Drago mi je što mogu da
najavim da će se uskoro na srpskom najzad pojaviti Lavkraftov treći i manje
znani kratki roman, Snovita potraga za neznanim Kadatom (The Dream Quest of Unknown Kadath by H. P. Lovecraft), po prvi put
onako kako valja i kako Azatot zapoveda! Knjigu izdaje beogradski izdavač Makondo s kojim sam već do sada više
puta sarađivao (pisao pogovor za Čudni
slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda R. L. Stivensona,
kao i za novi prevod Drakule koji još nije izašao –
valjda će dogodine, itd).
Roman je sa engleskog
preveo dr Dejan Nekronomikon
Ognjanović (poznat još i kao Šaptač
u tami) pa će domaći ljubitelji Lavkrafta najzad moći da
uskliknu „Treća sreća!“ budući da je ovo isto delo pre par godina bilo izašlo u
sramotnom, piratskom izdanju, vrlo nevešto „posrbljenom“ sa hrvatskog (detalji o tome su OVDE),
a ranije ove godine izašao je i slabunjav prevod sa ogavnim koricama i u mekom
povezu kod jednog drugog izdavača.
Šta vam, tačno, nudi
Makondovo izdanje?
1) Prvi kvalitetan i profesionalan
prevod na srpski jezik kratkog romana Snovita potraga za neznanim Kadatom,
koji je radio stručnjak za Lavkrafta.
2) Dodatne priče koje se
sada prvi put nalaze na srpskom, a pripadaju istom fantastičnom svetu koji se
opisuje u romanu. Konkretno, osim Kadata, u ovoj knjizi naći ćete i priče „Mačke Ultara“ (The Cats of Ulthar), „Drugi bogovi” (The Other Gods), „Selefais” (Celephaïs) i „Niarlatotep“ (Nyarlathotep). Od
pomenutih, samo je kratki ali slatki „Niarlatotep“ ponovoljen iz Nekronomikona zato što je naslovni
antijunak fundamentalno prisutan i u ovom delu; ostale tri su kod nas premijerne.
I ove priče je takođe preveo dr Dejan Ognjanović.
ilustracija Dejana Nenadova |
3) Stručan i izdašan
pogovor pod naslovom „H. F. Lavkraft:
sanjar između fantazije i košmara“ u kojem se govori o Lavkraftovom odnosu
prema fantaziji, snovima i drugim temama u vezi sa ovim delom. Autor je dr
Dejan Ognjanović.
4) Najzad, u ovoj knjizi
ćete naći i „Rečnik Zemalja sna“ u
kojem se opisuju bogovi, stvorenja, mesta, osobe i knjige koji značajno
figuriraju u Kadatu. Ako je baš nužno
napomenuti, i ovo je sastavio dr Dejan Ognjanović.
5) Poslednje, ali nikako
najmanje bitno – knjigu krase vrhunske ilustracije koje je specijalno za ovo
izdanje uradio novosadski i svetski umetnik Dejan Nenadov, čuven po genijalnom strip-albumu Elazar
– za moj groš, jednom od najboljih nastalih u ex-Yu!
ilustracija Dejana Nenadova |
Ima ih ukupno devet
(računajući onu na korici), s tim što su tri među unutrašnjima „duplerice“,
odnosno prikazuju pejsaže na dve uzastopne strane. Evo jednog primera (gore).
Pored njih, tu su i prikladni
ukrasi na svakoj strani: vidi dole.
ilustracija Dejana Nenadova |
Knjiga je u tvrdom povezu,
većeg formata (isti je kao za ediciju „Liga izuzetnih džentlmena“), šivena, sa
platnom na hrbatu. Ima oko 130 strana, na ćirilici. Trebalo bi da se pojavi
tokom Sajma knjiga u Beogradu. Planirana sajamska cena je 990 din, a kasnije će
u knjižarama i drugde biti oko 1300.
Na
zadnjoj korici nalazi se sledeći citat kojim
počinje moj pogovor:
„Ono što sam ja jeste –
mrzitelj svega stvarnog: neprijatelj vremena i prostora, zakona i nužnosti. Ja
težim svetu bajoslovne i divovske misterije, sjaja i strave, u kojem ne vladaju
nikakva ograničenja osim onog neobuzdane mašte. Telesni život i iskustvo, sa
sužavanjem umetničke vizije koje izazivaju kod većine, predmeti su mog
najdubljeg prezira.“
- H. F. Lavkraft, pismo
Frenku Belknapu Longu, 13. maj 1923.
Evo
sada i ekskluzivne prilike da bacite oko na početak mog pogovora koji će vas,
nadam se, podstaći da sebi obavezno nabavite ovo izdanje.
H. F.
Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova |
Malo
je, u svekolikoj istoriji literature, pisaca koji su toliko snažno i dosledno
odricali značaj svakodnevnom životu, odnosno tzv. stvarnosti, i bili predani
sanjarenju i fantaziji kao H. F. Lavkraft. Odmalena se osećao kao tuđin među
vršnjacima i taj osećaj ga je pratio do kraja života: „normalnost“ nije bila za
njega. Izrazito živopisni snovi (ne nužno košmari) pratili su ga od najranijeg
detinjstva pa do smrti: neki od njih bili su lucidni, veoma detaljni, a neretko
su se događaji iz njih nastavljali iz noći u noć. Ne treba, stoga, da čudi što
njegova proza nije primarno utemeljena na realizmu i „stvarnom“ svetu, već na
carstvu snova koje je za njega oduvek bilo stvarnije.
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova |
Ovo
se u njegovom opusu ogleda najmanje dvojako. U doslovnom smislu, neke njegove
kraće priče – kao npr. „Niarlatotep“ ili „Zli sveštenik“ – tek su neznatno
obrađeni transkripti snova. Tvrdio je da je prvi pasus „Niarlatotepa“ napisao
dok je još uvek bio u carstvu snova, jedva se kasnije i sećajući čina samog
pisanja: „'Niarlatotep' je košmar,“ pisao je Rajnhartu Klajneru (14. decembra
1920) „— moje pravo snoviđenje, gde je prvi pasus napisan pre nego što sam bio potpuno budan. (...) Pored svih ovih nedaća
imao sam i košmar svih košmara — najrealniji i najstrašniji koji sam imao od
desete godine — čiju bih upečatljivu grotesknost i sablasnu brutalnost jedva
mogao da odslikam u pisanim fantazijama.“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova |
U tom smislu, mnoge njegove
priče predstavljaju skoro sirovu oniričku građu, preuzetu iz sveta s one strane i ostavljenu u amanet
budnom čovečanstvu. To su svojevrsni tuđinski artefakti, ugrabljeni iz carstva
koje svi mi, svake noći svojih života, posećujemo – ali uglavnom na način
površniji, sa vizijom zamućenijom, više opterećenom svakodnevicom i prozaičnim
brigama. Lavkraftovi snovi koje je, kroz sačuvanu korespondenciju, podelio sa
prijateljima, ukorenjeni su dublje: oni probijaju pokoricu po kojoj bauljaju
prizemne sanjarije većine čovečanstva i napajaju se arhetipovima kolektivnog
nesvesnog na koje prosečni ekstrovertni i na „realnost“ oguglali ljudi nalete,
možda, tek nekoliko puta u svom veku. Lavkraft je, kao iskusan sanjar, u tim
svetovima obitavao čitavog svog života, življe i živopisnije negoli u mizernoj
svakodnevici koja ga je okruživala.
O
njoj je Edvinu Beirdu pisao 3. februara 1924. godine: „Moj svakodnevni život
svodi se na prezrivu letargiju, lišenu kako poroka tako i vrlina. Nisam deo
sveta, već njegov pomalo zgađeni i podsmešljivi posmatrač. Prezirem ljudski rod
i njegovo kočoperenje i poganost – za mene je življenje lepa umetnost i mada
verujem da je vaseljena zapravo automatski haos bez ikakvog značenja, lišen
krajnjih vrednosti ili razlikovanja dobra i zla, smatram veoma umetničkim uzeti
u obzir emocionalno nasleđe naše civilizacije i slediti obrasce koji nanose
najmanje bola delikatnim senzibilitetima.“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova |
S druge
strane, utemeljenost njegove proze u svetu snova ogleda se i na kompleksnije
načine. U slučajevima takvih priča Lavkraft nije bio puki zapisničar snova, već
je materijal preuzet iz njih obrađivao na slojevitiji način i ugrađivao ga u
temelje svoje kosmogonije i poetike. Ovo važi za motive i elemente zapleta
njegovih značajnih priča koji su potekli iz snova; recimo, čuveni „Zov Ktulua“
začet je u snu:
„Nalazio sam se u muzeju
starina negde u Providensu, razgovarao sa kustosom, vrlo starim i vrlo učenim
čovekom. Pokušavao sam da mu prodam jedan neobičan bareljef koji sam upravo sam
načinio od gline. Starac me ismejao i pitao me šta sam hteo time što sam
pokušavao da prodam novu stvar svojeručne izrade muzeju starina. (...) Rekao
sam:
'Zašto kažete da je ova
stvar nova? Ljudski snovi su stariji od sumornog Egipta ili mudrujuće Sfinge,
ili Vavilona okruženog vrtovima, a ova stvar je izvajana u mojim snovima.'“
Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova |
U ovom primeru, ideja o
skulpturi koja je istovremeno neizmerno drevna, i napravljena samo par dana
ranije, poslužila je kao odskočna daska za mnogo slojevitiji zaplet – a u njemu
snovi imaju značajnu ulogu, naročito u deonici koja se tiče mladog umetnika koji,
kao u gorenavedenom Lavkraftovom snu, izvaja bareljef inspirisan onim što je
video spavajući. Snovi su, u ovoj priči, način stupanja u dodir sa onostranim,
dubljim saznanjem koje prodire dalje od onoga što budna svest vidi i zna...
U snovima je
rođen i Lavkraftov alter-ego, Randolf Karter, koji se prvi put javlja u priči „Izjava Randolfa Kartera“
(1919), čiji je zaplet u potpunosti zasnovan na snu; u snovima je, kao što je
gore navedeno, rođen i njegov nemezis, Niarlatotep; a isto tako je i čitav
roman Snovita potraga za neznanim Kadatom
ukorenjen u snovima – kako u uopštenom iskustvu sanjanja, tako i u konkretnim
idejama, konceptima i stvorovima (npr. noćnici: vidi „Rečnik Zemalja sna“).
(...)
* * *
Nije što je naše izdanje, ali zaista, ako samo malo proguglate videćete da je ovo u pogledu dizajna korice i respekta prema delu maltene unikatno izdanje: engleska i američka izgledaju kao kič i treš, a o domaćim, dosadašnjim, bolje da više ništa ne govorim. Ko ima oči neka sam gleda...