KULT GULA: ŠTA IMA UNUTRA?

  

            Za nešto više od mesec dana od raspisivanja pretplate za knjižurinu u kojoj su sakupljeni neki od najboljih tekstova sa bloga The Cult of Ghoul, na nju su se pretplatila ukupno 102 pretplatnika, sa naručenih i plaćenih 129 knjiga.

            Na ovaj podatak može se gledati na više načina. 

Cinično-mizantropski: takvi su ti ljudi, kad je dž onda je super, a kad treba podržati iz svog džepa, makar i simbolično, onda ih nigde nema. 

Matematično-realistički: od 500 ljudi koji dnevno posete ovaj blog, odnosno od 300 registrovanih čitalaca, tj. od 5 miliona i 690.000 poseta koje je ovaj blog za 10 godina imao, jedva 100 njih smatra da krem kremova ovog bloga vredi kupiti i posedovati na papiru.

Neizlečivo humanističko-optimistički: prodao si 130 primeraka knjige za koju se ne zna čak ni šta tačno ima u njoj, ni kako izgleda unutra, ništa – samo na ime i na koncept. Malo li je?

            Istina, može se i tako na to gledati: neki poginu od web marketinga i cyber trovanja reklamama, pa ne prodaju 130 komada svoje knjižice. Neki okače i sadržaj, i odlomke iz knjige, i trista čuda i muda, pa opet – muk.

            Ja sam, dakle, veoma zahvalan svima koji su se do sada pretplatili, i znanima i neznanima (a moram blago iznenađeno primetiti da je među pretplatnicima više meni nepoznatih ljudi, koje nikada nisam sreo, nego li znanaca); zahvalan sam i na njihovim delima, ali i na lepim rečima, komentarima, izrazima podrške i zahvalnosti. 

Prva strana knjige

Eto, možda ipak ne mogu da računam na 300 Spartanaca kad krenem u juriš, ali barem na 100-ak, izgleda, ipak mogu. Nije ni to za bacanje. Taman posla.

            Uglavnom, ja nisam nezadovoljan, ali ne mogu reći ni da sam prezadovoljan. Recimo da je to realno stanje u ovom trenutku, da je to NEKI pokazatelj NEČEGA, ali šta tačno ove cifre govore ostaje svakome ponaosob da tumači. Ja verujem da će veći deo tiraža od 500 primeraka biti prodat, u ovom ili onom vremenskom periodu, i guram dalje s ovim projektom jer mislim da ovaj Kult zaslužuje ovakav spomenik. Sad, da li će mu on biti nadgrobni ili ne, videćemo.

Zadnja korica knjige

            Anyway, pretplata traje još samo 5 (pet!) dana – tačnije, još toliko dana imate fore da, ako naručite knjigu, vaše ime bude navedeno pozadi u Izrazima zahvalnosti. To NE znači da knjigu ne možete naručiti kasnije – nakon isteka pretplate, tokom njenog štampanja, ili nakon što izađe iz štampe. Naprotiv: možete je kupiti kad god to poželite, DOK traju zalihe. Posle toga neće biti doštampavanja. Ko želi, može da mi piše na mejl dogstar666@yahoo.com radi dogovora o uplati i slanju.

            Znači: PDF prelom unutrašnjosti knjige finišira se u nedelju uveče, 3. marta, a knjiga počinje sa štampom u ponedeljak, 4. marta. Juče sam razgovarao sa štamparom, i dogovorili smo se da knjige meni budu isporučene najkasnije 25. marta, mada će verovatno biti gotove i nekoliko dana ranije. Bićete ovde obavešteni o tome kako se napreduje sa štampom, ali računam da će pretplatnici svoje knjige dobiti do kraja marta, odnosno verovatno će početi da im pristižu negde između 20. i 25.03.

            Do tada, evo kako izgleda finalna verzija korice, koju je izradila Tijana Jevtić (po mojim idejnim rešenjima).

A evo je i unutrašnjost knjige: za dizajn i prelom je zadužen David Tankosić, Orfelinova uzdanica, slikopisac većine Orfelinovih novijih izdanja, uključujući i VIŠE OD ISTINE.            

Sadržaj:

00) Rekli su o Kultu...

0) Predgovor: Čemu sve ovo

1) SKRAJNUTI HORORI

 

2) LISTE I IZBORI

3) MEJNSTRIM HORORI

 

4) TREŠ

5) TV SERIJE

6) SKRAJNUTI NEHORORI

7) MEJNSTRIM NEHORORI

8) CHETNIXPLOITATION

9) DOKUMENTARCI

10) FESTIVALSKI IZVEŠTAJI

11) STRANA HOROR KNJIŽEVNOST

12) DOMAĆA FANTA-HOROR KNJIŽEVNOST

 

13) TIRADE

            U jednom nedavnom intervjuu pitali su me: U najavi ovog izdanja napisali ste i da će biti nekih sadržaja premijerno objavljenih u knjizi, koji nisu vezani za sam blog. O čemu se tačno radi?

            Evo mog odgovora:

Bilo bi protivno samoj ideji i poenti ove knjige da sada pišem u izobilju neke nove tekstove, specijalno za nju, a na blogu neviđene. S druge strane, osećao sam potrebu da u njoj ipak pružim i nešto više od izbora onoga što su najverniji čitaoci mogli pročitati na blogu; neki specijalni dodatak, nešto više, samo za čitaoce koji nabave knjigu. Stoga dodaci na neki način izrastaju iz postojećeg ili se na ono sa bloga nadovezuju: recimo, dodao sam u knjigu neke spiskove i liste koje sam planirao da objavim na blogu, ali nisam stigao. Dopunio sam listu „Zapostavljeni horor filmovi“ sa nekoliko desetina naslova o kojima na blogu nisam stigao da pišem. Dodao sam liste „Oklevetani horori“ (Filmovi koji su mnogo bolji od reputacije koju među hororistima imaju) i „Oklevetani nastavci“ koji pokazuju da nastavak može biti odličan, pa čak, ponekad, i bolji od originala. Zatim, dopunio sam i zaokružio osvrt na knjigu jednog domaćeg autora, a tekstu o filmu Get Out dodao neka nova razmišljanja, na nekoliko stranica. I tako, dopune u tom stilu.

A evo šta su neke umne glave i istaknuti pregaoci na polju kojim se i Gul kreće imali kazati o ovom blogu i ovoj knjizi...

Rekli su o Kultu...

The Cult of Ghoul je više od hronologije čitanja jednog vrlo agilnog analitičara, od iskazivanja stavova povodom recentnih ili klasičnih žanrovskih i vanžanrovskih ostvarenja. Sada kada su najuspješniji eseji sa bloga sakupljeni u obimnoj knjizi, još se preciznije vidi domet Ognjanovićevog decenijskog diskurzivnog projekta: validnost ovog hermeneutičkog pristupa počiva, bez obzira da li se intonacija kreće unutar akademske retorike ili se predmetu prilazi sa relaksiranom ironijom, na vrlo personalnom, gotovo visceralnom praktikovanju tekstualne interpretacije. Zbog toga Ognjanović - kao što je to rekao Roland Barthes jednim drugim povodom - “nad onim što je tek napisao preko dana, noću osjeća strahova”: nije li taj intenzitet presudna karakteristika svakog predanog kritičkog govora.

- Aleksandar Bečanović, pisac (Opsjednutost) i filmski teoretičar (Leksikon filmskih režisera)

Bar, Crna Gora

Kult gula već od samog svog početka, postao je nezaobzilazan blog za sve koji se bavimo fantastičnom umetnošću na ovim prostorima. S njim je filmski i književni horor na Balkanu konačno dobio svoj stručan, ažuran i nemilosrdan glas, ili bolje vrisak, koji se čuje vrlo daleko. I koji je daleko najzabavniji, baš kad je najžešći. Čak i na tvoj račun.

- Tomaž Horvat, direktor Festivala filma i vina Grossmann

Ljutomer, Slovenija

U današnjem svetu, kada ozbiljni horor fanovi nemaju kuda da pobegnu od lažnog hajpa precenjenih novih filmova, kada, zdrobljeni brejnvošingom bezidejnosti, kreativnog kukavičluka i mediokritetstva aktuelnog horora u svim oblicima, još samo u maglovitom sećanju nosimo ideju kako bi prava horor kinematografija i literatura trebalo da izgledaju, The Cult of Ghoul je jedini koji će nas podsetiti gde smo izgubili mučki ubijene kriterijume i kako ponovo da ih pronađemo, i oživimo.

- Aleksandar Radivojević, dramski pisac (Samoudica, Strujosek) i scenarista (Srpski film)

Beograd, Srbija

Jedini domaći blog vredan posete u eri u kojoj su blogovi odavno prevaziđeni.

Jedina domaća internet adresa koja se, u doba nekulture, kulturom bavi na studiozan, dostojanstven i zabavan način.

Jedini izistinski domaći doktor strave i užasa u vreme kada je svakodnevica sama po sebi horor.

- Dušan Mladenović, urednik u izdavačkoj kući Veseli četvrtak

Beograd, Srbija

The Cult of Ghoul znatiželjnom čitaocu nudi panoramu prošlosti i sadašnjosti horora, učenu i naučno potkrepljenu ali i duboko strastvenu i - zašto da ne - pristrasnu što, kao u svakom kultu, traži voljno pokoravanje i uvažavanje do obožavanja ali zato nudi i jedinstveniji, širi, dublji, temeljniji uvid u suštinu žanra.

- Ilija Bakić, pisac (Bagra diše, Prenatalni život) i kritičar (101 lice fantastike)

Vršac, Srbija

Ghoulov blog danas ima status kultnog. Međutim, iza tog statusa kultnosti stoji eto već deset godina krvavog reda, rada i discipline kakvu samo jedan jedini doktor horora, Dejan Ognjanović, moze da ima. Njegova olovka možda često ne piše srcem, ali uvek besprekorno pogađa u njega, jer je na koncu stvari njegova kritika duboko istinska

i objektivna, svidelo se to nama ili ne.

- Miroslav Lakobrija, majstor za efekte maske

(Srpski film, Život i smrt porno bande...)

            Od mene toliko, za sada, na ovu temu. Pametnima dovoljno.