Nedavno sam krenuo sa osvrtom na filmsku horor
produkciju ove godine, i počeo od boljih filmova. Prvi deo tog osvrta imate OVDE.
A sad, evo i nastavka, sa još nekoliko trojki i tri-minusa vrednih pažnje.
THE EVIL WITHIN
USA, 17
**(*)
3-
Sigurno ste se nekad, gledajući retarde u glavnim
ulogama američkih horora dok donose retardirane odluke, upitali: „Šta li bi
bilo kad bismo za protagonistu zapravo imali pravog, kliničkog retarda, sa
dijagnozom i pečatom?“ Evo, najzad, filma, koji odgovara i na to vekovno
pitanje! Blago „usporeni“ dežmekasti momak otkriva zločesto ogledalo (za celu
figuru) iz kojeg počinje da ga spopada ćelavi zloduh koji takođe ima medicinsko
stanje (Majkl Berimen iz BRDA IMAJU OČI, od rođenja takav) i da ga navodi na
zločine. Ukratko, ovo bi se moglo opisati kao „Sin Dragan u Amitvilu 5“, samo
što se film ne dešava u Amitvilu (ali bar ima ukleto ogledalo) i što je glavni
junak iritantniji i od Sina Dragana.
Veliko je iskušenje gledati tog američkog „sporog
momka“ kako tuc-mucajući nosi čitav film a ne ugasiti ga, ali najizdržljiviji
će, za nagradu, dobiti neke prilično originalne, košmarne, retko hororične prizore
u tim njegovim vizijama, snovima i ludilima.
Dramaturški je to prilično ravno i predvidivo, a
maltene je negledljivo u deonicama koje nisu vizije nego svakodnevni život
njega i dosadne mu familije koja se „stara“ o njemu i to njegovo polagano
potonuće u ludilo i pešačka „drama“ sa sporednim likovima, ali izdržite do
kraja, kad ludilo uzme maha...
PS: Priča IZA ovog filma luđa je od ove U njemu – proguglajte
sami da vidite slikovitu životnu priču kontroverznog bogataškog sina na
kristal-metu koji je sve ovo režirao i od svojih para producirao, a onda umro
pre premijere od posledica svoje narkomanije... Videćete pravi koren priviđenja u ovom filmu.
Tonight
She Comes
USA, 16
**(*)
3-
Još jedan film za vežbe iz strpljenja: treba
izdržati uvodnu polovinu, sa neverovatno iritantnim „likovima“ koji dođu u
jednu pustu kolibu u šumi da traže nestalu drugaricu – ali negde od sredine pa
do kraja ovo se obrće u neverovatnu i neopisivu orgiju sumanutog preterivanja,
krvopljuštanja i sa vrhuncem u bekvud hilbilijima i njihovom petljanju u crnu
magiju („Danički užas“, anyone?)...
Dakle, ONA je došla, ali odakle je došla, i šta je
tačno u njoj (Jog Sotot?) – ne znamo. Znamo samo da je skroz-naskroz gola, oblivena
krvlju (tuđom) i rešena da pobije sve što joj se nađe na putu. Za početak. A
onda se kreteni nađu u kolibi sa rednek-okultistima, i tek tu kreće prljavština
i šikljanje i gnjusni rituali u najavi...
Nema ovo skoro nikakvog smisla, ali je donekle
simpatično u svojoj otkačenosti i relativnoj nepredvidivosti. Samo ne očekujte
odgovore, logiku, smisao, i biće vam (umereno) lepo.
in
the deep
aka 47 Meters Down
USA, 16
**(*)
3-
Najbolji noviji film o ajkulama, bar za moj groš.
Ovog puta, dve sestre odu na letovanje i reše da se malo brčkaju (swimming with
the sharks) u kavezu uronjenom u morsku vodu dok su ajkule oko njih ali ne mogu
im ništa jer – kavez.
A onda, čekrk pukne (srećom, iz filma je izbačen
kadar u kojem vidimo da na njemu piše „Made in Serbia“), kavez potone na dno,
celih 47 metara dublje, a one imaju nekoliko briga na pameti: 1) kavez im je
zatrpan lancem ili tako nekim metalnim čudom koje se otkinulo i sad im zatvara
izlaz; 2) vazduha im ponestaje u bocama, i 3) uvek gladne ajkule krstare okolo
i samo čekaju da nešto gricnu.
Odlično kreirana klaustrofobija i beznađe,
situacija kao iz najgorih košmara, dramaturgija po principu „iz tiganja u
vatru“ i obilje napetosti (plus jedan pametan twist, vezan za nedostatak
kiseonika) = sasvim solidan time-waster koji nema ni likove ni priču ni ideje
za pamćenje, ali – uzburkaće vam živce i dati inspiraciju za ružne (i pomalo
mokre) snove.
Annabelle
Creation
USA, 17
**(*)
2+/ 3-
Mislio sam da ovo preskočim jer mi na živce idu i KONJURING
i svi njegovi sikveli, prikveli, dickwelli, i ostalo izmuzavanje – ali svi su
navalili da je ovo strašno dobro i jezivo, pa rekoh ajd da probam i pogledam. Eh,
„nije to ništa revolucionarno ali se svakako može pogledati“, što bi reko
legendarni dr Kunac. Nit smrdi, nit miriše, ima sporadičnih solidno
realizovanih jezivih scena sa duhovima na toj farmi vezanim za tu lutku, ali
pravo da vam kažem već sam zaboravio i plot i likove i sve – pamtim samo ok
atmosferu i nekoliko solidnih scena jeze, pa zato, na ovu sušu, ako ste baš
očajni dajte šansu i ANABELI. Mada, uvek je daleko bolja ARABELA.
Happy
Death Day
USA, 17
***
3-
Srećan vam Smrtovdan, koji je, sudeći po ovom
filmu, čak i u Americi ko Ivkova slava: to kad počne, nigde kraja! Kraće
rečeno, ovo je DAN MRMOTA sreće VRISAK,
ali sa PG-13 rejtingom. Samoživa cura se budi u dorm-sobi neznanog joj momka
nakon noći ludovanja (ali ne s njim; on je čedno spavao u drugom krevetu) a,
nakon malo muvanja po kampusu, neko s bebećom maskom je ubije. Back to page 1:
buđenje, dobri dečko, kampus, ovo-ono, i opet ubistvo. I tako, redom, ona se
stalno resetuje na isti početak, i pokušava da otkrije ko je to ubija, i zašto.
Na svu sreću, nju igra odlična mlada i perspektivna
glumica Džesika Roti, koja pošteno odradi predvidivi luk, od bezosećajne
sebične kučke na početku, do nežne i ljupke dobre cure na kraju, a u tome joj
pomaže dobri momak Izrael Brusar, takođe talenat koji obećava (pored ostalog i
zato što stvarno izgleda kao simpatična dobričina, što je redak kvalitet među
današnjim manekenima i tako nekim praznookim džokovima što se u Holivudu glumcima
nazivaju).
Bio bi ovo vrlo dobar film, samo da nije takvih
zanemarljivih detalja koje otkrijemo na kraju kao što su identitet ubice,
motivacija za ubistvo i još ponešto vezano za kako-zašto cele te situacije. Ima
tu pokušaja da se nešto kao preispituje i kritikuje – kako meta-žanrovski, tako
i društveno-satirički, ali i jedno i drugo je polovično. Ono što im je bilo glavno
je – gimik, i s njim je napravljen prilično dobar film. Ako se ne računa to što
glavno pitanje (KAKO i ZAŠTO to ponavljanje?) ostaje neodgovoreno, a ono što na
kraju jeste odgovoreno (KO je ubija, i ZAŠTO) – bolje da nije, jer je krajnje
imbecilno. Ipak, vožnja je bila sasvim zabavna sve do odredišta. A kad smo tamo
stigli: ŠTA? OVO JE TO? Jbg.
WITHOUT NAME
IRE, 17
***
3-
Velika je šteta što jedan takav genije kakav je Aldžernon
Blekvud nikada nije doživeo da mu se neka od priča pretvori u
film – ali je zato WITHOUT
NAME najbliže
što se tome prišlo u novije vreme, a i šire. Nekakav profa dođe sa svojim geodetskim
spravama da premeri jedno parče puste šumovite zemlje u Irskoj samo kako bi se
ispostavilo da se ta „vilinska šuma“ ne povinuje ljudskim mernim instrumentima.
Ova premisa je čak veoma slična Blekvudovoj priči „Drevna svetla“ o jednom zlosrećnom geodetskom službeniku –
naslovnoj u novoj zbirci koju vam Orfelin sprema (izlazi oko 20.12. ove
godine).
Dapače, ova senovita
lokacija počne da se poigrava profinom percepcijom prostora, vremena i
stvarnosti, a stvari se komplikuju kada mu dođe asistentkinja s kojom vara
ženu, a onda i kad ova curica u šumi upozna mlađeg, zgodnijeg i nimalo šonjavog
tipa koji tu samuje i tripuje na gljivama... Kao što će se pokazati, ljubomora
nije dobar začin u čorbi sa gljivama i vilama...
Upozorenje: ovaj film ima
malo senzacionalističkih scena – nema krvi, ubijanja, izbečenih faca i
džamp-skerova; ovo je film atmosfere,
ALI kakve! Jedna od najboljih scena je kad se pomenuta cura usred bela dana
izgubi u šumi, na par metara od profe-ljubavnika.
Ne očekujte da vam na kraju
sve bude jasno nacrtano, i ne tražite to. Predajte se ovoj sivozelenoj,
magličastoj, čoveku-nenaklonjenoj šumi i – uživajte u njenoj jesenjoj
sumornosti. Ovo je odličan film da njime prekratite vreme dok ne izađu
Blekvudova DREVNA
SVETLA!
* * *
U idućem nastavku:
SREDNJAČKI
I SLABI HORORI 2017
(da znate šta svakako vredi
izbeći)