UPOZORENJE: Ovaj post sadrži fotografije stvarnih užasa koje se ne preporučuju osetljivima (ako je neko takav u Srbiji preživeo)!
tokom nedavnog fanta-festa u zaječaru održao sam jednu nekonvencionalnu anti-promociju mog romana NAŽIVO za koji ste, na stranicama ovog bloga, možda već negde slučajno čuli. ta knjiga nikada nije imala normalnu promociju, i to je bio plod moje svesne namere, koju ću pokušati ukratko da objasnim. naime, svoj rad delim, grubo rečeno, na teoriju i na praksu. u teoriju spadaju moje kritike, prikazi, izveštaji, eseji, teoretska dela, stručni radovi i sl.
što se tiče teorije, to sam uvek i svuda gledao da maximalno promovišem – kroz guranje primeraka medijima, kroz izvođenje knjiških promocija u kulturnim ustanovama širom srbije (a i šire) i slično.
što se tiče proze – tu sam malo 'blesav'. svu skromnost na stranu, to što je iz tog faha objavljeno, pisano je za večnost, i uopšte nemam nameru da jurim potencijalne (?) čitaoce i čitateljke po kojekakvim pinkovima, blic ženama, pravdama i kuririma. ako se poneki od njih sam javi, MOŽDA im nešto i odgovorim, ali moji ciljevi su dalje, i drugde.
prvo izdanje sam svesno (iz)bacio u vreme kada ne da nisam bio u zemlji, nego nisam bio ni na ovom kontinentu, da ga 'branim' i 'podržavam' i 'promovišem'. u jesen 2003. kada je NAŽIVO izašlo (niška prosveta, tik pred sajam knjiga) ja sam ladio jaja u pacifičkom okeanu i na prijatnom lahoru koji pirka ulicama san franciska i berklija. izdavač je poslao primerke na 15-20 adresa koje sam mu dao, a ja nikoga nisam jurio da piše prikaz. oni koji su to učinili – ilija bakić, ratko radunović, nenad župac, milan urošević – uradili su to sami od sebe.
župca tad nisam poznavao uopšte, iliju samo površno preko mejla, uroševića vrlo površno sa sagite i iz prolaznog viđenja u LK klubu, a jedino bi se ratko mogao nazvati 'ortakom' (u vrlo dalekom smislu reči, pošto sam mu po povratku u zemlju 'vratio' za povoljan prikaz vrlo kritički intoniranim rivjuom njegovog romana).
od uobičajenih ortačkih kampanja – 'ja tebi serdare, ti meni vojvodo' – koje krase domaću (žanrovsku) scenu, nije bilo ni 'k'. nije toga bilo ni kad sam se vratio u srbijicu, leta 2004, skoro godinu dana po izlasku romana. on je razvijao i bogatio svoj život isključivo preko 'word of mouth' preporuka, i preko nekolicine internet foruma na kojima se o njemu pisalo.
jedina 'promocija' tog romana, ikada, igde u srbiji, bila je POST-PROMOCIJA, održana pune 4 godine po izlasku NAŽIVOG, i to 09.11.2007. godine, na niškom TRASH-FESTU (uz učešće mr dejana milutinovića). bila je to 'promocija' povodom iscrpljenja prvog tiraža, kada sam prodao poslednja 3-4 preostala primerka knjige.
now, that's MARKETING!
al nema veze, ko zna – znaće. tj. znao je.
kad sam objavio II izdanje, u svom aranžmanu, uopšte nisam ni razmišljao o promociji toga. jedan kolega me je zaprepastio pitanjem: 'kad će promocija u nišu?' bilo mi je isto ko da me je pitao: 'kad ćeš da sebi ugradiš silikonske grudi?' naprosto, o tome nisam ni POMISLIO. aj min, kam on! u gradu u kome, tokom sajma knjiga, bude prodato TRI komada moje knjige? za koga? za čije babe zdravlje (jer ovde još jedino babe nešto čitaju – a šta, to je već budibogsnama!)?
onda su me pozvali u zaječar na ovaj fest i – pomislio sam da je to skoro idealna prilika da experimentišem na živim ljudima sa jednom mojom davnašnjom idejom o jedinoj vrsti promocije te knjige koju nalazim smislenom. esenciju toga vidite i sami na donjim slikama, koje – nadam se – govore više i bolje od mojih reči.
u pozadini, na video bimu: grozomorni snimci iz DNEVNIKOVIH DODATAKA i slični materijali iz ratnih 1990ih; na saundtreku neka eklektična muzika – od bučno-energične do mračno-elegične; a povremeno ja čitam neke odlomke, uglavnom non-fiction deonice i citate iz romane (vesti; cut-up od porno oglasa; naslovi porno i/ili horor filmova; itsl.).
pošto je koncept možda suviše radikalan za tu publiku (ili bilo koju publiku – ali za ovu, nenaviknutu na bilo šta slično, svakako), ipak sam malkice odstupio od svoje extremne zamisli utoliko što sam publici pričao i objašnjavao zaleđinu romana malo više nego što sam inicijalno planirao.
takođe, muzika koju sam pustio kao bekgraund nije onoliko extremna koliko bi možda trebalo da bude, i koliko će verovatno kad/ako budem odlučio da nešto slično uradim u beogradu (gde imam pravo da očekujem publiku koja neće baš da bude sablaznuta ovim extremizmom).
soundtrack za zaječarski performans bio je sledeći:
TIAMAT – Summer by Night
EMPUSAE – Morbid
MALE OR FEMALE – Sculpture Sans Titre
BORGHESIA – nemam pojma šta je ovo i dal uopšte postoji kao rad sa nekog albuma; usnimio sam u nekom dokumentarcu; u pitanju je mračan i spor instrumental koji sam imao na umu za scenu pijace, recimo;
MARGITA JE MRTVA – Vozom Kroz Zonu (ni ovo ne postoji na MARGITINIM albumima – u pitanju je live session sa niškog FAST radija, od sempla vožnje dresinom kroz Zonu iz STALKERA sa nekim dodatnim elektro-efektima – prilično hipnotička stvar, idealna za scene putovanja vozom u prištinu...)
publika je, naravno, bila zgađena, mada se držala mnogo junačkije nego što sam očekivao, i mnogi su izdržali više od polovine ovog performansa, pre nego što su otišli 'u grad'.
na početku ih je bilo 20ak, do kraja je ostalo 10ak.
normalno, da sam radio konvencionalniju promociju, možda bih prodao par komada knjige više, ali – otkud vam ideja da ja ovo što radim, radim zbog para, ili zbog mase?
sve u svemu, bilo je to unikatno iskustvo, kako meni, koji sam uglavnom leđima sedeo okrenut gadostima na platnu, tako i obeznanjenoj publici.
PS: ako rešim da ovo ponovim u Bg, soundtrack će verovatno da čine bendovi DEUTSCH NEPAL, IN SLAUGHTER NATIVES, WHITEHOUSE, DISSECTING TABLE i sl.
