Zauzet sam ovih dana raznim
stvarima, što oko finalizacije radova na Toporovom STANARU, koji će ipak iz
štampe izaći do kraja januara 2019., što oko sređivanja tekstova za jednu moju
novu knjigu koja izlazi iduće godine a nema veze sa Orfelinom, što oko drugih
stvari o kojima će se tek pričati; jedva sam stigao da odgledam mega-očekivani
fon Trirov THE HOUSE THAT JACK BUILT, ali rivju tog dela očekujte tek kad još
jednom pogledam film kako bih se sasvim uverio da je moj inicijalni,
blago-razočarani, sud bio opravdan.
Do tada, evo vesti da su pretprošle
nedelje u svom tzv. Kulturnom dodatku
VEČERNJE NOVOSTI objavile i članak povodom 200 godina od izlaska iz štampe
čuvenog gotskog horor romana Frankenštajn, i da sam u tom članku
ja obilato citiran – toliko obilato da bi neko mogao reći da sam obavio više od
pola posla novinarke koja je za to primila platu, ili se barem nadam da će je,
nekada, primiti.
Evo, dakle, tog članka:
Frankenštajn je preokrenuo svet
M. MIRKOVIĆ | 09. decembar 2018.
Dve stotine godina najznačajnijeg horor romana,
kultnog dela Meri Šeli. Zamisao o oživelom mrtvom telu rođena u vili na
Ženevskom jezeru
DVA veka od pojave jednog od najboljih i svakako
najznačajnijih horor romana, “Frankenštajn”, obeležava se i kao dvestota
godišnjica naučne fantastike, žanra čiju je klicu u sebi nosilo ovo večno delo
Meri Šeli.
Zamisao o oživelom mrtvom telu rođenom u vili na
Ženevskom jezeru gde su se, nakon čitanja strašnih priča, u njihovom pisanju
ogledali Bajron, njegov lekar i Meri Šeli - ova potonja je umesto u kratku
priču, razvila u svoj prvi roman. Priča se proširila i razrasla u delo koje će
postati kultno na podsticaj Merinog supruga, poznatog pesnika Persija Šelija,
“za kojeg” je Meri pobegla kao šesnaestogodišnjakinja vrlo nekonvencionalnog
životnog stila. Odrastanje bez majke a sa strogim ocem, bekstvo sa u to vreme
već oženjenim poetom i vrlo mučna iskustva vezana za rađanje i majčinstvo, tek
su neki od ključnih detalja iz autorkine biografije u kojima su mnogi tragali
za korenima ideja i emocija utkanih u roman “Frankenštajn”, koji će ostati delo
po kom se ova spisateljica prepoznaje do danas.
- Kopernikanski
obrt koji Frankenštajn donosi u horor sastoji se u sledećem: umesto da, kao u
ranom gotiku, polazi od premise “ljudi su, u davna vremena, verovali da su
ovakva čudesa moguća”, roman Meri Šeli polazi od stava “naučnici danas veruju
da su ova čudesa moguća” - objašnjava dr
Dejan Ognjanović koji se, ne samo u svojoj “Poetici horora”, bavi detaljnom analizom romana koji je pokrenuo
(ne jednu) lavinu, ne samo u književnosti, te dodaje:
 |
| Originalni rukopis ovog romana |
- Plauzibilnost
fantastične premise više se ne traži u sujeverju i prošlosti, već u aktuelnosti
sadašnjice. Baš kao što su Frankenštajnove studije spoj okultno-ezoteričnih i
modernih naučnih teorija, tako i sam roman predstavlja spoj gotskog i
proto-naučnofantastičnog. Pored toga, značajan je preokret učinjen kroz
uvođenje lika koji je kasnije, u retrospektu, zahvaljujući holivudskim filmovima
i pop-kulturi, nazvan “ludim naučnikom”, iako bi tačnije bilo nazvati ga
naučnikom koji ne mari dovoljno za posledice svojih istraživanja i čiji je
problem više moralne negoli psihijatrijske prirode. Pored uvođenja, i
slojevitog tretmana figure “ludog” naučnika, Frankenštajn je za horor žanr još
i važniji zbog svoje prekretničke vizure Drugosti. Radikalan zaokret u
tradiciji gotika prema liku monstruma u delu Meri Šeli sastoji se ne samo u
njegovoj humanizaciji, odnosno u činjenici da je karakterisan kao prefinjena,
senzitivna i sentimentalna osoba, nego još i više u vrlo smelom, za svoje
vreme, i razrađenom prikazu procesa “satanizacije”, odnosno “monstrumizacije” -
pretvaranja dobrodušnog stvorenja u monstruma.
 |
| Prvo izdanje |
ZA ŽIVOTA TRI IZDANjA
ROMAN Meri Šeli pod naslovom “Frankenštajn, ili
Moderni Prometej” objavljen je marta 1818. godine, u Londonu, kod izdavača
Leksington, Hjuz, Mejvor i Džons, u tri toma, anonimno. Za života autorke
doživeo je i drugo izdanje, 1823. godine, u dva toma i sa imenom Meri Šeli na
koricama, i treće, izmenjeno, 1831. u okviru edicije “Standardni romani”.
*
* *
Ovaj članak je objavljen u štampanom izdanju, ali
može se videti i onlajn, OVDE.