakcija), kemp-razdragan (Opasnost:
Dijabolik) ili ultrabrutalno nihilistički (Besni psi), Bava uvek izvlači
maksimum iz predloška i oplemenjuje ga svojim pristupom.
Bio je prvi horor režiser koji je potencirao mračne i ironične završnice
filmova, a zaslužan je i za prvu veliku žensku zvezdu u istoriji horora:
Barbara Stil postala je nekrunisana kraljica evropskog horora zahvaljujući kultnom
filmu Maska demona.
Pre nego što je počeo da režira u 46. godini života, bio je direktor
fotografije u filmovima autora kakvi su Roberto Roselini, G. V. Pabst i Raul Volš.
Sva
svoja remek-dela napravio u uslovima neverovatno niskih budžeta i tehničkih
neuslova na nivou najranijih filmova Rodžera Kormana, i uspeo da se to ne
odrazi na njihov vizuelni identitet i opšti kvalitet. Recimo, kada je producent
ostao bez novca usred snimanja Operacije strah, glumci i
ekipa su dovršili rad na filmu besplatno, iz poštovanja prema Bavi i projektu.
Njegov
sin, Lamberto Bava, postao je i sam značajan režiser horora (gostovao je u
Beogradu pre dve godine); zanat je pekao kod oca, čiji je asistent bio na svim
filmovima počev od 1965. Bavin poslednji film, Šok, režirali su zajedno.
25. jun
Black Sunday
Maska demona
Veštica na čije lice prikuju „Demonsku masku“ sa lomače proklinje svoje mučitelje.
Nekoliko vekova kasnije, ona slučajno biva vaskrsnuta, i uz pomoć vaskrslog demonskog
ljubavnika sveti se potomcima nekadašnjih inkvizitora dok pokušava da se inkarnira
u telo svoje pra-pra-pra-unuke. Vrhunska, mračna poezija na filmu: savršena, i retko
dosegnuta atmosfera gotskog horora.
2. jul
The Evil Eye
Devojka koja je suviše znala
Zvanično prvi đalo (giallo) film ikada. Već u njemu Bava je postavio sve
ključne motive: obična osoba postaje svedok zločina a potom i „detektiv“; policija
je nesposobna i/ili skeptična prema glavnom junaku; misterija identiteta ubice
(koji je često u kožnom mantilu, sa rukavicama i šeširom); neočekivan preokret na
kraju (što uključuje neočekivan pol ubice); luckasti sporedni likovi i bizaran humor...
9. jul
Black Sabbath
Tri lica straha
Ovo je jedan od najboljih horor omnibusa svih vremena. Tri horor priče povezane
su samo preko naracije Borisa Karlofa, ali sve tri su natprosečne. Prva govori o
ženi koja krade prsten sa staričine samrtne postelje, a ova se vraća po isti sa
nezaboravno iskeženim licem. Druga je o zgodnoj ženi koju telefonom progoni voajer
s pretnjom da neće dočekati zoru (moguća inspiracija za početak Krejvenovog Vriska). Treća je ujedno i najduža i najbolja: dok su prve dve smeštene u moderni
ambijent, treća je gotik baziran na priči Alekseja Tolstoja „Porodica vukodlaka” koja se dešava u Srbiji.
16. jul
Knives of the Avenger
Noževi osvetnika
U ovom filmu Bava kao da rimejkuje čuveni vestern Šejn, ali prebacujući ga u okruženje
vikinga. Zaplet se tiče vikinškog junaka, veštog u baratanju noževima, koji
štiti mladu ženu i njenog malog sina od zlikovca koji žudi za njom i za vlašću.
23. jul
Kill Baby Kill
Operacija strah
Unikatno sablastan spoj gotika i misterije: doktor dolazi u maleno selo
da izvrši autopsiju ubijene žene. Kako izgleda, počinilac je duh devojčice čija
majka, baronica, živi u zlokobnoj vili... Iako su ubistva prilično brutalna i
krvava za to doba i za taj podžanr, naglasak je ipak na gustoj atmosferi
izolovanog sela opsednutim strahom od natprirodne pretnje koja može da se okomi
na bilo koga. Majstorski postignuta jeza, sjajni dekori i fotografija, i još jedna
Bavina inovacija koja će kasnije često figurirati u italijanskom hororu: motiv
deteta kao potencijalnog „monstruma“.
30. jul
Five Dolls for an August Moon
Pet lutaka za avgustovski mesec
Gosti bogatog industrijalca na jednom ostrvu postaju žrtve tajanstvenog
ubice. Likovi su iritirajući a ubistva nisu urađena na teatralan i upamtljiv
način. Ovo je rutinski triler sa nešto naglašenijim zločinima i Bavinom
zločestom ironijom.
6. avgust
Ray Colt and Winchester Jack
Rej Kolt i Vinčester Džek
Špageti vestern o dvojici odmetnika u potrazi za mapom koja pokazuje
mesto gde je zakopano zlato dok se mlada Indijanka pretvara da im pomaže, a
zapravo ih okreće jednog protiv drugog.
13. avgust
Four Times That Night
Koliko puta... te večeri
Erotska komedija o momku i devojci koji tek što su se upoznali. Jedne
večeri ona se vraća pocepane odeće a on ima ogrebano čelo. Zatim četiri različite
osobe nude četiri sasvim različite verzije toga šta se desilo te noći...
20. avgust
Bay of Blood
Lančana reakcija
Bar tuce likova nalazi se u i oko kuće u zalivu i bori se za nasledstvo
tog imanja, što služi kao izgovor za desetak maštovitih, žestokih scena
ubistava. Mario Bava ovde postavlja temelje slešeru, pri čemu je kopija
njegovog filma najočitija u serijalu Petak 13-ti. Iako
su ovde motivi prizemni (nasledstvo), Bava zaplet tretira sa mnogo više duha i
samosvesnog crnog humora, a scene ubistava su pravi mali biseri. Pošto su
pojedini prizori bili previše krvavi za vreme kada je nastao, ovo je najviše
cenzurisan od svih Bavinih filmova.
27. avgust
Baron Blood
Krvavi baron
Ovaj
pokušaj modernizovanja gotika govori o čoveku (Džozef Kotn) koji se vraća u
porodični zamak u Austriji i nehotice oživi svog zloglasnog pretka, sadističkog
Krvavog Barona. Oplemenjen je tipično Bavinom stilizacijom a kontrast između
modernog sveta današnjice (prema kome je Bava imao izraženu distancu) i mračnih
podruma i soba za mučenje u starom zamku je vrlo zanimljiv.
3. septembar
Lisa and the Devil
Lisa i Đavo
Glavna junakinja (Elke Zomer) je u Španiji kao turista: nakon što je
impresionirana slikom Đavola, počinje da viđa
čoveka koji mu nalikuje (Teli Savalas). Onda dospeva u gotsku vilu, a delirijum
koji usledi nemoguće je prepričati... Vizuelno predivna stilizacija
komplikovanog zapleta u kome se reinkarnacija, košmari, ubistva i vaskrsenja
odigravaju logikom košmara iz koga buđenje vodi samo u novi košmar. Ovo je
gotik koji se graniči sa art filmom.
10. septembar
Kidnapped AKA Rabid Dogs
Besni psi
Iako se ne radi o hororu već o road-movie trileru, nivo realističnog
nasilja, nihilizma i saspensa koji Besni psi proizvode može se meriti sa
najkošmarnijim deonicama najboljih filmova Vilijama Fridkina. Preko 90% filma
smešteno je u natrpani auto koji pljačkaši banke otimaju na semaforu jer je
njihovo vozilo izbušeno policijskim mecima. Vozač otetog auta je otac koji žuri
da svog bolesnog sina (u groznici) odveze u bolnicu, a sa trojicom zlikovaca je
i mlada žena koju su pokupili kao taoca. Ovo je daleko najmračniji film Marija
Bave i jedan od najklaustrofobičnijih, najnapetijih ikada snimljenih. Remek
delo i najbolji Bavin film.
17. septembar
House of Exorcism
Kuća isterivanja Đavola
Bavin artizam i nerazumljiv zaplet filma Lisa i Đavo nisu bili po volji producenta, Alberta Leonija, pa
je on, u želji da inkasira uspeh Isterivača Đavola (1973) sam
dosnimio scene u kojima opsednuta žena, vezana za krevet, vrišti, bljuje,
izbacuje guštere i psuje sveštenika koji bi da istera Đavola iz nje. Nadrealni
prizori Bavinog filma izmontirani su tako da se na sumnjiv način nadovezuju na
njena mumlanja. Ovo je u svakom smislu skrnavljenje Bavinog filma Lisa i Đavo, ali nije lišeno
zanimljivosti posmatrano kao fenomen i kuriozitet.