недеља, 4. фебруар 2024.

NOVI HORORI: kraj 2023

 

Neću se izjasniti o tome kakva je 2023. godina bila za filmski horor dok ne overim još nekolicinu naslova koji su mi dosad izmicali – za sada, rekao bih da je bila prilično tanka i bleda, s tek nekolicinom bisera, ali ajde, možda se nađe nešto vrlodobro u još neodgledanima. Do tada, i do godišnje liste naj-horora, evo šta sam bledo i poludupasto gledo u poslednjih par meseci 2023. Ljubitelji osrednjosti biće, naravno, oduševljeni ovolikom gomilom Tri-Minusa… 

 

SISTER DEATH

**(*) (3-)

Španac Pako Plaza pruža jedan vrlo prijatan, atmosferičan old school hororčić smešten u samostan, među opatice, gde naša glavna cura (odlična, lepa, nežna) svedoči niz sablasnih fenomena koji ukazuju na mračnu tajnu iz nedavne prošlosti te institucije. Iako je to sve predvidivo i tanko, prija vizuelnim šarmom i svešću o svojim skromnim ambicijama, unutar kojih pruža jedan fin, gledljiv horor – ne za antologije, ali za korektno provedeno vreme uz. Tome doprinosi i šarm glavne glumice.

 

IN MY MOTHER’S SKIN

**(*) (3-/2+)

Da bi pomogla bolesnoj majci, devojčica sklopi pakt sa vilom (?) u šumi, ali to, naravno, ima sve gadnije i sve krvavije posledice, jer vile su (k)varljive… Bajkovito-brutalan filipinski horor mogao bi nekoga podsetiti, na momente, na sirotiju verziju azijskog Del Tora. Nije baš toliko involving, delom možda i zbog kulturoloških razlika koje treba premostiti, ali nije to negledljivo, za najstrpljivije i avanturistički nastrojene.

 

MASTEMAH

**(*) (2+/3-)

Ovaj francuski horor govori o mladoj ženi, psiho-terapeutu koja u nekoj ruralnoj zabiti kao da naiđe na tragove demonske posednutosti koja se navrzla i na nju samu. Isprva imponuje evidentan rediteljski trud – ovo je baš izrazito REŽIRAN film – ali kako dalje odmiče, sve je očiglednije da je prerežiran, da je stil u dalekoj nesrazmeri sa sve tanjom, sve apsurdnijom supstancom, i to se sve raspadne u poslednjoj trećini – kao neka torta koja je spolja sva u nekim kitnjastim ukrasima i čudima od ušećerenih koještarija, a unutra, kad zasečete, dobijete klot patišpanj namazan pudingom iz kesice umesto fila.

 

THE PASSENGER

** (2-)

Volem filmove o dva čudna lika koja se voze kolima i nešto mračno se zbiva njima, sa njima, među njima, oko njih – volem spoj horora i roud muvija – i opisi ovoga ukazivali su na tako nešto. Avaj, ispade da se čak i ne radi o hororu nego o nekakvoj patetičnoj dramurdici „na putu“, sa skromnim izlivima nasilja, o nekim patetičnim i iritirajućim likovima: siledžija odluči, nejasno zašto, da napravi čoveka od jednog bednog tunjavca (za kojeg se neko vreme čini da je peđer, al ispadne da ipak nije) tako što će da ga natera da popravi odnose, odnosno osveti se, raznim nekim likovima… ali sve to izgleda zabavnije prepričano nego gledano, pa zato bolje da prekinem dok neko nije rešio da ovo ipak pogleda.

 

DELIVER US

** (2+)

Evo ga još jedan za ljubitelje horora sa religioznom tematikom: mlado popče (liči na Džareda Leta od pre mnogo leta) zovu u samostan u Estoniji da istraži slučaj bezgrešno trudne opatice koja nosi blizance – indžijele knjige kažu da će jedan sinčić biti dobar, ali drugi biće ni manje ni više no Antihrist. Koga onda upucati? Nije to loše slikano, ima lepih prizora u tom samostanu (prva trećina), ima prirodnih šumskih lepota kad se odatle premestimo u bežaniju (za petama im je jednooki Tomas Krečman), glumci se trude koliko mogu na tuđem im (engleskom) jeziku, pa eto, ako možete, kao Krečman, da zažmurite na jedno oko, a baš vam se gleda nešto o opaticama, đavolima i antihristima, a da to ne bude ono ogavno gomno što huli na EGZORCISTA, ovo se (jedva) može pogledati.

 

RAGING GRACE

**(*)  3-

Filipino služavka ušunja svoju iritantno neposlušnu („živahnu“!) ćerčicu u kuću bogatuna i otkrije da njena poslodavka zapravo truje čiču koji leži u krevetu kako bi mu uzela nasledstvo. Odluči da mu pomogne, ali stvari nisu proste… Sve bi to bilo znatno zanimljivije da je urađeno suptilnije, ali čak i kad piše i režira žena, retko kada imamo nešto ovoliko drveno, pamfletaški, očigledno u tekstu i podtekstu. Ipak, nije to sasvim bez starovremenskog gotik muda, pa i nešto saspensa, dakle može se pogledati, ako imate živce za ono derište a da ne uletite kroz ekran i išamarate ga – a kad ste već tu, mogli biste da lupite i koju šljagu slaboj glumici koja igra bogatunku.

 

CARNIFEX

**(*)  3-

Dokumentarka prati dvoje prirodnjaka u inspekciji šume koja se regeneriše posle ogromnih australijskih požara od pre nekoliko godina, kad tamo susretnu tragove nekakvog krvožednog torbara. Ali, bez brige, to nisu vukodlaci-torbari iz HOWLING 3: MARSUPIALS! To je neko CGI čudo koje, srećom, vidimo vrlo malo, pred kraj. Likovi su zanimljivi, prijemčivi; lokacija je slikovita, autentična, voli je kamera; slikano je i režirano sa vanrednim trudom, efektno i efikasno, sa osećajem za ambijent (čak i kadrovi koji deluju kao da su iz OPSTANKA ili tako neke prirodnjačke emisije meni su godili); i moja jedina zamerka je da film deluje nedovršeno, prekinuto, zbrzano, bez pravog završnog udara koji bi ga iz sfere „vrlo dobro, za jedno gledanje“ prebacio u sferu „odlično, ima se zašto ponoviti“. Taman kad postane stvarno zabavan, on se - prekine!

 

HORROR IN THE HIGH DESERT 2: MINERVA

**(*)  3-

U ovom filmu imate sve ono što najviše mrzim i sve ono što najviše volim u FFF (Found Footage Film). Mrzim eliptičnost, fragmentarnost, nezaokruženost: šta je uopšte FENOMEN iza svega? Šta se uopšte zapravo ovde izdešavalo (i zašto)? Jebem li ga! S druge strane, volim u filmu strave da osetim stravu! Pa, ako ovome date šansu, ima ovde najmanje dve scene koje su baš onako useravajuće jezive, i obe se tiču lika koji se sam smuca po jezivom mestu (ruševini, podrumu) po mraku. Istina, tanka je motivacija bilo kome da ide tako daleko i duboko u mrak (pametan čoek bi odustao posle max tri koraka tamo gde se snimatelj smuca deset minuta!); a šta se tu desilo i zašto baš tako, odnosno ako si već prišao tako blizu Onom Čudu, zašto te nije iz’elo nego te pustilo da izađeš čitav, sasve snimkom – jebem li ga!

 

HUMANIST VAMPIRE SEEKING CONSENTING SUICIDAL PERSON

**(*)  3-

Još jedan ljubak, simpa filmić koji krene od solidne premise – mlada vampirica apsolutno neće da oduzima tuđi život da bi preživela, pa pije krv iz kesice (ukraden iz bolnice, za transfuziju) dok se muva s jednim suicidalnim likom koga bi da prigrize bez griže savesti – ali i njemu fali onaj „okretaj zavrtnja“ koji odvaja muškarce od dečaka, odnosno večne klasike od neobavezne jednokratne kakti-zabave. Da, fali mu UGRIZ, što i ne čudi jer ovo je francuskokanadska produkcija. U suštini, ovo nije zaista horor komedija, jer su i horor i humor kao neka još razblaženija verzija WHAT WE DO IN THE SHADOWS, samo sa mlakijim likovima. Tačnije bi se odredilo kao coming of age dramedija za ljude (žene) koji horor zaista ne vole. Ipak, glavna glumica, Sara Montpetit, ljupka je i voli je kamera, godi oku i slutim biće nešto od nje.

 

ZABORAVLJIVE SREDNJE-SLABE NEBITNOSTI O KOJIMA ME MRZI I REČ DA NAPIŠEM:

V.H.S.85

IT REMAINS

LOOP TRACK

SATANIC HISPANICS

SAW X

THE PIPER

FIVE NIGHTS AT FREDDYS

 

UGASIO SAM NA POLA, ILI PRE TOGA: 


DAMPYR

** (2)

Prema Bonelijevom stripu, koji kod nas izdaje Veseli četvrtak, i na koji se nikad nisam navukao, stiže nam ova šućmurasta Boneli produkcija: grdne pare su spiskane da se u Rumuniji sagradi čitavo jedno ratom srušeno bosansko selo, pored onolikih gotovih, za film spremnih, u Srbiji i Bosni, i grdne pare odoše na CGI i koješta – a opet je dominantni utisak: patetična B, ako ne i C produkcija, usiljeno na engleskom iako većini glumaca to nije maternji jezik, i gomile (bajatog) sira. Ništa se to meni nije svidelo i ugasio sam na pola.

 

THE CONFERENCE

** (2)

I ovo je trebalo da ugasim čim sam na špici video da je ovo pisao scenarista onog bednog FRIT VILTA – uštedeo bih sebi 30ak minuta koliko mi je trebalo da se, uz sve više nerviranja i sve jačeg osećaja traćenja vremena, odlučim da ovo presečem i bacim. Toliko generički likovi, situacije, dijalozi, sve banalno, iz aviona prozirno… ne, život je prekratak za ovu vrstu mlakih govana.

 

IT’S A WONDERFUL KNIFE

** (2)

Ova kvazi-slešer, kvazi-komična a zapravo tupava „satira“ na malograđansku Amerikanu izgubila me je na samom početku, a ni u scenama koje su usledile nije me ubedila da vredi dalje pratiti ove nesnosno iritantne likove i njihove banalne dijaloge i preglumljavanje Džastina Longa u još jednoj u nizu njegovih uloga Karikirano Ljigavog Lika Kojeg Volite Da Mrzite.

 

WHERE THE DEVIL ROAMS

*(*) (1+/2-)

Viđam ovo na ponekim godišnjim lista naj-horora. Pokušao sam da gledam. Započeo. Ne vredi. Ovo je gomila amaterskih „glumaca“ snimala vrlo lošom kamerom, a nema ništa gore nego kad oćeš da budeš „arty“ i „linčovski“, a nemaš ni pare ni talenat. Krindž!


---NASTAVIĆE SE