Vanja Čanković: ON MRAČI!

Samo zato što ste vi to tražil! Evo i nastavka galerije grozomornih porno-horor radova mladog umjetnika iz Beograda: ovo što sledi su najnoviji, najbolji radovi - još maštovitiji i gnusniji i tehnički bolje izvedeni od onih koje ste mogli videti OVDE.

Zato, bez dalje priče - jer, šta reći a ne slagati? Ovi nadrealni tokovi svesti govore sami za sebe! UŽIVAJTE!

Ekskluzivno (c) by Vanja Čanković for The Cult of Ghoul

THE TERMINATOR (1984)

U sredu 16. aprila u 21 h u Muzeju kinoteke možete pogledati ovo remek-delo (i kad to kažem, koristim taj termin u njegovom najužem i najstrožem smislu za koji sam sposoban). Ovo je, zato, pravi povod i prilika da premijerno u srpskom prevodu obznanim tekst koji sam izvorno napisao na engleskom. Objavljen je, zajedno sa još četiri slična, u knjizi 101 SCI-FI MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE pre 5-6 godina.

THE TERMINATOR (1984)

*****

5

Kada čovek tvrdi da je putovao kroz vreme da bi zaštitio vas i vašeg nerođenog sina koji će postati lider budućeg pokreta otpora ljudi protiv "mašina", možda će vam biti malkice teško da tu priču progutate. Ali kada krenu TV vesti, a na njima kažu da je nekoliko žena u Los Anđelesu sa vašim imenom već "istrebljeno" ("terminirano"), možda ćete posumnjati da tu ima nečega. A onda, kada se nađete suočeni sa humanoidnom neprobojnom mašinom za ubijanje programiranom da vas istrebi, možete početi da verujete .

"Taj istrebljivač je tamo, na ulici," kaže Ris (Majkl Bin), čovek iz budućnosti. "S njim nema pregovaranja. Nema ubeđivanja. Ne oseća sažaljenje, ili kajanje, ili strah. I on se apsolutno neće zaustaviti, nikada, sve dok ne umreš." Ni manje ni više od toga.

Terminator je kiborg iz 2029. godine, iz sveta u kome su računari i roboti izazvali nuklearni rat u cilju uništenja ljudske rase. Metal će naslediti razorenu zemlju. Jedina prepreka: ljudski borci za slobodu, čiji vođa može biti iskorenjen jedino ako mu ubiju majku 45 godina u prošlosti, pre nego što je uopšte rođen.

Arnold Švarceneger tumači ovu ulogu kao performans koji mu je definisao karijeru – njegov terminator je nezaustavljiva, nemilosrdna mašina za ubijanje, Džejson Vorhis sa vatrenim oružjem velikog kalibra. Poput anđela smrti, on ubija sve na svom putu, a njegova nemilosrdna posvećenost misiji čini ga zastrašujućom figurom. Ovo dovodi Terminatora veoma blizu horor žanra, posebno u produženoj kulminaciji srodnoj slešeru u kojoj, čak i kada je sveden na metalni endoskeleton, ogoljen od sintetičkog mesa, taj prokleti stvor nastavlja da se vraća, kao robot verzija Majkla Majersa, uporno trčeći i puzeći za Sarom (Linda Hamilton, u odličnom spoju ranjivosti i istrajnosti).

Scenario (inspirisan adaptacijom Harlana Elisona za jednu epizodu serije Outer Limits) duhovit je, pun nezaboravnih replika i razrađenih akcionih sekvenci. Kameronova režija pršti od energije i inovativnosti u borbi protiv niskog budžeta i ne baš prvoklasnih specijalnih efekata: reditelj je vođen manijačkom, skoro terminatorskom upornoću i posvećenošću koji će postati njegovi zaštitni znaci. Nakon traljavog debija u PIRANI II (1981), gde je bio puki najamnik na tuđem projektu, TERMINATOR je prvi pravi Kameronov film, eksplozija akcije, horora, melodrame i naučne fantastike, što su činioci koji će (u različitoj razmeri) obeležiti sve njegove poznije filmove.

Iako je u suštini humanistički i topao, ovo je još uvek njegov najsumorniji film do danas. On završava rečima: "Nailazi velika oluja." To se odnosi na predstojeću oluju apokalipse, ali se time takođe najavljuje oluja zvana Džejms Kameron: njegov revolucionarni spoj akcije i SF-a biće dodatno istražen i obogaćen u Osmom putniku 2 (1986), Ambisu (1989), Terminatoru 2 (1991) i Avataru (2009).

ZAVODNIK u Beogradu! Promocija u Kinoteci!

             Još jedno podsećanje na ovo dešavanje + neki dodatni detalji i obaveštenja + prvi ozbiljan prikaz knjige! Sve to i još mnogo toga drugog – sledi dole!

            U ponedeljak 14. aprila je promocija mog novog romana ZAVODNIK. Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. Početak: tačno u 19.45h. Trajanje: do malo pre 21h. Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović.

            Deset godina posle kultnog romana Naživo, Dejan Ognjanović se vraća s novim romanom strave pod naslovom Zavodnik. Otkrijte kakve horor potencijale nudi paganska zaleđina srpskih narodnih verovanja. Otkrijte kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine u zabačenom, opustelom selu u brdima jugoistočne Srbije. Otkrijte kako izgleda horor roman koji zaista izaziva jezu. Otkrijte isplati li se objaviti samizdat u vreme propasti knjižara i ovdašnje kulture uopšte.  

U tome će vam pomoći autor i njegov specijalni gost, dr Marko Pišev u dvostrukom svojstvu: kao saradnik Instituta za etnologiju i antropologiju i kao dokazani pisac horora.

            Svi koji su u mogućnosti da svrate te večeri, dobrodošli su! Pretplatnici koji su knjigu već pročitali mogu da iskoriste priliku i popričaju s autorom ili postave neka konkretna pitanja. Oni koji još nisu nabavili knjigu – mogu je tom prilikom kupiti po najpovoljnijim mogućim uslovima, bez plaćanja poštarine i dodatnih ptt marži, s posvetom autora.  

Podsećam da knjige neće biti u knjižarama – a ako slučajno nešto pretekne od promocije, možda nekolicinu primeraka ostavim negde, ali računajte da će se tamo prodavati po ceni većoj za oko 30% ili 40% (što je uobičajena knjižarska marža)! Ako baš insistirate da ZAVODNIKA platite 800 ili 900 din., mogu vam izaći u susret i uzeti vam toliko, čisto da vam učinim, iako je redovna cena kod autora daleko niža od (eventualne!) knjižarske.

            Dođite, dakle, da naživo podržite pravi, čistokrvni domaći horor, one koji ga stvaraju i one koji se za njega bore!

            Tim pre što se ova promocija dešava u okviru jednog još većeg i lepšeg dešavanja, revije SF filmova u Muzeju Kinoteke. Kompletan program imate OVDE, a ponedeljak 14. april je dan posvećen majstorima HORORA: promocija ZAVODNIKA smeštena je sasvim prikladno između dva remek-dela SF-horora! Pazi ovaj line-up:

17:45

Stvor

(SAD 1982) 109’
The Thing
r. Džon Karpenter (John Carpenter)

19:45

Promocija knjige „Zavodnik“ Dejana Ognjanovića

21:00

Osmi putnik

(VB 1979) 117’
Alien
r. Ridli Skot (Ridley Scott)

 

          Znači, to je ta transverzala: od ruralnog gotika i priče o duhovima preko lavkraftovskog body-horrora u ledenim pustarama Zemlje pa do mračnih dubina svemira u kojima nas čeka, ponovo, lavkraftovski UŽAS! Dođite na STVORA, ostanite zbog ZAVODNIKA, na kraju se okrepite OSMIM PUTNIKOM! Vrhunski horor-maraton kakav se retko viđa!

            Inače, cena ulaznice za filmove je smiješnih 150 din, a ulaz na promociju je, naravno, besplatan! Ako kupite jednog ZAVODNIKA i karte za oba filma, sve zajedno vas još uvek košta manje od 1000 din. Pa gde to ima?! I ko tome može odoleti?!!

            Evo i nekoliko obaveštenja:

            1) Svim pretplatnicima knjige su poslate još pre nekoliko dana; oni iz Srbije trebalo bi da su ih dobili najkasnije do petka, 11. aprila. Oni iz regiona i daljeg inostranstva trebalo bi da ih dobiju najkasnije do oko 18. aprila.

            Mada su nesavesni poštari neke pošiljke ostavljali ljudima ispred vrata, na pragu, ili čak na kapiji, ili na vrhu poštanskog sandučeta, do sada su valjda knjige stigle svima kojima je trebalo da stignu.

            2) Vaši komentari na roman i dalje su dobrodošli; zahvaljujem onima koji su se ovde na blogu već osvrnuli na nju, i pozivam i ostale da to učine. Ako vam se roman dopao – preporučujte ga svima i svuda gde nađete za shodno: uživo, na fejsbuku, forumima... Usmena, direktna preporuka je najbolja reklama, a drugu ovaj roman neće ni imati. Njegov uspeh, ako ga bude bilo, neće zavisiti od marketinga, bilborda, plaćenih prikaza i reklama, niti od urota kojekakvih interesnih grupa (moćnih izdavača i kritičara i ko zna koga). ZAVODNIK u potpunosti zavisi od vas, njegovih čitalaca.

           3) Prvi ozbiljan, supstancijalan osvrt na ZAVODNIKA od strane renomiranog kritičara već se pojavio na netu. O romanu se izjasnio dr Vladimir Kolarić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Doktorirao na istom fakultetu sa zvanjem Doktora nauka o dramskim umetnostima, medijima i kulturi. Autor zbirki priča Lutalice (SKC Kragujevac, 2006) i Rat ljubavi i druge priče (Filip Višnjić, 2007). Objavljuje prozu, teorijske radove iz oblasti filma i književnosti, filmsku i književnu kritiku i prevode sa ruskog.

            Njegov kratki esej inspirisan pojedinim aspektima ZAVODNIKA možete pročitati OVDE.

            

RURALNI GOTIK I NARODNA RELIGIJA SRBA: Konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi

             A sad: horror, seriously! Evo najave jednog naučnog skupa u Beogradu na kome Marko Pišev i ja izlažemo zajednički rad na temu sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi. Ispod su detalji!

            U petak i subotu, 11. i 12. aprila 2014. godine u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju i Filozofskog fakulteta u Beogradu, održaće se skup pod nazivom "Etnos", religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića.

            Dušan Bandić je svojim knjigama i naučnim radovima promenio i u teorijskom smislu obogatio proučavanje religije u Srbiji, posebno narodne religije i narodnog pravoslavlja. Svojim stručnim angažovanjem Dušan Bandić je unapredio rad naših važnih institucija obavljajući dužnost direktora Etnografskog instituta SANU (1983-1989),  upravnika Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u više mandata, Predsednika Etnološkog društva Srbije i Potpredsednika Etnološkog društva Jugoslavije.

Rukovodio je nizom veoma značajnih naučnih projekata, pokrenuo i uredjivao časopis „Etnološke sveske“, a na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta bio je među onima koga su diplomci, postdiplomci i doktorandi najčešće birali za mentora. Dobitnik je Nolitove nagrade za knjigu Narodna religija Srba u 100 pojmova (1991), koja je značajno doprinela promociji etnologije, a etnološke teme i pojmove približila široj čitalačkoj publici. Usput – moj najsnažniji Pečat Preporuke za ovu knjigu!

            Oslanjanjući se na teme, metode i probleme koje su činile okosnicu naučnih interesovanja i aktivnosti prof. Dušana Bandića, formulisane su sledeće opštije tematske celine oko kojih će biti organizovan rad skupa:

1. Istorija discipline u Srbiji i regionu: kontinuiteti i transformacije

2. Narodna religija i folklor

3. Narodno pravoslavlje

4. Religija, popularna kultura i urbani fenomeni

5. „Etnos“, identitet i politika

6. Etnologija svakodnevnog života

7. Religija na tržištu – tržište religija

Dakle, da ponovim:

"ETNOS", RELIGIJA I IDENTITET: NAUČNI SKUP U ČAST DUŠANA BANDIĆA

Beograd, Filozofski fakultet, 11. i 12. april 2014. godine

            Od radova koji bi mogli biti zanimljivi čitaocima ovog bloga, ističem ove:

Politika proricanja – predviđanje budućnosti u službi političara i vladajuće ideologije. Mladen Stajić (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

Transcedencija i inkarnacija: telo kao centralno mesto religijskog iskustva. Anđa Srdić Srebro (Univerzitet Bordo Montenj, Francuska)

            Novi život mitskih bića. Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

            Ali ponajviše ovo:

Ruralni gotik i narodna religija Srba:

konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.

dr Marko Pišev i dr Dejan Ognjanović

            O čemu se tu radi? Evo, sve će biti jasno kad pogledate

Apstrakt:

Seoska područja, naročito ako su izolovana od velikih gradova, mogu se okarakterisati kao oaze Kulture okružene ambivalentnim prostranstvom Prirode. Demonski aspekti prirode ponekad mogu prodreti u oaze čovekovog sveta i uvesti ih u svojevrsnu tranzitnu, liminalnu zonu, ispunjenu neizvesnošću i strahom. Narodna religija Srba, koja bi se drugačije mogla nazvati jos i ruralnom, neskripturalnom i lokalnim verovanjima oplemenjenom verzijom pravoslavlja, ispunjena je mitskim bićima deriviranim iz sveta Prirode, i ona upravo kroz dotične entitete iskazuje svoj dvojaki karakter. Ovo izlaganje usredsređeno je na tretman mitoloških i folklornih elemenata narodne religije Srba u tri domaće priče fantastike i horora, čiji autori, pišući o demonskom karakteru Prirode, konstruišu selo kao "mesto" straha. Za analizu su odabrane tri priče iz tri različite epohe, različitog stila i pristupa tematici ruralne strave (odnosno natprirodnih, "gotskih" motiva u kontekstu srpskog sela i ovdašnjih narodnih verovanja). To su priče "Noć na mostu" Milovana Glišića (pozni 19. vek), "Rodoslov loze vampira" Momčila Nastasijevića (rani 20. vek) i "Zavjet" Ninoslava Mitrovića (početak 21. veka).  

            Na ovom blogu već sam pisao o Glišiću (uključujući ekskluzivnu fotku njegovog groba) OVDE, a o LEPTIRICI – OVDE. O Nastasijevićevim fanta-hororičnim pričama pisao sam već OVDE, a moj prikaz odlične zbirke priča Ninoslava Mitrovića možete čitati OVDE.

Međutim, ne očekujte da je ovaj rad o ruralnom gotiku skrpljen od već postojećih napisa, pa čak ni da se na njih nadovezuje: radi se o skroz novom i svežem tekstu na kome smo Marko i ja zajednički radili i u kome se nalaze neki novi, sveži uvidi u tradiciju domaće fantastike.

Dođite u subotu popodne na Filozofski fakultet (valjda se to dešava u svečanoj sali) i saslušajte naše izlaganje: ulaz je slobodan, besplatan i poželjan! Najbolje je da ispratite celu sesiju koje je naše izlaganje deo: em ćete čuti još neke zanimljive stvari, em nećete ometati prethodne izlagače ulaženjem usred priče. Dakle, dođite u 16h u subotu na ovu sesiju:

Sesija IV:

Religijske teme u medijima i književnosti

(moderator Dragana Antonijević)

16:00

Novi život mitskih bića.
Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

16:15

Književno razumevanje Istoka i Zapada: doprinos Amina Malufa savremenom dijalogu.
Gordana Gorunović (Filozofski fakultet, Beograd)

16:30

Ruralni gotik i narodna religija Srba: konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.
Dejan Ognjanović i Marko Pišev (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

16:45

„Oduhovljavanje“ komercijalne televizije: religijska pitanja i motivi u „Velikom bratu“ (VIP, 2013).
Lidija Radulović i Ildiko Erdei (Filozofski fakultet, Beograd)

17:00 - 17:45

Diskusija i razgovor

 

            Ujedno vas podsećam da Tim Koji Pobeđuje ™, odnosno Piševa i Ognjanovića, možete videti i čuti u još jednoj hororičnoj prilici samo dva dana kasnije. 

U ponedeljak je promocija mog novog romana ZAVODNIK. 

Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. 

Vreme: počinje u 19.45 i traje do nešto pre 21h. 

Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović. 

DOBRODOŠLI!

ALEKSEJ BALABANOV

            Pre skoro punih godinu dana umro je jedan od najznačajnijih ruskih reditelja s kraja XX i početka XXI veka. To je poslužilo kao povod za moj osvrt na njegovu karijeru, esej pod naslovom CRNA IRONIJA ALEKSEJA BALABANOVA koji možete pročitati u najnovijem broju najbolje balkanske filmske revije EKRAN (naravno, na slovenačkom).

            U pitanju je dvobroj za mart-april: dakle, možete ga na sebi najbližim prodajnim mestima potražiti još oko tri nedelje, do kraja aprila. Da ga ne biste omašili, evo kako izgleda korica – koja, usput, prejudicira ovogodišnjeg Oskarovca i Zlatnogulovca.

            U ovom eseju bavim se Balabanovim kao slikarom mračnih portreta današnje i ne tako današnje Rusije; govorim o njegovom portretisanju novog ruskog kriminalnog podzemlja i nadzemlja; o odjecima ratova (Avganistan, Čečenija...) u "mirnoj" Rusiji; o potrazi za patriotizmom u zemlji i svetu nagriženim sebičnošću i otimačinom; ali bavim se i njegovim ranim, manje izvikanim artističkim filmovima u kojima je ekranizovao Beketa i Kafku...

            Balabanov je višestruko relevantan za čitaoce ovog bloga – pre svega kao autor nekoliko vanredno dobrih i unikatno mračnih filmova. On, istina, nije snimio nijedan horor film u klasičnom smislu reči, ali je imao senzibilitet za tako nešto (za razliku od mnogih koji snimaju neke kao "horore"), i mnogi njegovi filmovi sadrže sekvence koje ga dovode vrlo blizu tome, a ponajviše KARGO 200. Evo odlomka iz mog pomenutog eseja u kome se dotičem ovoga:

"Ovaj reditelj ne beži od prikaza telesne gnusobe (leševi, krv, muve...) ali je naročito prefinjen u portretisanju moralne nakaznosti i psihološke torture. Sjajan primer toga je situacija u kojoj sadistički policijski kapetan zloupotrebljava svoju poziciju glumeći da vodi istragu o nestanku devojke koju je on sam oteo. Od njenih roditelja on uzima njena pisma, navodno u potrazi za nekim tragom, ali ih koristi kako bi pred devojkom naglas čitao reči njenog već raspadajućeg izabranika. Tu je oličen totalni užas situacije: ne u lisicama, iz kojih se čovek može izmigoljiti, već u totalnoj kontroli nad svim aspektima života, toliko sveprožimajućoj da prevazilazi lokalno dejstvo američkih "torture porna" – kontroli od koje je daleko teže pobeći. Na kraju, čak ni viđilante pravda uz pomoć dvocevke ne donosi katarzu... Da: gnusno i odvratno, ali takva su to bila vremena, kao da poručuje Balabanov. Eventualna srodnost hororu tu ne potiče iz žanra, niti iz podražavanja zapadnih modela: užas je ukorenjen u zastrašujućoj sadašnjosti, i bliskoj prošlosti."

Valjda su dovoljno rečiti podnaslovi u ovom eseju koji zauzima pet strana novog EKRANA: "Kriminalno podzemlje i odjeci rata" i "Apsurd, groteska i crni humor". Već iz njih se može videti da ne govorim samo o filmovima koji prvi padaju na um ovdašnjem gledaocu kada se pomene Balabanov (kriminalci, rat, tranziciona Rusija i sl) već se bavim i onim manje populističkim, mračno-humornim i groteskno-hororičnim, poput njegovog meni lično najzabavnijeg, O NAKAZAMA I LJUDIMA.

Pošto sam ono što sam imao već kazao u eseju za EKRAN, ne bih se ovde ponavljao, već vas upućujem da moj tekst potražite u ovom časopisu. A samo za blog, evo kratkog osvrta na opus Alekseja Balabanova, sa mojim ocenama uz svaki naslov:

Happy Days (Счастливые дни) (1991)

**(*)

3-

Mračnjaštvo, crno beli film, izvanredno uslikan, atmosferičan, veoma sumoran, artistička i hermetična adaptacija Samuela Becketta.

The Castle (Замок) (1994)

***

3+

Vrlo dobra adaptacija najboljeg romana najboljeg pisca XX veka, prilično se junački bori sa njegovom neuhvatljivošću i suštinskom nefilmičnoću onoga što taj tekst zaista čini vrhunskim.

Brother (Брат) (1997)

*** 

3

Nastavak rata – "mirnim" sredstvima, ili barem – u "mirnodopskoj" Rusiji ogrezloj u kriminal i Zapadofiličnu dekadenciju.  

Of Freaks and Men (Про уродов и людей) (1998)

****

4

Perverzna studija o perverziji, mračno duhovita, bizarna, golicava, meta-filmska studija muškog, pornografskog pogleda i njegove veze sa medijima fotografije i, naročito, filma. To je, takođe, egzistencijalistička parodija na Čoveka i njegove strasti, i na hipokritički odnos prema njima...

Brother 2 (Брат 2) (2000)

**(*)

3-

Balabanov u B2 eksplicitno idealizuje patriotizam i rusku dušu i još eksplicitnije osuđuje Ameriku (onako kako je on /ne/vidi), ne samo kroz iskonstruisane situacije, nego i kroz verbalne tirade i naravoučenija. Moja kritika ovog filma nalazi se OVDE.

The River (Река) (2002)

Nezavršen; iskren da budem, tih 50-ak minuta koji se mogu naći na netu meni su izrazito nezanimljivi i nisam uspeo do kraja da ih odgledam.

War (Война) (2002)

***

3-

Zabavan, istovremeno patriotski i društveno-kritički film o ratu u Čečeniji, prožet crnom ironijom, akcijom i saspensom.

Zhmurki / Blind Man's Bluff (Жмурки) (2005)

***

3-

Totalni crowdpleaser. Osvežavajuće je pogledati malo ruske varijante trapavih kriminalaca (čija se zapadna braća, ispala iz šešira Tarantina i Gaja Ričija, odavno vrte u istom krugu). Šalabanov ume da me kupi na sitne fore i detalje i genuinely sicko attitude (taj divni početak u mrtvačnici, sa gomilama nabacanih golih leševa!!!), i zato mu opraštam poneke krupnije 'how convenient' momente. Nasmejao me je, zabavio me je, na par mesta me iznenadio, na par mesta zadivio, i stvarno je u pravu onaj ko je napiso o njemu da ume kao retko ko da kreira nabijenu, pregnantnu sliku – čuj, sliku! Čitav film je od takvih!

It Doesn't Hurt Me (Мне не больно) (2006)

**

2+

Ovo počinje kao simpatična tween socio-komedija o nekakvim sitnim prevarantima, nastavlja se kao ne baš mnogo ubedljiva, a ni strastvena, a ni zanimljiva ljubavna priča, a završava se kao - LJUBAVNA PRIČA (boy meets girl, girl dies of cancer, boy sad). Moj rivju je OVDE.

Cargo 200 (Груз 200) (2007)

***(*)

4-

Izvanredan film nabijen mučninom, teskobom i gnušanjem nad poslednjim danima komunjarske Rusije, oslikan u gotovo horor tonovima – ne samo zbog prisutnog body horrora (nasilje, krv, nekrofilija, leševi) nego još i više zbog retko viđene gustine skoro opipljive atmosfere sveprisutnog iracionalnog i nadmoćnog nasilja: atmosfere o kakvoj odradeci što prave nastavke WRONG TURNa i TEXAS CHAINSAW MASSACREa mogu samo da sanjaju – ako i to!

Morphine (Морфий) (2008)

***(*)

4-

Standardno vrlo dobri Balabanov: gadan, mračan, uspaljen, morbidan, mizantropski, rusocentrični (ali i rusokritični), cinični, skoro-hororični Balabanov - mračan kao katran u dnu rudarske jame… Moj rivju je OVDE.

The Stoker (Кочегар) (2010)

***

3+

Crn kao gar u peći – krematorijumu u kojoj odbačeni ratni veteran piše svoje memoare, sve dok kriminalci na spaljivanje ne donesu i leš njegove fufaste ćerke. Čiča oblači uniformu i kreće u kratku i vrlo krvavu osvetu...

Me Too (Я тоже хочу) (2012)

**

2+

Ovaj predugi, repetitivni i besciljni film nije me kupio na prvo gledanje – ali pružiću ovom njegovom testamentu još jednu šansu, jer može biti da me njegove idiosinkrazije nisu smesta dotakle (ni LOŽAČ mi se na prvo gledanje nije naročito dopao).

I to je, nažalost, kraj. U 54-oj godini Balabanov je napustio ovu dolinu suza i ojadio filmofile željne novih unikatno crnih a opet groteskno-zasenjujućih bisera...