Crtež: Richard Korben
Scenario: Jan Strnad
Broj strana:160
Dimenzije: 210 x 285 mm
Povez: tvrdi
Štampa: Kolor
Izdaje: Lokomotiva d.o.o.
Cena kod izdavača
2.800 din+ POŠTARINA
https://lokomotiva.rs/product/svet-mutanata/
Svet je otišao dođavola. Kad, kako, zašto? Koga je briga!?
Možda je oduvek bio dođavola,
samo je u nekom proizvoljnom trenutku kritična masa stočnosti ljudske stoke sve
oterala preko ivice podnošljivog, i svaki privid poretka (tzv. civilizacija)
srušen je.
U krhotinama i otpacima nekadašnjeg „normalnog“ sveta teturaju se – mutanti. Degeni. Hibridi. Ljudi-zveri, gonjeni krčanjem creva i nadizanjem kurca. Volja za moć. Zapišavanje teritorije. Borba za ženku, za porod, za sklonište, za malo topline… Za u se, na se i poda se.
Svet mutanata – ili naš svet,
samo malko pojačan? Ne znam; otidite u najbližu kladionicu, ili na stadion, ili
na splav, pa mi dojavite.
Razlika je, reklo bi se, samo u intenzitetu. U koloritu.
Korben je ovde u svom izraženije karikaturalnom izdanju, GROTESKA vlada, stilizacija je snažna, ne samo u koloru nego i u anatomijama, skraćenjima, perspektivama, (dis)proporcijama. Pa ipak, na delu je za njega osobeni spoj karikaturalnosti i realizma – negde skoro do nivoa fotorealizma, a odmah zatim – gruba hiperbola.
O čemu se tu radi?
To je, kad god govorimo o
Korbenu, sekundarno pitanje, a ovde možda i više nego u drugim njegovim
radovima. Recimo, bizaran je podatak da je on scenaristu, Strnada, angažovao
tek na sredini druge epizode, kad je osetio da mu fali neko ko bi vodio i
razvijao kakvu-takvu priču.
To nam govori da priča ovde
postoji pre svega kao izgovor da bi Korben crtao ono što mu se crta. Imate
problem s tim? Ja nimalo – dapače, smatram to izvanrednim pristupom. Većina
današnjih crtača su zanatlije koji vezuju konja gde im gazda kaže, odnosno
crtaju ono što se traži, što se prodaje, što „ide“, što je „in“. Najveštiji
među njima dovijaju se da u to „in“ ubace na kvarno i delić sebe, pa kolko im
dopuste, tolko im bude. Ako uopšte.
Korben je nastao, stasao i sazreo u jednoj ranijoj, sočnijoj, ljudskijoj fazi strip istorije, pa mu se moglo da crta za fanzine, ili male časopise, ili za svoj SAMIZDAT – prosto, da bi radio ono što se njemu radi.
Baš ste zapeli za zaplet? Nek vam bude: mišićavi ćelavko, Dimento – nešto kao Den, ali sa pantalonama, dakle bez stalno landarajuće kurčine – luta bespućima i ruševinama sveta koji je tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, tj. njegovoj, koju neprestano neko pokušava da nasamari na ovaj ili onaj način, da ga iskoristi za ovo ili ono.
U tom svetu on pokušava da očuva to malo prostodušne dobrote u sebi, a svetalce nade za to pruža mu sisata ženska koja sa obzorja tog sveta polagano ulazi u njegov centar.
U pokušaju da joj pomogne, nakon što bude gadno, grupno, mutantski silovana (!), on je nosi u jednu vojnu bazu, gde se kriju nemutirani ljudi (nalik onoj iz DAY OF THE DEAD) – ali da li će vam zaista biti spojler ako kažem da se oni ispostave isto takva exploatatorska čudovišta kao i ona u spoljašnjem svetu?
U ovom istom albumu nalazi se i SIN SVETA MUTANATA – vickasto nazvani nastavak, tim pre što je u njemu glavni junak zapravo ćerka onog ćelavka iz I toma, po imenu Dimenta. Pošto je ovo strip Ričarda Korbena, naravno da je ćelava i da ima velike sise.
A ima i velikog grizli međeda
uz sebe, kao prijatelja. Njih dvoje idu ka čovekolikoj zajednici na jednom
ostrvcu, koju vodi tatin stari prijatelj. Tamo bi trebalo da nađu sklonište –
avaj, na putu do tamo staze im se ukrštaju sa nizom neverovatnih karika… ovaj,
likova, manje-više mutanata, koji imaju svoje sebične agende i planove.
Sve te prilično neobavezno, lagodno, skoro proizvoljno nabacane epizodice ipak se nekako, manje više linearno, dovedu do spajanja i kulminacije u eksplozivnom kraju…
SVET MUTANATA i SIN SVETA MUTANATA spadaju u glavna Korbenova dela, i za svaku pohvalu je što ih najzad dobijamo u vidu albuma – do sada su našim čitaocima bili dostupni samo u skrnavim, seckanim oblicima od po 4 stranice u Spunk Novostima i u Stripoteci, početkom 1980-ih, i od tada pune četiri decenije nigde ništa.
Iako ovaj strip (još) nije prošao kroz Viljarubijin tretman restauracije i remasterovanja (što se ponegde vidi), ovo je ultimativno trenutno dostupno izdanje, sa dodatnim tablama u odnosu na one iz Stripoteke, sa pratećom galerijom korica i sa kraćim uvodima i pogovorima koji vam jasnije upotpunjavaju ovaj SVET.
Štampa i povez odlični, papir i korice takođe, prevod by Draško Roganović odličan – sem u rutinskoj odluci da se slomljeni mutantski jezik postapokaliptičnog doba prenese gomilanjima infinitiva (ja tebi slomiti glavu, ti meni dati jelo, ja tebi jebati mater itsl) što na srpskom deluje napadno neprirodno i bezvezno. Kad se Srbi slome i pretvore u gomilu mutanata (a pitanje je dana!), to teško da će zvučati kao „kako mali Đokica zamišlja Tarzan-Ingliš“. Ja bih to rešio drugačije (ja tebi slomim glava, ti meni daš jelo, ja tebi jebo mater, itsl). No, to je cepidlačenje u inače dobro, vickasto obavljenom poslu.
Ko zna šta valja, kupiće sebi ovaj 2-u-1 masterpis, a ako vam finansije dopuštaju, o istom trošku obavezno kod istog izdavača uzmite i Korbenovog DENA (vol. 1), o kojem sam ranije već pisao hvalospeve na blogu, npr. OVDE.
Za svaku pohvalu da je i Denovo izdanje expresnom brzinom došlo do nas, samo 3-4 meseca nakon američke premijere remastera. Nažalost, vol. 2 kasni i u USA, bio je najavljen za novembar ’23. a sad ga vidim pomerili za april ’24. Nadajmo se da Lokomotiva stiže sa srpskim izdanjem ubrzo za njima! Jer to se definitivno MORA imati.
