Jeste: na današnji dan, pre tačno 9
(DEVET!) godina u kiberprostoru je rođen Kult Gula, tj. upravo ovaj blog koji
sada čitate!
Fast-forward 9 godina i 2099 postova
(sick!) kasnije, i evo nas, i dalje ovde mrsimo o hororu, mraku, ludilu ko da
smo juče s tim krenuli...
Neki od vas su veterani i čitaoci od samog početka
(pa i prapočetaka, na nekim forumima koje nećemo imenovati, i na mom
kratkotrajnom, nesrećnom sajtu...), drugi su se priključivali kasnije, tokom
ovih 9 godina, neki od vas su ovde, praktično, od juče...
Ali svejedno, ako ste
ovde namerno i svesno, ako se ovde vraćate znajući šta tražite, ako niste na
ovo mesto zalutali tražeći „pas jebe ženu video“ ili neznamnijakakve
gugl-idiotizme – dobrodošli, i hvala na poverenju i pažnji!
Ovaj blog postoji pre svega zbog vas; ja, zaista,
imam vrlo malo od njega u bilo kom utilitarnom smislu. Zapravo, strogo gledano,
pragmatično mereno, sati i sati i stotine sata koje posvećujem pisanju,
uređivanju i drugim radnjama oko održavanja i popunjavanja ovog bloga znače
desetine i desetine nepogledanih filmova i nepročitanih (tuđih) knjiga – ili
nenapisanih (mojih) članaka i knjiga!
Ali, nema veze; pisaću i dalje i na blogu, a ne
samo na tzv. „ozbiljnim“ mestima, jer mi se tako može i hoće – i jer je to moj
križ.
Inače, tokom prošle godine poseta blogu je nešto
porasla u drugoj polovini, i statistički gledano stvari stoje lepše no ikada.
Evo nešto cifara koje govore o tome, i nekim drugim stvarima.
Ovaj post koji sada čitate je 2.099. po redu od nastanka bloga. Matematika je jasna: prvi naredni
biće jubilarni, dve 'iljade i stoti!
Kad se ta cifra podeli sa 9 godina dobija se prosek od 233,3 postova godišnje.
To je jebeno mnogo!
Tim pre što ovo nije neki copy-paste blog, sastavljen od
tuđih tekstova, jutjub ili kakvih drugih linkova, torenata i neznamčega. Kao
što znate, ogromnu većinu sadržaja ovog bloga čine originalni, autorski
tekstovi – bilo da su pisani direktno i specijalno za blog, ili su na blog
preneta moja pisanija prvobitno izašla u nekom magazinu ili knjizi.
Okačiti
preko 2.000 takvih tekstova za 9 godina – to, prosto, nije normalno. Ako je još
neko na ovim prostorima, a i šire, uradio tako nešto, voleo bih da čujem i
vidim ko je opstao toliko dugo, ko je objavio toliko mnogo.
Šta je bilo najčitanije na blogu u prošlih osam
meseci? I koliko je bilo čitano? Evo – naslovi i linkovi su tu, i u zagradi
broj koliko je puta otvoren dati tekst:
Izaberite život
(2844)
VELIKI BOG PAN – Artur Maken
(2944)
TWIN PEAKS (1990-91, TV)
(5458)
ALIEN: COVENANT (2017)
(3001)
Dilan Dog – MAJKE I OČEVI
(2967)
Dilan Dog u Tvin Piksu!
(2306)
Stephen King's IT (2017)
(2469)
BLADE RUNNER 2049 (2017)
(4141)
STRANGER THINGS 2 (TV, 2017)
(3632)
Spomen park BUBANJ
(3402)
BeoKon 2017: Gulovi i gikovi
(3550)
VURDALAKI (2017)
(3167)
CREEP 2 (2017)
(3414)
NEVESTA (THE BRIDE, 2016)
(3039)
CALL ME BY YOUR NAME (2017)
(3283)
ABN-ov PROCEP!
(2839)
NG-18 (Želje i čestitke)
(2739)
Više od istine: jedan prikaz
(2284)
Eh, da sam dobio po 1 dinar od svakog čitaoca
svakog od mojih tekstova...
Ali, dobro, nećemo sad o tome; vratimo se
statistici.
Poseta blogu u poslednjih godinu dana |
Poseta blogu u poslednja tri meseca |
Eh, da imam po 1 dinar od svakoga ko jednom dnevno
ovde svrati... Ali, naravno, to se neće desiti... Ništa slično, ni blizu.
Nego, hteo bih da čujem vaše mišljenje o jednoj
stvari koja mi je nedavno pala na pamet. Elem, red je da nekako pompeznije
obeležimo DESET GODINA BLOGA. Šta mislite o tome da iduće godine u ovo vreme
objavim KNJIGU IZABRANIH BLOG TEKSTOVA?
Nešto kao: Najbolje
iz prvih 10 godina?
Da li bi iko to kupovao? Da li bi dovoljno Srbalja
dalo pare za tekstove koje mogu da čitaju dž ovde, onlajn, tako da se takav
pothvat isplati?
Ima li smisla cimati se s jednom takvom knjigom?
Treba li to MENI uopšte, u ovoj fazi moje tzv.
karijere, a naročito kad imam što na umu, što na drumu, što u kompu, zametke
nekoliko ozbiljnijih knjiga od toga?
Da li biste to voleli da imate? Šta biste u tome
želeli da bude, kako da bude koncipirano, šta da sadrži?
Ajde, beknite, pa ako vidim dovoljno interesovanja,
dogodine u ovo vreme možda izbacim jednu komemorativnu knjižicu posvećenu ovom
blogu i njegovim čitaocima...
Do tada – da smo živi i zdravi!