Pregrmeli smo koronu, vanredno
stanje, zatvorene knjižare, pad prodaje, nepredviđene gubitke, nagomilane
(tuđe) dugove – i uprkos tome srljamo dalje u napredak, kao da ništa nije bilo,
sa novom, jubilarnom 19. knjigom edicije „Poetika strave“! A nju čini zbirka
priča UKUS PELINA (Wormwood) koju je napisala i
premijerno 1993. godine objavila Popi Z.
Brajt. Tačnije, ta zbirka se 1993. zvala Swamp Foetus, a pod sadašnjim nazivom izašla je decembra 1995. Još
tačnije, Popi Z. Brajt se tada tako zvala, a sada se zove Bili Martin...
Pod bilo koji imenom i etiketom, ovo
je odlična, prvorazredna zbirka savremenog horora koja donosi blagi iskorak u
odnosu na naše dosadašnje jer sadrži i nešto malo eksplicitnog seksa i nasilja,
krvi i sakaćenja, nastavljajući, na svoj osobeni način, trendove začete u
Barkerovim Knjigama krvi, samo sa manje fantastike a sa više
mračno-morbidne nekro-goth poetike.
Popi Z. Brajt je početkom 1990-ih postala
kultno ime među ljubiteljima horora, a bila je i ikona gotičara, kako zbog svog
imidža (tada je izgledala kao mlađa i slađa verzija pevačice grupe Siouxie
and the Banshees) tako i zbog svoje proze u kojoj se na energičan,
dirljiv, proživljen, poetičan način spajaju gotik i splaterpank.
UKUS PELINA je njena prva i najbolja zbirka: njome je, zajedno sa svojim prvim
romanom, LOST SOULS, stekla status sveže krvi i nove nade horora koju su
hvalili svi živi, od Harlana Elisona
preko Pitera Štrauba do Dena Simonsa.
"Big talent gives off thermonuclear vibes. I
can feel them. . . this is the voice we're going to be hearing for a long
time."--Harlan Ellison
“Every page of Brite’s work stresses the beautiful
and heartbreaking strangeness of the world.”—Fangoria
Oni
koji duže prate moj rad znaju da sam još u prošlom veku, dok je Popi još bila
„vruća“, preveo njenu priču „Njegova usta
imaće ukus pelina“ a zajedno s njom i Lavkraftovu priču „Gonič“ koju je Popi tu
obradila i osavremenila, i onda analizirao njihove veze i odnose, sa fokusom na
motive otuđenja, dekadencije, morbidnosti, erotike i „nekrofilije“, u eseju pod
naslovom „Nekrofilija - nekad i sad“. Bilo je to daleke 1995. godine, kada su
ta dva prevoda i esej izašli u nekom broju fanzina Emitor (pozajmio sam ga
nekome i nije mi vraćen, tako da ne znam više ni koji je tačno broj bio!).
Zatim je ceo taj paket ponovljen u časopisu Znak sagite br. 5 (1998), a nešto potom je jedna pokvarena priređivačica, koju neću imenovati, u svojoj šugavoj „antologijici“ horora, koju neću reklamirati, bez pitanja i dozvole prevodioca, objavila ta dva moja prevoda. Kad sam pozvao izdavača na telefon, on mi je kazao da postoje dva izdavača sa istim imenom, i da on nije taj koji je ukrao moje prevode...
Zatim je ceo taj paket ponovljen u časopisu Znak sagite br. 5 (1998), a nešto potom je jedna pokvarena priređivačica, koju neću imenovati, u svojoj šugavoj „antologijici“ horora, koju neću reklamirati, bez pitanja i dozvole prevodioca, objavila ta dva moja prevoda. Kad sam pozvao izdavača na telefon, on mi je kazao da postoje dva izdavača sa istim imenom, i da on nije taj koji je ukrao moje prevode...
Pomenuti rad možete čitati u izboru mojih eseja STUDIJA
STRAVE (2008). I tako, moja dugotrajna ljubav prema Popi, a naročito
prema ovoj zbirci, koju smatram njenom najboljom knjigom (uz roman EXQUISITE
CORPSE), daje svoj plod u činjenici da, eto, u okviru „Poetike strave“
objavljujemo njene priče – i to, naravno, u
mom prevodu. Izuzetak je jedna priča, „Šesti čuvar“, koju je još 1990-ih preveo
Vasa Ćurčin, pa smo nju preuzeli od njega i nešto malo sredili.
 |
| zadnja korica |
Ovu zbirku čini 12 priča u kojima se mladi,
iskorenjeni, otuđeni autsajderi suočavaju sa mračnim, surovim, gnusnim, ali
mestimično i romantičnim svetom gde se ljubav, patnja, raspadanje, erekcija,
grobljanski ljiljani i smrt pretapaju u neobični gorkoslatki melanž meda, krvi
i pelina.
Got-rokeri, Sijamski blizanci,
gikovi, gulovi, gejevi, strava u Kineskoj četvrti, pevač koji ubija glasom i um
koji oživljava mrtve, duhovi gusara i čuvari zakopanog blaga, jeza provincije i
užas velegrada, zombi epidemija usred zlokobne indijske Kalkute, abortus u
pustoj ligotijevskoj industrijskoj zoni koji se pretvara u gigerovski košmar...
Sve to i još mnogo toga drugoga naći ćete u sledećim pričama:
Anđeli
Priča iz Džordžije
Njegova usta imaće ukus pelina
Opcionalna muzika za glas i klavir
Ksenofobija
Šesti čuvar
Nestali
Tragovi stopala na vodi
Kako ne izgubiti glavu u Njujorku
Kalkuta, Gospodar nerava
Stariji
Pepeo sećanja, prah požude
Pored njih, tu je, naravno, i iscrpni
pogovor dr Ognjanovića, pod naslovom „Ljuti
mladi goti“, kao i opširna, sočna Biografija
ove unikatno slikovite autorke retko živopisnog života.
Knjiga ima uobičajeni vrhunski
dizajn na koji vas je Orfelin već navikao: 250
strana u tvrdom povezu, šiveno,
sa koricama i unutrašnjim ilustracijama koje je sočinio velemajstor Ivica Stevanović.
 |
| Forzac knjige, by GigerIvica |
Pretplata za knjigu traje od
četvrtka, 4. juna, pa do petka 3. jula. Cena, samo kod izdavača, u pretplati,
iznosi 1.000 dinara (u knjižarama će
biti za oko 30% više). Izlazi iz štampe
početkom jula.
Ko želi da se proveseli, znate već proceduru: knjigu
treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj
računa 220-73108-85), a
pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i
naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju
naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.
Da li ste već nabavili naše prethodne dve knjige,
koje su iz štampe izašle tik pred pandemiju? Podsećam, početkom marta objavili
smo Lavkraftov BEZIMENI GRAD i Džejmsov OKRETAJ ZAVRTNJA! Njih kao i druge
Orfelinove knjige možete naručiti na pomenuti način.
Dve važne napomene:
1) Zbirka Le
Fanuovih priča KARMILA je pred rasprodajom! Ostalo je manje od deset primeraka kod izdavača: kad oni
odu, knjiga se više neće moći nabaviti kod nas. Kome je do sada ona promakla, a
želi da kompletira ediciju, nek ne čeka ni časa! Kad ode, otišlo je, a da li će
biti II izdanja, i kada – ko to zna?
2) Od 19 knjiga ove edicije (računajući
predstojeću, UKUS PELINA, koja izlazi početkom jula), dve su sasvim rasprodate,
nema ih više uopšte, a to su: ZAZVIŽDI I
JA ĆU TI DOĆI M.R. Džejmsa i PISAR TAME Tome Ligotija. Preostalih 17 knjiga, ako neko želi da ih kupi za
sebe ili za nekoga drugoga u kompletu,
umesto 15.800 din. koliko bi koštale komad po komad, sve zajedno se mogu kupiti
za 14.000. Ovo je tim bolje ako
znate da je to SVE što imate platiti, jer poštarinu (kurirsku dostavu) plaća
Orfelin! Dakle, svi vi „late bloomeri“, svi vi „kupujem poklon za muža,
devojku, dečka, brata, oca...“ – za manje od 120 evra možete dobiti 17
prvorazrednih, tvrdopovezanih, vrhunski dizajniranih, stručno prevedenih,
anotiranih i pogovorima obogaćenih knjiga strave.
Pametno
potrošite svoju Covid-19 pomoć i kupujte direktno od Orfelina!
Naravno, ko više voli moj dodir, imaću i ja nešto
malo Popi primeraka kad knjiga bude izašla...
Još se dvoumite?
Evo nekoliko fragmenata o Popi iz knjige Gothic:
Four Hundred Years of Excess, Horror, Evil and Ruin (Fourth
Estate, 1998) by Richard
Davenport-Hines:
„U srednjoj školi bila je žigosana kao komunjara od
strane klinaca koji su bili za Regana i ostavljali joj pretnje smrću u školskom
ormariću. Posle toga radila je kao gurme-slatkišarka, starala se o miševima,
bila model za slikare i egzotična plesačica; obožavala je slatke momke i sa
dvojicom igrala u erotskom filmu Džima Herberta Džon Pet (John Five).
Vratila se 1993. da živi u Nju Orleansu sa dve mačke, dva momka i albino
kraljevskom zmijom. Bila je sveštenica u Crkvi Subgenija (The Church of
SubGenius).“
--str. 359
„Vampiri i serijske ubice u prvom planu njene proze
podsećaju na De Sadove protagoniste: oni možda privremeno daju oduška svojim
žudnjama, ali njihovi apetiti su nezasiti i oni nikada ne dostižu nikakav mir.
Poput sadovskih tirana, njeni dominantni likovi su isto toliko ograničeni
svojim prirodama kao i oni slabi koje preziru i podređuju. Sve njihove budne misli
mora da su posvećene tome da budu ono što jesu. Seksualna žudnja je odvojena od
svega drugog sem egoizma. Žrtve njenih vampira i serijskih ubica ogoljavaju se
pred uništenjem sa zavodljivom pasivnošću i uživaju u svojim činovima
predavanja, pa opet oni imaju više slobodne volje od njenih ubica i
zlostavljača koji su prinuđeni da sebe podrede ritualima i apetitima koji ih
uzbuđuju i zadovoljavaju. Kao što je de Sad potvrdio postojanje zla usred doba
Prosvetiteljstva i njegovog optimizma, tako je i Brajtova (koja je bolji
stilista i ima finiju imaginaciju) iznova potvrdila da je zlo fundamentalni
modus postojanja. Ona, poput de Sada, izgleda da oseća kako društvo ne samo što
sputava nego i kriminalizuje instinkt.“
--str. 359-60
„Kaznoljubivost buržoaskog morala voli da nameće
tragičnu sudbinu onima koji krše pravila, kako su to razumele En Redklif i
druge rane gospodstvene gotičarke; ali Brajtova odbacuje ovu zgodnu rutinu.
Njeni protagonisti predaju se tragediji i uzdižu stradanje. Za njih je priča sa
bilo kakvom etičkom utehom izdaja čovečjih istina. Oni prave vrlinu od
napuštanja; oni se odupiru idealima kućevnosti i sjedinjavanja koje prodaje
diznijevski kapitalizam; oni se opiru dosadnoj ništavnosti bljutavih konvencija
sa nihilizmom koji je sve samo ne dosadan.“
--str. 362
A evo šta veli jedna druga studija o savremenom
hororu:
Gina Wisker, Horror Fiction, Continuum, New
York/London, 2005.
„Proza Popi Z. Brajt je bogata, telesna, i
kitnjasta. Njeni likovi su izvučeni iz adolescentskih i postadolescentskih
podzemlja postvijetnamske, blazirane omladine. Naročito se njene priče o
vampirima usredsređuju na iskorenjenost i besciljnost konformističke srednje
klase, ambiciozne egzistencije jednog društva koje je žrtvovalo generaciju
mladih ljudi kako bi sagradila branu od poplave komunizma u jednom dalekom i
nezamislivom mestu (i izgubilo). (...) Za generaciju Brajtove, američki san bio
je konstrukcija koja je mogla da se nosi sa drugim televizijskim
konstrukcijama. Zajedno sa time, rodne uloge videle su se kao performansi, koji
se lako mogu podriti, dok su konformizam i samozadovoljstvo bili pogrešno
postavljeni, nerealni ako ne i opasni.“
--str. 107
U
predgovoru njenoj zbirci Are You Loathsome Tonight? evo šta kaže Peter Straub:
„Poppy
Z. Brite never really goes where you expect her to. While circling over certain
common themes, she is waiting to sink her teeth into her obsessions. Every
fiction writer worth reading for more than the sake of a momentary distraction
hovers over the chosen territory in precisely this manner, hawklike, obsessed,
awaiting the opportunity to plunge.“
--str. vi