KLANICA počinje!

 

Danas, 1. jula 2022. počinje Slaughter Horror Film Festival, iliti Slaughter: festival umetničkog horor filma.

naslovna strana kataloga

Neka vas ne zbunjuje što organizator, Komplos Art Factory, još ne može da se opredeli kako se tačno zove festival. Ovaj festival tek treba da se definiše, da se artikuliše. Da se opredeli za jedan font, jedan dizajn. Da stvarno postane brend.

murali by alexa skočajić

 

U teoriji, ja (kao umetnički direktor, zadužen pre svega za filmove) znam šta bih hteo i voleo. U praksi zvanoj Srbija danas šta će od svega biti zavisi i od organizatora, i od publike, i od podrške tzv. „šire društvene zajednice“ --- i od mene. Da, zavisi i od toga koliko ja budem zadovoljan ovim iskustvom. 

Za sada nemam većih zamerki, ali ono glavno još nije počelo. Kad pregrmim ova tri dana – festival, podsećam, traje čitav vikend, od petka do nedelje (1-3. jul) – kad ispod svega podvučem crtu, videću gde smo bili, šta smo (u)radili, i je li imalo za koga i za šta.

 

Nemojte pogrešno da shvatite ove redove: ako zvuče suzdržano, to nije zato što ima nekih problema, senki, nevolja; nije da se bilo šta tu klima i ljulja (a voleli bi neki to, znam). Ne. 

Stvar je samo u tome da sam po prirodi skeptik, sumnjalo u sve oko sebe (ali ne i u sebe, bar kad je horor u pitanju), i svesno se suzdržavam od euforije. Verovaću da je ova stvar super onda kad vidim, doživim, naživo, da je super.

mesto za egzekuciju

 

Juče sam otišao u Doljevac na pres konferenciju, a onda s nekolicinom predstavnika lokalnih medija svratio i do poprišta festivala, nekadašnje klanice, sada u procesu transformacije u „umetničku fabriku“. Fotke koje ovde vidite načinio sam tom prilikom. Shvatite ih kao privju onoga što vas čeka. Ali imajte na umu: snimane su tačno u podne jednog vrelog, sunčanog letnjeg dana, pod nemilosrdnim suncem. Sasvim druga atmosfera biće uveče, kad ta vrela kugla zađe za brda… Zato, dok gledate ove fotke, upotrebite malo mašte.

 

Po čemu se ovaj festival razlikuje od svih drugih filmskih koje znam?

 

Izdvaja se po svom pank etitjudu. Dok se svi drugi domaći festivali (a i strani) upinju iz petnih žila da stvore ugođaj svečanosti i glamura, sjaja i zvezda, spektakla i super-normalnosti, Slaughter Fest (što mu nije zvanično ime, nego moj lični, privatni naziv) uopšte ne skriva, već ogoljava to da svoju srž ima baš u činjenici da se nalazi usred ruine.

 

Drugi festivali u Srbiji zamazuju gipsom pukotine u zidovima, krpe poderotine i vade fleke i metu pod tepih štroku koja je svuda u ovoj nesrećnoj, raspaloj, iznutra truloj zemlji – a onda preko tih pukotina i štroke prostiru crvene tepihe, bacaju šljokice i glume normalnost.

 

Dovode vam „zvezde“ u skupim smokinzima i šljaštećim haljinama, starlete, nakoksane „veličine“, zadrigle bicmane čije tesne košulje jedva zadržavaju nabreklo salo --- i preko vašeg suvog ’leba bacaju nešto malo Igara kako bi vas zamajali prividom da je sve okej, sve je normalno, sjajno i bajno, Zlatno doba, maltene, a za dve, najviše tri godine kakvih će tek čuda i glamura biti…

 

Uglavnom: ohhh Kultura, ohhh Umetnost, ohh Mecene, Ktitori, Ministri, Poverenici za Kulturu, Producenti, Tajkuni i njihove trofejne ženice – i tabloidi sa svojim fleševima, paparaci-predatori koji čekaju da nekome ispadne sisa, da provire gaćice, da se neko saplete, da neko na crvenom tepihu ogovara nekoga, opljune po konkurenciji, izjavi nešto „senzacionalno“ što će sutra da se raskreči u drečavi naslov…

 

Slaughter Fest nije takav. Ništa slično. Ni blizu.

 

Slaughter Fest zna da se nalazi usred propasti – u jednoj od siromašnijih opština jugoistoka Srbije, u ostacima palog giganta, srozane slave, zamrlog sjaja – i svoj imidž, svoje postojanje i smisao crpe baš iz toga. Ne šminka leš, kao toliki drugi, nego kaže: evo leša, evo propasti, ruine, usred toga smo, jednom nogom u grobu – i baš sad i baš tu, u tom grobu, zaigraćemo, zapevaćemo. Gledaćemo horore. I slušati metal.

horor starleta

 

Horor i metal. Dva najmoćnija oružja protiv snobova, pozera, fensera, skorojevića, nabeđenih „kulturnjaka“, umišljeno „finih“, nadmenih pratilaca „uzvišenih“ kulturnih sadržaja, onih što „to“ ne gledaju, što „to“ ne slušaju... Horor je krst, metal je beli luk protiv tih ogavnih vampira.

zlatna macola

 Slaughter Fest je jedno veliko pankersko JEBITE SE svima njima.

 Ali, takođe...

Slaughter Fest treba da bude cvet koji izrasta iz ruševine.

 

Dođite i budite deo toga. Podsećam, filmovi su džabe, pivo i kokice su džabe, prevoz iz Niša je džabe (bila je opcija i za prevoz iz Leskovca, ali čujem da Leskovčane horor slabo zanima, premalo ih se prijavilo, ako je uopšte iko; sad sam proverio: iz Leskovca sam imao ukupno 4 kupca DIVLJE KAPELE)…

teatro grottesco

 

Budite deo istorije. Jer, to je u ovom slučaju neminovno, kako god da okrenete.

 

Ako ovaj festival iz nekog razloga „pukne“ i ne desi se ponovo nikad više – onda je ovo unikatna prilika, sad ili nikad, da ga overite, kako biste sutra pričali drugarima ili potomcima, if any: „Hej, sećaš se ono kad su u klanici, u Doljevcu, pokušali da naprave horor festival? Šteta što ništa ne ispade od toga, a uopšte nije bilo loše!“

 

Ako, pak, na moje zaprepašćenje, festival zaživi, pusti koren, i razvije se dalje (onako kako je, na moje zapanjenje, uz svu moju skepsu, procvetala i razvila se edicija „Poetika strave“ kod Orfelina) – onda je ovo opet istorijski trenutak, i ako ga overite, moći ćete sutra da pričate drugarima ili potomcima, if any:

 „Jebo te, znaš li ti da sam bio na prvom izdanju Sloter Festa, tad kad niko nije ni znao za to, kad nikog iz ekipe nisam mogao da nateram da odemo, kad su svi sumnjali, bili u fazonu ’Ma daj, ko će da ide u to selo da bi gledao horore i slušao metalce, ajmo bolje u kafić prekoputa’ – da, tad, kad su svi govorili tako, bio sam među onima koji su rekli: ’Ma daj da odem, da (pr)overim, da vidim na šta to liči, baš zato što ne liči ni na šta drugo u ponudi’“…

9-D cinema, sa kratkim horor filmovima

 

I u jednom i u drugom slučaju, ko bude došao, imaće o čemu da priča…

 

Podsećam vas da konkretnije o festivalu, programu, satnici i gostima imate u prethodnom postu, OVDE.

 Evo i kratkog TV priloga u kojem govorim o ovom festivalu za nišku TV Belami:

https://www.youtube.com/watch?v=W2fLKBCftDc 

 

* * *

 

Toliko o tome.

 

A sada, kratak sadržaj budućih nastavaka.

 

Izašao je iz štampe moj MAGNUM OPUS, moj doktorat, POETIKA HORORA, 2. izdanje. Ovog puta u prikladnom, tvrdom povezu, na 580 strana velikog formata objašnjen je nastanak i razvoj horor književnosti od sredine 18. do kraja 20. veka.

Zajedno s tom knjigom, stigla mi je i 26. lepotica iz edicije „Poetika strave“, PARAZIT A. K. Dojla.

Nekima koji su hteli da ih kupe direktno od mene poslao sam primerke juče.

Ostali će morati da se strpe par nedelja, jer od danas pa do 20. jula neću znati gde sam.

Zašto?

Zato!

Čim pregrmim SLOTER FEST, koji se završava 3. jula uveče, iza ponoći, već u utorak 5. jula biću u Beogradu, na festivalu ART-ANIMA, u Poletu (Cetinjska 15), gde će se desiti prva javna promocija moje nove zbirke DIVLJA KAPELA. Tačno u 20.20 h. Tom prilikom moći ćete da kupite KAPELU, PROKLETIJE, KULT GULA i poslednje primerke NAŽIVOG.

 

Pravo odatle idem u Sloveniju, na GROSSMANN FILM & WINE FESTIVAL, gde ću voditi javni razgovor sa Džekom Šolderom, rediteljem dva horora koja snažno obožavam (ALONE IN THE DARK i HIDDEN) i gde ću intervjuisati Roberta Englunda (Fredija Krugera).

 

Ako želite da naručite moje knjige, slobodno mi pišite i dalje, ali imajte na umu da vam ništa ne mogu slati dok se ne vratim kući, negde oko 20. jula.

 

Over & out.