COSMOPOLIS (2012)

**(*)  

2+

             Bezlični, antipatični junak s kojim je teško saučestvovati; otuđeni likovi koji razmenjuju ravne fraze bez imalo emocije; mehanički seks bez strasti; urbani pakao, moderna tehnologija, svet živih a mrtvih, na fletlajnu… 

Sve smo to videli, i voleli, u Kronenbergovim boljim filmovima. Ovaj nije jedan od njih – mislim, liči, u ponečemu, ali niko pri zdravoj pameti neće ga svrstati u njegove najbolje. Daleko od toga.

            COSMOPOLIS se može opisati kao spoj filmova CRASH i AMERICAN PSYCHO: nažalost, zamislite da je neko iz njih iscedio svu sočnost, crni humor, duh, duševnost, ludilo, bizarnost, ekscentričnost, smelost, provokaciju, šok, pa povrh svega još i senzacionalni sex i nasilje, 

tako da na kraju ostane samo jedan bezlični, apatični, mrtvopuvački japi (adekvatno oneživljen svetlucavim vampirčićem iz SUMRAKA) čiju "odiseju" (ha!ha!) kroz metropolis, dodatno zakrčen prolaskom američkog precednika, sa'ranom omiljenog mu repera, "occupy this" protestantima (sic! kad mogu ugledne novine, mogu i ja da ih tako krstim) imamo da gledamo mnogo, mnogo duže nego što je to zanimljivo.

            Po cenu da izjavljujem očigledan truizam, moram da podvučem kako su ravni, emotivno mrtvi, bezlični likovi daleko zabavniji za posmatranje kad oko njih haraju invazije unutrašnjih parazita, epidemije besnila, vanmaterično rođeni zbogomčići, eksplodirajuće glave i skeneri, apokaliptični precednici i sekte sudar-fetišista. 

Ako baš nema tako nečega, recimo da ravni, emotivno mrtvi, bezlični likovi mogu biti zabavni i dok maštaju kako siluju i kasape svoj okoliš, od beskućnika do japija.  

            Moglo bi se reći da je mr. K. svoju karijeru izgradio na likovima koji idu okolo na fletlajnu, s minimalnim ispoljavanjem emocija, očiju na pola koplja, izrazito neuzbuđeni ludilom oko sebe. Avaj, možda će nekoga iznenaditi ovo otkrovenje, ali pazite ovo: ravni, emotivno mrtvi, bezlični likovi daleko su nezanimljiviji kad ih imamo posmatrati tokom dvočasovne interakcije sa drugim ravnim, emotivno mrtvim, bezličnim likovima, a bez ikakvih zabavnih momenata poput gorenabrojanih, tako da se sva "akcija" svodi na beskrajno pričam-ti-priču. 

Zbog toga ovaj statični, repetitivni i prerazvučeni film odaje utisak da je zasnovan na pozorišnoj predstavi a ne na romanu, a to ne valja ni onda kad je istina, a još manje onda kad to nije slučaj. Zaista je bizarno da je Meri Haron (zahvaljujući B. E. Elisu, ali i Kristijanu Bejlu a.k.a. Bejliju) uspešnije od Kronenberga realizovala zadatak - kako napraviti zanimljiv i pametan film o nezanimljivom i glupom "junaku".

            Nije da se baš u tim beskrajnim nagvaždanjima i bla-bla-bla blebetanjima ne čuje i poneki zabavan i podsticajan red teksta (ne znam da li iz DeLilovog romana ili Kronenbergovom intruzijom u adaptaciji): recimo kad sa svojim mladim ekspertom za tehnologiju osmišljava novinske naslove za svet u kome su pacovi postali moneta (to je ujedno i moto filma, i inspiracija za okupatore-protestante koji mašu džinovskim lutka-pacovima).

Krajnji utisak jeste da se "novina" koncepta (jedan dan u životu japi-kretena, iz ugla unutrašnjosti njegove mega-limuzine) izliže vrlo brzo i da je posmatranje ovog filma, kako odmiče prema krahu, sve mučnije i napornije, dok ne dođe do potpune mrtve tačke u finalnoj, izrazito nezanimljivoj, predugačkoj (polučasovnoj!) "konfrontaciji" našeg japija i bivšeg zaposlenog (Pol Điamati) koji bi da ga ubije. 

            I tako, dobijamo "photographs of people talking", štono reko Hič: and DO they fucking TALK! They never STOP, damn bastards! Ovo je daleko najrazbrbljaniji Kronenbergov film, brbljiviji čak i od onog prethodnog abortusa (OPASNI METOD) koji je govorio o The Talking Cure! 

 

Izgleda da ga ni on nije izlečio od brbljanja. Jer, da me ne shvatite pogrešno – daleko je učinak svih tih reči u KOSMET POLISU od, recimo, neprestane hipnotičke naracije u njegovim prvim filmićima, STEREU i ZLOČINIMA BUDUĆNOSTI… 

            Da budem iskren, meni ni opis tog romana ne zvuči naročito podsticajno – kritika obezljuđenosti današnjeg kapitaliste, sveta zasnovanog na novcu i bla bla, pa ziheraški maskirana u mitsku matricu "Odiseje", odnosno "Uliksa" – zvuči mi suviše prvoloptaški, banalno i prozaično. 

Ako ćemo već bičevati mrtve konje, dajte barem neka to bude s duhom i zabavno, kao u AMERICAN PSYCHO (kojeg sam nedavno reprizirao: moram priznati, užasno redak primer filma koji mi je na drugo gledanje bio značajno bolji nego u vreme premijere / sad od mene ima 4-).  

Javlja mi se da osnovni problemi COSMOPOLISA imaju korena u DeLilovoj knjižici i zato mi je teško da nalazim mane filmu kao takvom: njegovi problemi počeli su već od izbora baš tog predloška, i tu nema leba niti pomoći, ma ko da se toga poduhvatio. 

Haneke, Linč, Miike, iz groba dignuti Hičkok ili Kurosava, ko god, na slično bi izašlo – to vam je što vam je, i bez vrlo radikalnog napuštanja te knjige i pravljenja nekakve reimaginacije, od tog materijala se mnogo bolja pita ne bi mogla umesiti. 

         Ono što donekle okrepljuje (hvala Azatotu na sitnim milostima!) jeste barem to što je COSMOPOLIS prvi Kronenbergov film posle isprazno-smešnog HISTORY OF VIOLETS, izrazito nebitnog EASTER PROMISES i negledljivo prazno dosadnog A DANGEROUS SMETHOD koji, zapravo, IZGLEDA KAO KRONENBERGOV FILM! Čak, sporadično, i skor Hauarda Šora zazvuči kao nešto što bi moglo biti u K-ovom filmu...

            Prvih pola sata delovalo je zaista okrepljujuće: Patinsonov auto izgleda ko svemirski brod, i ima tu lepih, fetišističkih kadrova njegove unutrašnjosti, sa svetlucavim neonom i kožom i metalom i ekranima čiji hladan sjaj priziva CRASH (uključujući i nešto, istina znatno konvencionalnijeg, hopa-cupanja na zadnjem sjedištu njegovog auta). 

 

Ali, to potraje neko vreme pa se i to izliže i dosadi: za jedan "zakrčen" grad u haotičnom kolapsu, ovaj naš bogatun uspe da na ulicama "slučajno" sretne skoro sve ljude koje je ikada poznavao, ali pošto su oni isto tako (ne)zanimljivi kao i on, njihove interakcije postaju sve napornije a film sve mlitaviji i beživotniji.

            Mrtvooki Patinson tu nije mnogo kriv, Kronenberg ga je sam tražio i sam je njime upravljao. Istina, prvobitni izbor za tu ulogu bio je Kolin Farel, pa je on otpao (zbog drugih obaveza). Očito je Kronenberg hteo glumca sa debelim obrvama za taj lik, ali zašto, i koja je njihova simbolika, to mi je promaklo, a moram priznati da COSMOPOLIS neću poželeti tako skoro da ponovo pogledam kako bih razmotrio tu (eventualnu) simboliku. Možda zato da njihovim nemrdanjem tokom celog filma podvuče mrtvilo tog lika? 

            U svakom slučaju, Patinson se podatno podao Kronenbergu, odradio je šta se od njega tražilo, odzenovao ceo film i tek u poslednjoj sceni mu je dopušteno malo too little, too late glumljenja i puštanja suza. Na osnovu viđenog mogu reći da se kao glumac ovde nije obrukao. Uostalom, ovo je vrsta uloge koja bi pre 20-ak godina bila idealna za Kijanu Rivsa, ili - kod nas, pre 10-ak - za Vuka Kostića.

Patinson je uradio sve što je reditelj od njega hteo, čak je za svoje SUMRAČNE obožavateljke obnažio  žbun –

            - a zarad Kronenberga pozirao u nekoliko omaž-poza u stilu body-horrora (SCANNERS, VIDEODROME itd.)

- evocirajući vremena kada je ovaj reditelj pravio inovativne, žestoke, originalne, provokativne, nadahnute, duhovite i mega-pametno-zabavne filmove. 

Dakle, u prošlom milenijumu.

Te, stare, golden-oldies, vrtećemo na DVD-ima i ko-šta-ima (blu-rej, manta-rej, doktor-rej…) i u narednim godinama i decenijama, a COSMOPOLIS će sada overiti kompletisti, neverne Tome ("ma ne, to MORA je sjajan film, šta zna ovaj Ghoul!") i tako još poneki, ali teško da će iko više poželeti da mu se kasnije vraća. 

 

Okej, možda poneki drka-đon sociolog ili ekonomist u potrazi za očiglednom ilustracijom za laki esej koji se sam od sebe piše, ali svakako ne filmofil ili filmolog, jer za njih ovde nema leba – samo mrvice.

THALE: Žena s repom (2012)

**(*)
2+ 
            Norveški film o ženi s repom! Ju-huu!

            Ali, kako to obično biva, poster je lagao. Ne, ne brinite, film zaista jeste norveški. Štaviše, u njemu ima i neka (povremeno gola) žena. Ta žena je, čak, nekada davno imala rep. Ali, trećina filma prođe dok ne vidimo ženu, i još trećina dok joj ne vidimo rep (avaj, odsečen!), što znači da nema ništa od rep-akcije, rep-sexa i drugog repovanja. Fotka ispod je iz flešbeka u trajanju od 2 sekunde u samom filmu:

            Film solidno počinje, sa intrigom i misterijom. Čujemo snimak sa kasete u kome se neki čiča obraća nekoj ženi, onda ona urliče, a on nastavlja normalnim glasom. Onda vidimo dvojicu CSI čistača na delu: posao im je da u kantice sakupe posmrtne otpatke zaostale iza (kako ćemo kasnije shvatiti) istog tog čiče sa kasete. Od njega je ostalo prilično malo, jedva jedna polutka, ovde-onde, što nam se lukavo sugeriše detaljima i brzim krupnim planovima, ali bez fulčijevskog insistiranja i detaljnog razgledanja poprišta krvoprolića letnji dan do podne. Umesto toga, gledamo jednog od ove dvojice, mekušca po imenu Elvis, kako povraća. Onaj drugi (Leo) ladan je ko ladan špricer na ivici smrzavanja: booooli njega za sve, masakr ili nemasakr.

            Onda se to razvuče mnogo duže nego što je pametno, sa dugim kadrovima njihove dead-pan interakcije, sa pauzama… između… pitanja… i… odgovora... Sa dugim kadrovima njihovog čekanja ostatka ekipe… Sa puno tišine, ili prazne priče… Najzad, kad prođe trećina filma skoro ni u čemu (tj. u onome što bi se normalnom, ekonomičnom naracijom moglo smestiti u 5-6 minuta), u podrumu pronađu grdnu neku skalameriju, uključujući kadu punu mlečno bele tečnosti. 

Iz nje iskoči skroz gola žena (bez repa – kasnije joj vidimo ožiljak na trtičnoj kosti). Ovaj preokret, međutim, ne dovede do ubrzavanja stvari! Ne, jer ova fantazi-drama-misterija sa elementima horora od jedva 70-ak minuta nastavi da raaa…zglaaa…baaaa kao da će trajati ko prosečan uradak Takašija Miikea (dakle, bar duplo duže), a onda sve zbrza i smandrlja na kraju koji je mlitav kao… odsečen rep.

            Pošto je žena mutava, umesto razgovora sa ovima ("Ko si? Šta si? Šta radiš uronjena u kadu bele vode? Ko raskomada čiču na spratu?" i sl.) ona fragmente prošlosti dodirom flešbekuje direktno u um jednog od njih (Elvisa), a druge fragmente saznajemo iz parčića napabirčenih sa tih audio-kaseta. Lenjog li scenarija! Long story short: repata žena je micko biće endemične, nordijske sorte po imenu "huldra": hm, s tim imenom zabavnije bi bilo videti spoj Hulka i našeg Gidre, ali najpametnije što su Norvežani uspeli da smeste iza tog imena jeste nešto između vile i trolkinje. 

Ova naša Thale je još i dobra: njena braća i sestre zapravo su trololike kreature od primitivno izvedenih kompjuterskih piksela, a kako se desilo da je ona, jedina, ispala od krvi i mesa, i da mnogo više nalikuje čoveku (ili barem: ženi) od ovih Golumovih žgoljavih sestrica – to ostaje kao jedna od većih misterija evolucije. 

 

            Zapravo, previše je ovde misterije ne samo na početku, nego i na kraju balade. Zašto je ova trolkinja drugačija od svog nakaznog soja? Jel tu bio henki-penki sa ljudskom rasom? Ove huldre izgleda da su soj sastavljen samo od ženki: ne znam kako se, onda, tačno razmnožavaju, ali ako im je za to potrebna pomoć čovekolikih mužjaka, pitam se koji je taj nesrećnik kome će da se digne na ove kreature? (Možda neki od Google-krembila? To bi objasnilo i njihovu progresivnu ružnoću.)

            Zatim – pitanjima nikad kraja: zašto ju je čiča uzeo pod svoje i šta je tačno nameravao s njome? Da je zaštiti? Pripitomi? Ako je tako, zašto joj je onda sekao rep? Ne znamo! Zašto ga je ona raskomadala? Svakako nije zbog tog repa, jer između tog reckanja i masakra prošle su mnoge godine… Popunite praznine sami, gde vam je mašta!?

            Ovo je mogla da bude zabavna crna komedija – ali to se napušta već posle prve trećine. Ovo je mogao da bude zabavan horor sa dosad neviđenim stvorovima – ali od toga nešto malo (premalo, prebrzo!) ima samo pred kraj. Ovo je mogla da bude pametnija rođaka ŽENE (THE WOMAN), kako nam središnji deo filma sugeriše – ali taj aspekt jedva je skiciran, i s tim ništa nije napravljeno.  

Naime, šta imamo ovde? Još jednu divlju ŽENU iz formule žena = priroda & divljina, nasuprot muškarac = kultura & civilizacija. Ženina navodna bliskost sa animalnim ovde je vizuelno još transparentnija s tim (kastriranim) repom. MUŠKARAC, prema ovom ofucanom storilajnu, šta će-kud će, nego mora ŽENU da pripitomi, da je zatvori u KUĆU, tj. u PODRUM, da je praktično ZAROBI, odseče od njenih instikata, da je OSAKATI, i tako osakaćenu uvede u (falocentrično, od Boginje-Majke odsečeno) ne-prirodno DRUŠTVO. 

Naravno, kao što nam je i THE WOMAN lepo objasnila, možeš izvući ženu iz divljine, ali ne i divljinu iz žene, pa prema tome, dabogme: samo je pitanje trenutka kad će taj ponor iracionalne krvožednosti da razjapi svoje ralje i krene da guta MUŠKARCE (koji se pred njom, razgoropađenom, čak i teško naoružani, automatski pretvaraju u pičkice, to je sine qua non ovih feministoidnih – a zapravo polu-mizoginih- scenarija)! I tu opet imamo splatter kao jedini pojmljivi oblik diskusije između MUŠKIH i ŽENSKIH, gde su muški, je li, obavezno na primajućem kraju, a ŽEN(k)A se u obaveznom hepiendu vraća šumi, divljini, prirodi, Magni Mater i bla bla blaaaa, pošto se prethodno pokazala i kao ISCELITELJKA muškarca koji je, po ne-prirodi stvari, BOLESTAN.

Ima, dakle, ovde nekih zanimljivih ideja – u zametku. Ali užasno je teško THALE posmatrati kao gotov, zaokružen film. Ovo je pre SKICA za film, odnosno nekoliko nabacanih fazona koji su silom rastegnuti do ivice dugometražnog. U redu, razumem, nije lako snimiti ne znam kakav film za samo 10.000 $ (da, toliki je budžet ovog filma – prethodni, tj. debitantski ovog reditelja koštao je 300 $!). Za te pare ovo izgleda profesionalnije i bolje nego što bi se očekivalo (osim CGI efekata, koji su tačno po principu "Kolko para, tolko muzike"), iako pomalo smara fakat da je ceo film snimljen u nečijem podrumu a nije baš tako živahan i zabavan kao THE EVIL DEAD. 

Ali postoje i neke stvari koje ne koštaju ništa. Na primer, scenario. Ovde ne postoji scenario. Tačnije, ne postoji ZAPLET, nikakva drama, ne postoji konflikt, ne postoji zanimljiva i smislena interakcija između likova – jer, kad dođu specijalci, ovu dvojicu čistača vežu i bace im džakove preko glave, i naši "glavni junaci" celu poslednju trećinu provedu VEZANI ZA JEBENE STOLICE! A taman se učinilo da će nešto da bude od interakcije Elvisa i repate cure… kad ono – prc! Odjavna špica.

THALE je još jedan tužan dokaz tendencije u modernoj fantastici i hororu, da NIKO više i ne pravi filmove sa jasno formiranim, razrađenim, od početka do kraja zaokruženim zapletom, nego se sve svodi na ideje, "visoke" koncepte, gimike, trikove, fore i fazone (uključujući tu naročito FFF kao formu izmišljenu samo zbog toga da se niko ne bi zamlaćivao pitanjima ko šta kako zašto i sl). Ljudi se zadovoljavaju time da prodaju film na osnovu ideje, dosetke, naslova i postera – i istina je, ko će odoleti kad vidi poster za golom repatom ženom?! – ali kad jednom sednemo da pogledamo produkt iza tog pakovanja, OPET, po ko zna koji put, dobijamo poludupastu, nedorađenu, nedomišljenu, šućmurastu tvorevinu koja nas, u najboljem, zagolica 2-3 puta, ponekom scenom, ili idejom, pre nego što nas, na kraju, PONOVO, ostavi nezadovoljenim, razočaranim ili tek mlako zabavljenim nečim što je moglo i moralo da bude mnogo više.

Zaista šteta. Voleo bih da neko jednog dana ove repate žene izmuze malo bolje. Do tada, ostaje nam ovaj limp tail od skice za jedan takav film.
           

GOOGLE KREMBILI

             K'o juče da je bilo kad sam zadnji put kačio tužno-smešne gorko-slatke imbecilno-lude pretrage sa Gugla kojima su neki nesrećnici došli do mog bloga, a evo, za mesec i pô već se nakupilo dovoljno materijala za novi post. Bilo je ovo dugo, toplo leto, izgleda, i mnogima je vrućina udarila u glavu – ili u neke niže delove tela.  

Ja se unapred izvinjavam na ružnim rečima i ružnim implikacijama nekih fraza koje ćete videti dole, ali ružna nam je psiha, opšti kretenizam vlada i šta se tu može? Ovo dole nisam ja napisao, nego samo iskopirao iz svoje blog-statistike (zajedno sa svim nepismenostima i greškama originalnih tražilaca).

Ne pucajte u mesendžera! Pucajte u krembile koji su OVO tražili od Gugla!

gde se može naći materijal đavolja koža

bushy virginas

na kom sajtu mogu da gledam film promateus

tezge gde se prodaju srca za vasar

kako da priprema eroticnu atmosferu

antihristov hram knjiga

porno film o zeni koja je u zatvoru i jebe se sa djavolom

zasto u filmu zona mrtvih pricaju na engleskom

pas i zena u pornic se jebu

maloletna pusi kurac bratu film

porno film psi jebu gazdarice

video zapisi kako psi jebu gazdaricu

masovna jebačina pornić

porno filmovi kada žena jebe muškarca

jedenje dece

ZVUK koji smeta svinjama

tipovi zenidbi u junackim pesmama

 

porno fimovi moje taste

strani horor filmovi sa bernandincem

volim te svaki sekundu mog zivota

spektakularno jebanje

filmovi sa objasnjenjem

ni po babu ni po stricevima cela pesma

zombi koji jede cvece

sobe u stilu leteceg tanjira

 

trejsli lords u najboljim danima

najbolji kamion na svetu

pornci baba kako napadaju decu da ji jebu

kako se zove bioloski polni organi u biologiji

kako odgledati erotski film

zasto je kod nekih zena salo opusteno a kod nekih cvrsto

horor filmovi brda koja govore

film pederi duhovi

 

porno hvatanje majke na delu

sta je anatomija

porno animal gvozdeni konj

ljudi koji imaju decu a pederi su

 

porno filmovi coveka sa najvecim penisom

ženski polni organi slike NUDE

tipovi usmina

otac jebe cerku srpski porno zbog losi ocena

 

zasto se zove srpski film

sta je to paranormal aktiviti

muskarac stoji na vratima

kako ubiti coveka veljko bulajic

 

domaci horor film pop koji cita molitvu u krugu ona ustane i kruzi oko njega

meaningful guy tattoos

crnac sa kovrdžavom kosom

porno slike golih muškaraca različite narodnosti

goli muskarci s kurcem

pogresna strana zivota

fore za zezanje

ko sluša grupu paradise lost

seksi vidjo klip kako se karju

sisate devojke tokom sexa

srpski porno film doziveo ovacije u zagrebu

najperverzniji porno film ikada

film picnic at hanging rock govori o

zasto bebe zvacu

u filmu klip je koriscen vestacki penis

postoji li igde film crna zorica

covek jebe kera porno film

objasnjenje engleskih vremena

DOBAR KURAC

 

domace xxx slike sa podacima

zona zamfirova scena iz turskog kupatila

kolika je vrednost originalnog primerka мајн кампф

zagrebacka narodna knjizara knjige o vesticama i magiji od dejana ognjenovica

goli muskarci koimase vidi kurac

sto muskaraca jebe jednu zenu video

bik na kravu pornici

slike golih muskaraca koji jebu

tijana jevtic fake nude

stariji francuski film o nimfomaniji za gledanje

krugovi u zitu srbija

praistorijski film u kome dvoje idu i jednog napadne džinovski crv

horor filmovi sa sexi nasiljem

porno filmovi nabijanje predmeta u guzu

istiniti porno dogadjaji

najbolji pičići na porno kastingu

eksperimet da budem nevidljivi

relja popovic bez majice

kako se prave bebe

žene gole pičke kao prave žene i one fine pičke

masakri od zombija

apstraktna zmija

порно со смислом

zasto ljudi posecuju luna park

Jebajne ne puno letnica

tajanstveni dogadjaji

animal toube 29 crnci sa velikim penisom jebu

do koje godine se moze jebati

da jebe oca

koje izdavacke porno kuće prave porno filmove sa radnjom

pokazao kurac

алиен 5 део

zene kojima se vide sise i picke

kako skinuti porno film sa google

smesne slike djindjica

kako inkarnirati svoje mrtve

crna magija sa pacovima

fil o serifu koji siluje djevojku

 

crnac i belac

zubi blagi uzas

sve sa govnima

keš šta se rimuje

seks i jebanje igrice u kojima jebes zene

seks sa crncima u beogradu

RITES OF SPRING (2011)

**       

2+

            Ja zaista nisam od tih što broje metke prilikom filmskih pucnjava, niti stalno upoređuju tamošnja dešavanja sa nekakvom kvazi-realnošću spolja: zadatak umetnosti jeste da stvori svoju sopstvenu, UBEDLJIVU realnost, da me u nju uvuče, i da me makar tokom trajanja dela (čitanja knjige, gledanja filma…) ubedi u to da ona, na nekom nivou, ima nekakvog smisla. Budalaština pod naslovom RITES OF SPRING ne uspeva u tome ama baš nimalo.   

Lenjo napisani scenario spaja nespojivo, preko rupa u zapletu lepi stare tapete i novine misleći da šupljine niko neće primetiti (ili ga neće biti briga), zasenjen šarenim lažama preko, i ladno tera dalje sa svojim nelogičnostima, besmislicama i niđe veze "koincidencijama". 

Nekakvi zlodeji kidnapuju (ili, što bi neki Srbi rekli, kindapuju) jednu curicu i odvedu je u nekakvo napušteno skladište. Međutoa! Ova ruševina se, sasvim slučajno, nalazi baš pored farme na kojoj jedan jedini usamljeni solitarni individualni samostalni poljoprivredni proizvođač, bez ičije pomoći, postiže da obrađuje gigantsku farmu (ej, ima li neko ovde pojma kol'ko rabote zahteva jedno onoliko kukuruzište, da ne pričam o kući i okućnici!) pa još, povrh toga, taj isti farmer, sam-samcit, u životu održava one-man-cult obožavajući nekakvo He Who Walks Behind The Rows demonobožanstvo pozajmljeno od KLINČURIJE KUKURUZA!

Tu počinju imbecilnosti koje ću probati što konciznije da nanižem. Šta se ovde od nas očekuje da progutamo?

1) Neopisivo moronska ideja kulta sa jednim jedinim obožavaocem! Molim vas, moj um hvata vrtoglavica pred kretenoidnošću tog koncepta bez presedana u istoriji religija! Čuo sam za Your Own Personal Jesus, ali OVO je apsurdno! Čuo sam i za Jedan Čovek – Jedan Glas, ali Jedan Čovek – Jedan Bog je debilno, barem na način prikazan u ovom jadnom izgovoru za film. Mogu da potpišem ovo: samo potpuno moždano defektna osoba može ovaj kretenizam da dovodi u bilo kakvu rođačku vezu sa filmom THE WICKER MAN (original, 1973) – a internet je pun moronskih rivjua i blurbova koji čine baš to. To je kao kad bi lenji rivjueri svaki trećerazredni slešer opisivali kao PSYCHO meets HALLOWEEN! A nije da se ni to ne dešava…

Koliko slep i glup treba biti pa ne videti da je kult iz WICKER MANA zasnovan na postojećim paganskim praksama i verovanjima, i da na tom izolovanom ostrvu možemo, uz podnošljivu dozu suspenzije neverice, da prihvatimo da jedna čitava ZAJEDNICA tako nešto praktikuje. To isto ne možemo da uradimo ovde, zato što je a) one-man-cult imbecilnost, a b) ovo se čak i ne dešava na nekakvom dalekom ostrvu, nego posred kontinenta zvanog Severna Amerika, usred uređenog društva, civilizacije, pored autoputeva, policije i velikog skladišta na dvesta metara od tog horor-gazdinstva...

2) Taj čiča i taj Bogo-Demon su nekako, početkom 1980-ih, sklopili pakt: Ja tebi ljudsku žrtvu, ti meni plodnu letinu. Pošteno! Jer, kako izgleda, neki Ameri su toliko zatucani da nisu čuli kako se poljoprivredni prinosi danas mogu zaštititi i poboljšati malko modernijim načinima od fuckin' ljudskih žrtava! In this day and age... Pa još kao da je sablja za vrat: kukuruz ili smrt! Nema drugog načina da se sastavi kraj s krajem i zaradi za 'leba, nego jedino tim kletim kukuruzom, klečao na njemu doveka, dabogda!

3) Ali to nije sve: osim Bogo-Demona, tu je još jedan član pakta, umiljato nazvan Wormface - možda zato što mu po faci umotanoj zavojima (?!) gamižu crvi. Koja majka OVO rodi, kad kako i zašto – ne se znaje. Koje biologije ili koje demonologije je ovaj crvljivko deo – ne se znaje. Zombi? Demon? Monstrum? Mutant? Ko bi ga znao! Kažu da ambiciozni scenarista i reditelj sprema trilogiju, pa je neke ključne informacije rešio da osmisli i prikaže u nekom od nastavaka, za one koje do tada još bude bilo briga.

Anyway, ovog stvora farmer drži u podrumu ambara (da, ovo je toliko imućna farma da čak i ambar ima svoj podrum!), zatočenog, spremnog, a svrha mu je... Ehhh, izgleda da OVO služi samo za to da juri pobegulje koje trapavom farmeru uspeju da umaknu sa žrtvenika. Dakle, taj čiča ne samo što nije čuo za ono čudo što ubija muharike, a ima ga u svakoj poljoprivrednoj apoteci, nego nije čuo ni za jebenog psa-čuvara! Talk about doing everything THE HARD way! Umesto da prska kukuruz protiv gamadi, on kolje devojke nekakvom demonu (kojeg, btw, u filmu nikad ne vidimo: samo lepo dizajnirano strašilo koje ga, valjda, predstavlja), jebo ga kukuruz u vr' guzice da ga jebo kad mu je tol'ko do njega stalo! Umesto da čvršće vezuje te popišulje da mu ne beže, i da za svaki slučaj čuva neko pseto u blizini, dok ih ne gleda, ne, on mora da drži nekakvo crvljivo čudo u podrumu da se stara za njegove brljotine! Treba li uopšte reći da će taj Wormface prvo čiču da sredi, pre nego što krene na popišulju-pobegulju? 

4) U filmu nam se jasno stavlja do znanja da čiča primenjuje ove, malo je reći zaostale, metode gajenja kukuruza već 30 godina unazad. Kako baš niko iz komšiluka nije uspeo da poveže "nestale" devojke iz bliže i dalje okoline još od ranih 1980-ih baš sa tim dirty old manom, kako za trijes' godina nikakvi pajkani ne zakucaše na vrata njegove štale i ambara da ga priupitaju za te cure? Eh, pa znate kakva je policija, trapava, boli njih da rešavaju slučajeve nestalih devojaka, više vole da jedu krofne i makljaju već uapšene crnce, to su sve Vigamovi i Dačićevi đačići tamo. Dakle – suv realizam!

5) A pošto smo već progutali sve ovo gore, progutaćemo, je li, i to da naša junakinja umakne farmeru i pobegne baš u obližnje skladište u ruševinama, kako bi tu Crvoliki krenuo da tamani otmičare.

Eeeeee, sve ovo gore bi još nekako i bilo svarljivo da barem ta kreatura uradi nešto zabavno sa tim topovskim mesom, da tu sad krene neki nadahnut splatter – ili ajde, čak i nenadahnut splatter, jebi ga, kriza je, teška vremena, daj šta daš, samo neka lije krv i nek se kidaju udovi. Ali, ne! Nema čak ni toga. Umesto toga imamo kretensku blink'n'miss "akciju" tokom koje ta crvljiva mumija (sa sekirom!) izgleda neverovatno patetično i nezastrašujuće, a jurnjava sa njom kroz puste hodnike izaziva samo zevanje i poglede na časovnik...

A kad smo već kod časovnika, i ja provedoh previše vremena baveći se ovim bezvrednim filmom. Nadam se da ste stekli dobru sliku o njemu iz gore rečenog i slikama oslikanog, jer nemam nameru da još dugo trošim vreme na ovu budalaštinu.

Za kraj još samo ovo, da ne ispadnem totalni hejter: Da, napravili su nekoliko dobrih postera za ovaj film; Da, naslov je primamljiv; Da, Wormface ZVUČI kao nešto što bi moglo biti zanimljivo; Da, THE WICKER MAN poređenje uvek deluje navlakački i izaziva uslovni refleks grabljenja ka upoređenom naslovu (ali podsećam: poslednji put je s tim klasikom bio upoređen KILL LIST, pa vi vidite).

Da, sve to lepo zvuči, u teoriji – pakovanje je lepo skockano, samo još da ima nešto unutra, u paketiću koji su tako lepo dizajnirali! Sam film je sve ono što rekoh iznad, pa možda i još malo gore. Istina, nije sasvim negledljiv u smislu dosade. Kratak je i relativno dinamičan, slike mrdaju prilično brzo, ali sve je to krajnje glupo i nebitno, sem za utucavanje višaka vremena kod najdokonijih – i, naravno, za proučavanja i analize nas, doktora horora, dok odmaramo mozak od težih stvari…

"Strah ima svoju sezonu", je li? Koješta! Strah je, kao i glupost, zimzelen (evergrin).