***(*)
3+
Zamisao u korenu ovog zapleta je slična kao u 28 DAYS LATER – nisu zombiji nego „zaraženi“, živi ljudi, samo što ovi nisu braindead rage „zombies“ nalik pobesnelim divljim životinjama, nego zadržavaju jednu dozu primalne (ne)ljudskosti, u smislu da mogu da budu svesno i maštovito zli i sadistički – da se naslađuju nanošenjem patnje i bola, da se cerekaju i zabavljaju dok siluju, kolju i muče, da se obuzdaju kako bi se pravili normalni i tako obmanuli žrtve… Otprilike kao u strip serijalu CROSSED.
Sve je to odlično, dinamično režirano, uzbudljivo je, frenetično, mestimično baš maštovito i subverzivno na nivou detalja, npr. kad zvaničnici pobesne usred javnog obraćanja, jedan dok govori na razglasu, pa počne jezivo da preti šta će da vam radi, a drugi pred TV kamerama u obraćanju naciji!
Ovako bespoštedan splatter odavno nismo videli ovako meraklijski urađen, i u najvećoj meri old school, znači odlično napravljeni praktični efekti a ne ona kompjuterski nacrtana crvena govna koja nikad, nikad ne šikljaju i ne prskaju kako u prirodi treba i kako Gospod zapoveda!
Scena u metrou, razrađeni splatter set-piece, ući će s pravom u sve antologije filmskog krvopljusa!
Kast je prilično dobar za ovaj rudimentarni koncept: dopadljivi mladunci u glavnim ulogama (sticajem okolnosti razdvojen par koji bi da se opet spoji, ali protiv njih je čitav grad naprasno pobesnelih sadista)
i memorabilan zlikovac, jedan dirty old man iz metroa koji se navrzao na devojku našeg glavnog junaka. Plus čitav niz zlikovaca i žrtava koje sretnemo usput da zapapre ovu ljutu čorbu, odnosno paprikaš.
I sve je to lepo tokom više od 2/3 trajanja, ali pred kraj se malkice izduva i raspletu fali udar koji bi morao imati. Nije kraj loš, samo je toliko intenziteta već bilo izbačeno pre njega da, kad dođemo dotle, već smo iznureni od toliko intenzivnog krvoliptanja, od drame i melodrame, a offscreen dešavanje kojim se vezuje mašnica ipak je trebalo nedvosmisleno prikazati, ili ako baš mora sugestija, i ona je morala biti konkretnija.
.jpg)
Debitant Rob Jabbaz – Kanađanin, gastarbajter na Tajvanu! – ovim je filmom sebe definitivno stavio na mapu, pored ostalog i dobivši Zlatnog Ghoula za debi-reditelja! Pokazao je retko viđenu spremnost da se bude šokantan i kontroverzan i eksplicitan, a da se (za stidnu dlaku ili dve) ne ode u notornost npr. SRPSKOG FILMA, kojem ovde omažira na najmanje jednom mestu (šifra: skullfuck, odnosno „jebem te u glav’!“).
Sad, moglo bi se reći da je fundamentalno subverzivni koncept tražio još više perverzije i explicitnosti (recimo kao u orgiji boleštine zvanoj CROSSED), i da je u tom smislu ovo dooonekleeee film kompromisa, film koji -sa svim tim krvopljusom!- ipak hoće da bude i komercijalan, gledan, cenjen.
Hell, pored grdnih žanrovskih festivala igrao je čak i na Sarajevo film festivalu: šta bih dao da sam se našao u sali gde je on prošlog leta igrao pred babama i muškim tetkama što otkidaju na odvratno negledljive „angažovane“ dramurdetine što se natječu za „Srce Sarajeva“! Ali ja s tim nemam veliki problem. Ako je alternativa tome da svojim prvim filmom sebi puca u nogu i karijeru, kao Srki Spasojević sa SRPSKIM FILMOM, onda bolje ovaj i ovakav „kompromis“.
Na Jućubu imate njegov kratki lavkraftovski film CLEARWATER: nije to mnogo više od stislke vežbe i isprobavanja specijalnih efekata, ali lepo je znati da je u planu da od ovoga napravi dugometražni body horror film.
Pored njega, imate na istom mestu i tri ranija animirana filma (takođe žestok splater i ludilo), GREAT DAENA: PAIN AND CRUELTY, GREAT DAENA: A FATEFUL ENCOUNTER i FIENDISH FUNNIES, pa ih potražite i pogledajte tamo, dok čekate da SEDNES procuri. Trenutno, koliko sam uspeo da zapazim, još nije na netu.
Znači, dok ne stigne MESO sa KRVAVICAMA, evo nešto malo Šahbazovih filmića za meze:
https://www.youtube.com/watch?v=6qaqyTLzCI0
https://www.youtube.com/watch?v=FRUlTP418lY
https://www.youtube.com/watch?v=L6TjrwlyuwI
https://www.youtube.com/watch?v=U5zaVOiEG4o
