понедељак, 28. новембар 2022.

DASHCAM (2022)

***
3+

Glavna stvar u ovo današnje krizno vreme jeste – kome sad verovati? Vi imate mene, ali koga imam ja? Skoro nikog pouzdanog u belome svetu (izvan, recimo, Kima Njumena) da proceni vrednost nekog filma i pre mog gledanja me uputi šta je šta i kakvo je šta. A on o ovom filmu još nije pisao.

I tako, dopustio sam, predugo, gomili internet debila (random rivjua koje sam pogledo na netu) da me svojom uniformnošću, konsenzusom, ubede kako je DASHCAM slab, jedva gledljiv ili negledljiv film o nekoj užasno iritantnoj osobi kojoj se dešavaju neke slabo zanimljive stvari. Ta osoba je ne samo iritantna kao karakter, nego je i nosilac nepopularnih (antivaxerskih, desničarskih, teorijozaverskih, rasističkih) stavova – a igra je ne glumica nego stvarna ličnost takvih stavova (za film malo prenaglašena), nekakva desničarka-Vlogerka koja se vozika kolima naokolo i improvizuje skatološki vulgarne rep stihove na osnovu komentara koji joj stižu na ekran in vivo!

To, u spoju s naslovom (koji me asocira na beskrajne statične kadrove), meni je stvorilo sliku a) ravnog, dosadnog filma, maltene celog u jednom kadru, b) gde sve vreme imam da gledam/slušam nekog ženskog debila, i gde me, stoga, neće ni zanimati njena sudba, odnosno dal će da preživi kakav god horor da susretne, i c) koji se, kao i većina FFF-a, sastoji od oko sat vremena praznog nagvaždanja i sviranja kurcu, i možda 20-ak minuta nekog kvazi-dešavanja. Pa nema većeg pakla nego biti zatvoren u autu zajedno s nekim debilom koji neprestano melje svoje debilnosti! Neka, hvala, mislio sam ja.

Ali, neki đavo mi ne dade mira. Plus, jedan drugar reče da to uopšte nije tako loše, dapače. Ajd baš da vidim, rekoh, bez mnogo nade i ne znam kakvih očekivanja.

Kad ja tamo, a ono! Jebote! Ne samo što nijedna od tri glavne gorenavedene a-b-c- predrasude nije tačna, nego ispade da je ovo jedan od filmova godine! Pričajte mi o skrajnutim, nedovoljno hvaljenim hororima novije proizvodnje! Dok svi otkidaju na onu prehvaljenu budalaštinu SMILE (2+, max 3- na mojoj skali!), niko, ili malo ko, hvali DASHCAM! Greška, deco!

DASHCAM je jedan neverovatno wicked film, u najboljem smislu reči: zločest, vickast, duhovit, maštovit, nepredvidiv, ludački smeo… I veliki deo smelosti i bezobrazluka sastoji se upravo u tome što su uzeli tu neku opskurnu, ali na netu ne sasvim nepoznatu ženicu koja ima nekakav svoj Vlog, šta li je, i metnuli je, praktično „as herself“, u jedan sve luđi, sve preteraniji horor scenario.

I odmah da kažem: nek jedu govna svi oni koji su ikada ocrnili ovaj film zbog te likinje – mamlazi ćoravi, pa ona je pravo blago! Najzad jedan ZABAVAN lik u hororu a da ne spada u uobičajene kliše likove (mlada majka, novinarka-istražiteljka, nečija cura/žena) – najzad neko ko je dovoljno problematičan da ne znaš smesta u koju fioku da ga/je smestiš, šta o njoj da misliš, šta o njoj da osećaš – ali je, i ovo je glavno, ona dovoljno vickasta, harizmatična i zabavna za gledanje (šta god mislili o njenim stavovima) da apsolutno nosi ovaj film i njegovo je SRCE. Ja sam u ovom filmu uživao NE UPRKOS (kako kazuje većina na netu koja nije ocrnila film), nego ZBOG nje!

Inače sam oduvek, i kao gledalac/čitalac, a i kao pisac, voleo likove koji nisu smesta simpatični – ili nisu UOPŠTE simpatični (pogledajte sva tri moja romana kao dokaze toga!). Bauk „simpatičnog, pozitivnog lika“ hara hororom, ali meni su uvek bili draži oni u sivoj zoni, kao npr Maks Ren iz VIDEODROMA, nego dobrice koji nose sve opšteprihvaćene vrednosti, stavove i ponašanja prosečnog Malog Đokice. Ne volim da mi film govori šta o nečemu da mislim, i ne volim likove koji su jasni tipovi, jasno ofarbani crnim ili belim bojama.

Ukratko, da ne dužim, neverovatno je OSVEŽENJE, danas, u ovom MULJU polit-korektnosti, imati MUDA da publici u centar pažnje smestiš osobu upitnih stavova i ponašanja, ali koja, ipak, ima i nešto šarma, dakle koja nije KARIKIRANA. Pa jebote, bolje ćete razumeti te s kojima se ne slažete ako ih sagledate na ovakav „as is“ prikazan način, nego da ih parodirate do nivoa karikature i onda se smejete ne njima nego tom svom karikiranom konstruktu i tapšete sebe po ramenima koliko ste vi, za razliku od njih, pametni.

Dakle, likuša je SUPER (naglašavam: super je kao filmski lik a ne kao neko s kime bih se u životu, ili čak i na fejsu, družio!); ona ne da nije nedostatak (što je konsenzus među publikom/kritikom!), nego je jedan od dva glavna kvaliteta ovog filma. Koliko je njen (prenaglašeni) lik USPELA PROVOKACIJA, svedoči i ovaj detalj iz jednog rivjua: „Animal lovers will turn against her early on when she’s seen saying goodbye to her cat and then locking up her apartment, having evidently made no arrangements for the kitty’s care during what will likely be a long absence.“ Njen lik je, prosto, jedan veliki FUCK YOU svim prezaslađenim licemernim Dobricama i Patkicama i Mačkicama… koji možda jesu u pravu i možda su na pravoj strani istorije, ali su takođe smrtno dosadni, mrtvi u duši i, prosto, smarači. Pazi molim te, „Mnyje ostavyla svojy macy na čyvanje…“

Drugi glavni kvalitet: HOROR! O, da, scenario u koji se ova uvali kad joj za grdne pare uvale da odveze kolima jednu babu s kraja na kraj grada je prilično dobro osmišljen (mada sa mnogo elipsi i nedorečenosti, ali ne smeta) i vanredno dobro realizovan! Ima ovde ambiciozno zamišljenih scena gde se, bez vidljivih montažnih rezova, u „istom“ kadru dešavaju neverovatne stvari – kako pirotehničke i mehaničke, tako i od body horror sorte.

Ima tu bezobrazluka i na nivou vulgarnih verbalnih baraža koje ova rafalno ispaljuje na sve oko sebe, ima i infantilnog gross-outa (kad se ta baba usere u kolima), ali i vrlo fino izvedenih gadosti vezanih za kidanje kože, lomljenje ruku i drugih vrlo krvavih dešavanja…

Istina, ova likuša neće biti toliko kontroverzna i antipatična srpskom gledaocu koliko je američkom, zato što prosečan srpski gledalac manje-više deli njene nazore, ali u svakom slučaju DASHCAM je jedno veliko osveženje i u FFF-u i u hororu uopšte, i meni će definitivno biti u top-5 horora ove godine (za sada 1. mesto ima TERRIFIER 2, nedavno ovde prikazan).

Ako bih imao neke zamerke na ovaj odličan, prezabavan film, to su sledeće: 1) iako se ovde neki retko viđeni/neviđeni efekti postižu baš zahvaljujući FFF formi, voleo bih ovaj plot videti ispričan standardno, sveznajuće, bez drmanja i mrdanja kamere po mraku, jer odovoljno je svež i jeziv da bi ga vredelo videti i „normalno“ ispričanog  – nekoliko scena u kojima lik sa kamerom trči noću po šumi ili gde god i neprestano dahće, kuka i psuje stavljaju na probu moje tanke živce po tom pitanju; 2) na kraju film prećera sa sprdačinom i ono što je mogao biti vrlo morbidan i gadan horor ipak odvede više u komediju i zajebanciju, pa je donekle i šteta što ovaj scenario nemamo u strejt horor aranžmanu; 3) a u tom smislu je i odjavna špica, koja traje oko 10 minuta, gde se i poslednji zaostatak jeze iz filma rasprši u (istina) neviđenoj sprdačini, kada se imena članova ekipe javljaju dole levo u uglu kadra, a ova likuša improv-repuje/fristajluje najvulgarnije stvari o njihovim imenima, praveći neke debilne rime i skatološko-seksualne reference.

P.S. UPOZORENJE! 

Postoje dva jebena nova filma koji se jebeno zovu DEŠKEM, jedan iz 2021, drugi iz 2022. Zašto ne postoji neki zakon protiv toga, jebem im mater?! Dva puta skidam pogrešan, jer je pogrešno označen na sajtu (piše da je ovaj, a zapravo je onaj)!!! Taj drugi je ok triler, ali ne baš nešto mnogo gromopucatelno. Ovaj DASHCAM koji vam ja hvalim režiro je ROB SAVAGE (reditelj sasvim solidnog FFF-a HOST, 3- od mene), a gl. likušu (tj. samu sebe) „igra“ Annie Hardy. Sevidžov sledeći film zove se NIGHT OF THE GHOUL (po istoimenom stripu), pa vi vidite…

S.P.S. Trenutno na IMDB-u ovaj film ima ocenu 4,7. Ako ste dovoljno bezveznjak da se rukovodite time, eto načina da vam promakne ODLIČAN film koji gomile GLUPAKA nisu umele da skontaju kao jednu od najsmelijih i najluđih zajebancija u hororu još od zlatnih dana Frenka Henenlotera!

P.S.S. Kao što ja to uvek ponekad kažem, DON'T BELIEVE THE HYPE UNTIL IT'S GHOUL'S HYPE!